Почетна / Дјела / Из штампе изашла књига “СПОРТ У ЗВОРНИКУ 2007-2020.“- Драго Гајић

Из штампе изашла књига “СПОРТ У ЗВОРНИКУ 2007-2020.“- Драго Гајић

TИХИ ХРОНИЧАР ЗВОРНИЧКОГ СПОРТА

Прву књигу искусног новинара, спортског радника и тихог хроничара Драге Гајића, када се 2008. године појавила под насловом „Спорт у Зворнику од 1992 -2007“, назвао сам Причаоницом о људима зворничког краја. И мислим да нисам погрјешио, јер то моје мишљење оправдава и ово његово, друго дјело о спорту у Зворничком Подрињу од 2007 – 2020. године , наставак те прве књиге, у коме наставља да казује занимљивим приповиједачким стилом о људима поред ријеке Дрине Зеленике

У овом крају скоро је да не постоји домаћинска кућа а да нема бар једну збирку епских стихова која се, увијена у бијели папир, пажљиво и љубоморно, као реликвија, чува у старим дрвеним, обично некадашњим војничким, ратничким коферима са тапијама, породичним документима и фамилијарним фотографијама. Те књижице, старе понекад више од стотину година, називају се пјесмарицама. Због тога сам и ја писање Драге Гајића о спорту и о његовим (али и мојим) земљацима назвао причаоницом, јер су обје његове књиге препуне истинитих, поузданих, искрених и душевних прича о спортистима, људима посебног танкоћутног соја. Уз то, аутор је био свједок свих тих догађања о којима пише – био је поуздан и објективан свједог, новинарским језиком речено хроничар.

Овим новим дјелом Гајић је заокружио казивање о спорту и спортистима зворничког краја у релативно дугом временском периоду, чак у скоро тридесет година.За тако нешто били су му потребни стрпљивост,истрајност, пожртвованост, искреност и велики физички напори. За овог човјека праћење неког спортског догађаја није никад било пуко сједење на трибини,успут снимање покоје фотографије и слање уреднику краћег извјештаја о томе уз евентуални ријетки свој коментар (тако практикују спортске редакције од када се пише о спорту у мањим срединама). Он је све што се догађало на терену биљежио и архивирао. Тако раде одговорни новинари.Стварао је своју библиографију,својеврстан трезор спорстког живота у Звоrнику. Биљежио је чак, за неке писце, и небитне догађаје, а како је вријеме одмицало све је то добијало на значају и помогло му да сачини још једну поуздану и богату причаоницу.

Гајићево интересовање за спорт је сериозно,прорачунато,одговорно и обавезујуће. Биљежио је све шта се догађало у зворничким клубовима и око њих, о млaдим спортистима,о лигама у којима су се такмичили,о успјесима, признањима и амбасадорском представљању свога града и завичаја. Све је то поткријепљено поузданим документима сачуваним у његовој новинарској архиви. Поменути су сви клупски, али и појединачни успјеси зворничких спортиста, њихова имена,а нису заборављени ни спортски радници– неимари који су дали немјерљив допринос развоју спорта у Зворнику.

Све то што се догађало, сви актери и поклоници су овјековјечени. Сачувани су. Упамћени су.То је велика ствар јер је учињено на једном мјесту, између двију корица књиге, што ће значајно помоћи будућим хроничарима, истраживачима и ентузијастима у књизи коју је, па зашто не, и за њих сачувао тихи хроничар Драго Гајић.

Од коликог је то значаја знају они који монографски или документарно пишу о некоме или нечему.Ако та грађа није систематизована у једној књизи и општеприхваћена и од читалаца и од спортских актера, као што је то случај у ове двије Гајићеве причаонице, онда морају стрпљиво и мукотрпно претраживати архиве, сачуване новине, записе и сјећања људи. Овако тачно се зна шта су од 2027. dо 2020. године урадили зворнички спортисти (у екипама и појединачно) који су и како оснивани клубови, како је спорт добијао нове облике и димензије и ко су били ти неуморни људи у Зворнику који су им били на помоћи. 

