Рођен сам у Кулини ( Цапарде), 6.9.1949. године. Основну школу сам завршио у Кулини ( Цапарде) и Мемићима, удаљеним 6. км од куће, гдје сам четири године пјешачио. Учитељску школу сам завршио 1967. године у Тузли, а Вишу дефектолошку 1975. године у Београду. Прије рата сам радио као учитељ у Кулини ( Цапарде) и Мемићима и био директор школе у Мемићима у два мандата. Учесник сам отаџбинског рата и рањаван сам. У току рата и послиеј, радио сам као учитељ и наставник у Матковцу, Кулини (Цапардама) и Осмацима, а последњих пет година пред пензионисање, као секретар и библиотекар школе у Осмацима. Писањем сам почео да се бавим у основној школи. Прву награду сам добио као ученик седмог разреда за објављену пјесму у дјечијем листу „Пионир“. Пјесме су ми објављиване у часописима БиХ, СФРЈ и РС. Активнијим писањем сам се почео бавити у рату, у рову. Био сам у току рата дописник „Гласа саДрине“. До сада сам објавио једну збирку дјечије поезије ( „Тарана“), збирку родољубиве поезије ( „Кравав Спреча“), збирку љубавне поезије ( „Расплетене косе“, ), књиге приче ( „У име Босне“, “ Утваре“, “ Грешници“), роман “ Доста је било – Истина Горње Спрече“, Монографију моје фамилије под називом „Старе куће“, Монографију општине Осмаци од праисторије до данас “ што се сматра мојим капиталним дјелом и књигу о погинулим борцима мог краја под насловим „Херојство, сузе и част“. Сарадник сам Академије наука и умјетности Републике Српске на пројекту „Енциклопедија Републике Српске“. Тренутно пишем ауторско дјело под насловом „Мохер капут“, којег планирам објавити ове године. Имам двоје дјеце и четворо унука. Живим као пензионер у мојој кући у Кулини ( Цапарде)
Kоаутор на књиге „Јанко Башић – истина и легенда“ и њен уређивач и рецензент, уредник књиге „Моја, српска Баљковица“, аутора Косте Тијанића. Био је рецензент десетини књига.
