Милош Белић, рођен у Свету недељу, у Ваљеву 02.10.1994. године, од оца који је такође рођен ту, и мајке чије је порекло Херцеговачко, што је по свему судећи превага, та генеза која је одредила мој пут бављења песмом, с обзиром на узоре попут Лазе Костића, Дучића, Шантића, Кочића… Који су се и сами водили тим – ако се отаџбина не брани мачем, онда се најбоље брани речима и песмама, на леп и витешки начин. Пише родољубиву, духовну и љубавну поезију, оно што српско срце најбоље осећа, а оно је, као једна торба са прегршт осећања, старих речи и обичаја, веровања, светковина најлепших врлина, и историјских догађаја из свих српских земаља нашег рода, према чему и сам каже да на пет најбитнијих награда заснива пет пилона свог песништва, на – Хиландарској Дарословници, Студеничком Крсту, Радославници из Српског Сарајева, Дучићевој лири и Љевишком Зборнику где се нашао као најмлађи песник који је писао о тој нашој великој Светињи, од Јастребова до данас. Носилац више награда за љубавну поезију, златну медаљу за витеза родољубиве поезије – Ђура Јакшић, итд…