До појаве Гајићевих причаоница о зворничком спорту, на једном мјесту, али у периоду од 1956. године, па до почетка ратних сукоба, подaци се могу наћи у сачуваним, укориченим бројевима листа „Глас са Дрине“. О спорту у том реноимираном листу писано је на посљедњој страни, али је, према номенклатури журнalистичког изражавања, највише било извјештаја са спортских догађаја и протоколарних вијести о томе шта се, како се и гдје догодило у спортском животу. И то је златни рудник за истраживаче не само спорта него свеколиког живљења у зворничком Подрињу.

Све што је о спорту казивано на некадашњем Радио- Зворнику „отишло је“ у вјетар, у етер. Ништа од тога није сачувано, а било је бриљантних репортажа, и свих других облика новинарског стваралаштва. На срећу – ево сада Гајићевих причаоница о људима и догађајима, које ће надживјети све своје и поклонике и актере..  

Овај аутор, како то доликује одговорном, рекао бих и одабраном писцу, није писао само о великим спортским успјесима него и о свему ономе што је оптерећавало напредак спорта, отежавало га и понекад пријетило да са сцене нестане талентовани спортиста или клуб. Гајић то није чинио навијачки – није се приклањао ни једној страни, него је о томе свједочио у мјери која је реална, прихватљива и истинита.

У својим написима Гајић се држао златног новинарског правила чуј и другу страну и не пиши црно-бијело, него онако како се тачно збило и у свим дугиним (људским) бојама.  

Због тога се Драго Гајић већ поодавно сврстао у плејаду зворничких спортских новинара и заузео видно, заслужено мјесто у том низу великих ствараоца, не само у свом завичају него и у Републици Српској, у Бих уопште, али и у угледним, реномираним и традиционалним београдским листовима у којима се могу оглашавати само доказани аутори, Драго Гајић то и јесте.

Оно што још краси овога човјека јесте да не заборавља некадашње спортске новинаре у Зворнику и искрено признаје да он само, на њему својствен начин, наставља њихово дјело, што би се рекло – да спортско новинарство у Зворнику не почиње од њега самог, да траје, да се колона одабраних наствља, да долазе млађи и да овај вид живота и стваралаштва у Зворнику, граду различитом од свих других градова на свијету, добија младе ластаре.

Драго Гајић је овим својим књигама заиста задужио свој град, његове људе, а спортисте посебно. Обиљежио је овим дјелима једно вријеме у свеколиком развоју Зворника поред његове смарагдне Зеленике.

Има се чиме и похвалити, али то он нерадо чини. Зато најколегијалније и најискреније истичем те његове заслуге.

Уостлом, мало ли је написати двије садржајне и опширне књиге, саставити на хиљаде извјештаја са спортских сусрета за бројне новине и блогове, приповиједати о добрим људима и волити свој посао, а он је хљеб са девет препечених, тврдих кора.

Овако нешто могу урадити само одабрани, једноставни, јединствени, човјекољубиви и тихи људи. Мало ли је?

Искрено се радујем што ми је Драго Гајић, баш тракав каквим сам га описао, доказани пријатељ и колега, јер сам и ја један из плејаде некадашњих новинара који је писао и говорио о Зворнику и зворничком спорту – чак двадесет година.

