Из штампе је изашла збирка пјесама “Временска машина госпође грације“ Драгане Крагуљ

РЕЦЕНЗИЈА

Чистим рукама писати пјесме
(Драгана КРАГУЉ: “ВРЕМЕНСКА МАШИНА ГОСПОЂЕ ГРАЦИЈЕ“, збирка пјесама)

Вријеме је наш живот, времену ваља вјеровати! Бар толико колико вјерујемо сопственом жовоту. Ове наше, људске, животне искуствености су основ пјевања и казивања толиких умјетника, па и наше сјајне пјесникиње Драгане Крагуљ, чија је збирка у рукопису „Временска машина госпође Грације“ опсервација овог исказа. Те су искуствености у обланди љубави, што с почетка пјесме по којој је збирка насловљена пјесникиња на себи својствен начин наглашава: “Госпођа Грација Деледа/ и њен дечко Елијас Портолу/ јутрос су са Сардиније дошли у посјету/ иако је забрањено путовати / у те неке ризичне земље/ неписмене заостале и сиромашне…“ Овим се посве отворила и доста тога нам открила пјесникиња која зна шта хоће у својој поезији и чиме све, поред језика као основног алата, може рачунати да се искаже својим познатим начином казивања. Одавно већ знана, свим својим последњим књигама остварена, сасвим потврђеног квалитета високог умјетни-чког домашаја, вратила се у неко временско про-мишљање о томер како настаје једна обична, а опет некако другачија пјесма: „све мора да стане у пјесму /берем високо копам дубоко /претресам бирам /развлачим вријеме /згушњавам простор /замотавам одмотавам /чуда чиним /ја која појма немам о чудесима и магији трансформишем се /у влат у кап у мрву /ослушкујем…(„Писање пјесме“). У свему показаном основна је порука: пјесник овог пјева, надоградњом и новаторством, као шлагом на торту, заокружује своју велику и добро знану поетску творевину. Кула је то чвртсох темеља а још чвршће трајности, што је стремљење сваког ко се овом љепотом поноси и ваздиже у невиђене висине.
Збирка „Временска машина госпође Грације“ Драгане Крагуљ, са педесетак пјесама, подијељена је у два цикулуса – „Искрама засут видик“ и „Пред златан дан“ – а остварена је цјелина која се на сваком стиху, у свакој пјесми осјећа и таквом остварује. Дакле, цјеловита и посве остварена књига, има и своје обичности, баш као и наши животи, а томе у прилог говори пјесма под крај књиге по-стављена, с насловом „Киша“, која говори и о тој нашој свакодневици која нас може задесити, баш као што нас одушевљава сунчан и топао, али не преврући дан: “киши унутра и вани /низ образе дланове косу /осрчје алвеоле оварије /киши као да ништа више не постоји /само те чудесне капи /које тјерају да се стиснемо /завучемо /сакријемо у топла међуручја /нека киши /нека пада /баш добро да пада…” Та наша киша у животу је једна од могућих елементарних појава које се врло ла-сно држи чак и у пјесми.
Збирка стихова Драгане Крагуљ „Временска ма-шина госпође Грације“ посластица је у нашој доста хаотичној пјесникој издавачкој смутњи и значиће својеврсно просвјетљење у нашем издаваштву када се, укоричена, нађе у рукама пријатеља, поклоника, читалаца и поштовалаца поезије на овим пространствима. Радује ме та појава!

Ранко Прерадовић

БИОГРАФИЈА
Рођена у Приједору (Република Српска, Босна и Херцеговина). Дипломирала на Филозофском фа-култету у Сарајеву – Одсјек компаративна књи-жевност и библиотекарство, радила двадесетак година као новинар и скоро још толико као библиотекар. Поезију пише од раног дјетињства, објављује је у низу часописа, зборника, прегледа, антологија и превођена је на њемачки и енглески језик. Живи и ради у Приједору.
Књига изабраних и нових пјесама „Крадљивица сна“ награђена Печатом вароши сремско-карловачке 2015. године. Књига „Кратки курс левитације“ је првонаграђени рукопис конкурса Поетикума из Краљева 2020. године. Пјесме награђиване на разним књижевним конкурсима.
Објављене књиге: „Пут с облацима“, „Мирис дале-ких вода“, „Инсомниа“, „Сјај и одсјај“, „Свлак“, „Крадљивица сна“, „Радости дубок хлад“, „Кратки курс левитације“. Тренутно у припреми „Нешто мало о недостајању“.