ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН „МАЈЕВИЧКА ПЛАВА НОЋ“ НИКОЛЕ ЛУКИЋА

ЗВОРНИК, 14. ЈУНА /СРНА/ – У Зворнику је вечерас представљен роман Николе Лукића „Мајевичка плава ноћ“, чија је порука да се не може градити заједничка кућа на оптуживању других.

Лукић, из зворничког насеља Роћевић, рекао је Срни да је књига настала на основу истините приче његовог дједа по мајци са којим је одрастао, а који је на почетку Другог свјетског рата одведен у њемачки логор.

„Као дијете са 10 година одрастао сам са својим дједом по мајци који је у то вријеме имао 76 година“, рекао је Лукић и додао да је дјед пред рат био имућан човјек, а усташе су му 1943. године спалиле имање и ништа од богатства није остало.

Лукић је истакао да је дјед знао ко је то учинио, али никада није хтио поменути ниједно име.

Лукић је рекао да су код дједа, када се вратио из заробљеништва и изградио кућицу, често долазили познаници и пријатељи које је као дјечак послуживао кафом или неким пићем.

„Једне прилике дошли су код дједа мени непознати гости и рекао ми је да из оставе узмем бијели тањир у којем се никада није служила свињетина и да их послужим сиром и другим млијечним производима“, испричао је Лукић и додао да је то било дједово поштовање људи који су били друге вјере.

Он је нагласио да је дјед у свечаном одијелу, које је ријетко носио, био на отварању џамије, говорећи да је добро да и они имају гдје да се Богу моле.

„И они су долазили код нас на отварање цркве, што је било међусобно поштовање“, рекао је Лукић.

Он је додао да сада гледа неке академике и учене људе који неће да изговоре Република Српска, него „ер-ес“.

Лукић је навео рекао да је чудно да често употребљавају ријечи етничко чишћење.

„А запитам се одакле дође овај народ у Зворник и Бијељину и сва мјеста између.
А још кад кажу `ер-ес` геноцидна творевина, а мој дједа сахранио три сина“, рекао је Лукић.

Он је рекао да је порука овог романа, на којем је радио три године, да се не може градити заједничка кућа на оптуживању других.

Роман је објавила зворничка издавачка кућа „АСоглас“.

СРНА