Тихомир Несторовић  

PREDGOVOR
U periodu o kome se govori u ovoj knjizi /2007- 2020/, sport u Zvorniku je nastavio sa uspjesima, kako u klupskoj, tako i u pojedinačnoj konkurenciji.Osvojena su mnoga prvenstva Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, mnoge najsjajnije i manje značajne medalje na prvenstvima Srbije,Balkana,Evrope, a bilo je i veoma vrijednih medalja i priznanja sa svjetskih prvenstava.
Došlo je do osnivanja novih klubova, podignuti su novi sportski i rekonstruisani stari objekti.Na žalost u ovom periodu napustilo nas je i dosta sportista i sportskih radnika.
Na domaćim prvenstvima, zablistali su fudbaleri Drine koji su osvojili dvije titule prvaka Republike Srpske i igrali tri puta u Premijer ligi BiH.U vrijeme osvajanja ovih titula na čelu kluba bio je Midrag Jvvtić.Na stadionu je izgrađena istočna tribina sa novih hiljadu mjesta za sjedenje.
Afimisali su se mnogi igrači poput Nikole Vasiljevića, koji je u bogatoj internacionalnoj karijeri, između ostalih utakmica igrao sa ekipom Šahtjara iz Kazahstana u grupnoj fazi Lige šampiona protiv ekipe Seltika iz Škotske.Miroslav Stevanović, se nakon Drine, afirmisao u ekipama Borca iz Banja Luke, Vojvodine iz Novog Sada, pa preko Sevilje i Elčea u Španiji, do Željezničara iz Sarajeva u Premijer ligi do Serveta iz Švajcarske.
Bilo je dosta problema u ovom periodu u ekipi Drine, koje su karakterisale ostavke uprave kluba i postavljanje neke sumnjive menadžerske agencije, koja se ponudila da sponzoriše klub, ali se to sve izjalovilo na štetu kluba.Na žalost sbog svih problema nije adekvatno obilježen jubilej – 70 godina od osnivanja kluba.Na izvjestan način ovaj propust je ispravljen objavqivawem Monografije o 70 godina kluba koju je uradio sportski novinar Milan Đorđić.
U periodu koji obrađuje ova knjiga, dosta fudbalskih klubova je obilježilo vrijedne jubileje.Uglavnom su to bile četrdesetogodišnjice od osnivanja, jer je većina njih nastala početkom sedamdsetih godina prošlog vijeka.
Na žalost došlo je i do gađenja dva kluba bogate i uspješne prošlosti.To su Napredak iz Donjeg Šepka i Radnički iz Karakaja.
Rukometaši Drine, u ovom periodu, pokazali su superiornost u Republici Srpskoj i osvojili pet titula prvaka, od ukupno sedam.Na žalost zbog amidinistrativnih zavrzlama i zlonamjernog tumačenja pravila takmičenja u Rukometnom savezu Bosne i Herecegovine, u ovom periodu Drina je igrala samo jendom u Premijer ligi.
Što se tiče odbojke muška ekipa Drine bila je stabilan prvoligaš i igrala uglavnom u Ligi za prvaka Republike Srpske.Ženska ekipa je igrala promjenjivo.Isapadala, pa se vraćala u Prvu ligu Republike Srpske, a pionirke su osvojile titulu prvaka Bosne i Hercegovine.Bilo je više titula u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji.Najveće zasluge za funkcionisawe kluba pripadaju Veliboru Petroviću, koji je bio trener ali i obavljao i sve druge poslove kako bi klub opstajao i bio uspješan.
U Drini su se afirmisali Milan Pepić, Željko Ćorić, Dejan Pelemiš, Dejan Radić, Saša Kojić i drugi koji su igrali za mnoge klubove u inostranstvu.U ovom periodu klub je obilježio i 40 godina od osnivanja.
Nakon izvjesnog posrtanja košarke kao sporta, došlo je do oporavka.Formiran je novi klub “Zvornik basket” koji je pažnju usmjerio na rad sa mladim košarkašima.Juniori ovog kluba osvajali su titulu prvaka Republike Srpske i igrali Premijer ligu BiH, a prvaci Bih bili su i mla|i pioniri ovog kluba
Formiran je i klub “Drina Princip” koji je imao veoma uspješnu sezonu 2019/20, kada su stigli na domak igranja plej ofa za prvaka Republike Srpske, ali im je to onemogućeno zbog pojave vurusa korona i prekida prvenstva.
Nisku sjajnih uspjeha nastavili su i Tekvondo i Čudo klub “Srpski soko”.Tekvondoisti Miljan Ćosić i Srđan Draškić, na svjetskom prvenstvu u Sjevernoj Koreji osvojili su dvije bronzane medalje.Evropske medalje osvajali su i Maja Milić, Julijana Eleković i dosta mladih takmičara.Svakako da najveće zasluge za uspjehe kluba snosi trener i predsjednik kluba Duško Kusmuk.
Xudo klub “Srpski soko” osvajao je dosta klupskih i pojedia~nih titula.Blistao je Vasilije Vujičić, koji je bio studentski prvak Evrope, treći na listi “Glasa srpske” u izboru za najboljeg sportistu Republike Srpske i osvajač dosta titula Kupa Evrope.Trener i predsjednik kluba Dragan Božović,pored rukovođenja klubom kao takmičar, osvajao je medalje na prvenstvima Evrope za veterane.
Značajno priznanje za džudo sport je i izbor Ognjena Pavlovića za predsjednika Džudo savez Republike Srpske.
Uspješni su bili i Atletski klub “Zvornik”, klub borilačkih vještina “Obilić”, koji vodi Mirko Ždralo a najveće uspjehe ostvario je Filip Džinić, koji je pored osvajanja mnogih titula u amaterskom boksu, usješno počeo da gradi i profesionalnu karijeru.
Osnovan je i kik boks klub “O56” a perjanica kluba je Nikola Drobnjak, koji je osvajao mnoge titule prvaka Republike Srpske, BiH i Balkana.
Sjajnu karijeru nagovjestio je teniser Nikola Zekić, koji je ponikao u zvorničkom klubu “Vidikovac” ali je ubrzo nastavio sa uspjesima u Srbiji i na brojim turnirima stekao status reprezentativca u kadetskoj i kokurenciji i dospio na svjetsku listu mladih tenisera.Teniski savez Srbije, polaže velike nade u ovog mladog tenisera.
Šah klub Drina je nakon nekoliko godina kada se ugasila aktivnost, uspio da oživi, i da osvoji i jednu titulu prvaka Republike Srpske.Održana je tradcija održavanja Memorijalnog turnira “Boro Vukajlović” i počelo održavanje Memorijala “Milan Jurošević”.Velemajstor Miodrag Savić je kao član kluba osvajao više titula prvaka Republike Srpske i postizao uspjehe na turniram gdje god je učestvovao.
U ovom periodu sa životne i sportske scene otišli su ranije uspješni fudbaleri Drine Stevo Blagojević i Zoran Milovanović, Miloje Simić, Predrag Protić.Ugasio se i život poznatog fudbalera i kuglaša Nenada Josipoviča.Ostali smo i bez poznatih odbojkaških trenera Mirka Popovića i Drage Bosića.Napustio nas je i poznati novinar Milan Jovanović, hroničar sportskih događanja u našem gradu i regiji.
Nastavljena je i tradicija održavanja manifestacije izbora najboljih sportista i sportskih klubova u našem gradu.Zbog uspjeha, koje su ostvarili proglašeni su i sportisti decenije.Taj epitet ponjeli su: košarkaši Marko Šćekić i Goran Ikonić, fudbaleri Nikola Vasiqević i Samir Muratović, te džudistkinja Suzana Tripković i tekvondoista Miljan Ćosić.
Moram napomeniuti da sam imao dosta problema prilikom traženja rezultata i tabela, jer pojedini sportski savezi nisu bili ažurni ili jednostavno nisu sačuvali podatke u svojim arhivama, što je svakako uticalo na obim objavljenih podataka u ovoj knjizi.Moje mišljenje je da je vrjednije da se objavi daleko veći broj podataka do kojih sam došao, a ne da kwiga ne izađe zbog manjkavosti kojih je veoma malo.
Zahvaljujem se svima koji su pomogli da ova kwiga ugleda svjetlost dana, i da ostanu zabilježeni svi veliki uspjesi zvorničkog sporta, kako u pojedinačnoj tako i u klupskoj konkurenciji.

Autor Drago Gajić

О Dejan Spasojević

Проверите и

У припреми роман ЗАДУЖБИНАР ( Станко Загорац) – Аутор Рајко Бошковић

ЧОВЈЕК     ВЕЛИКИХ    ДЈЕЛА     Роман, који ми се заиста свидио, привукао ми је пажњу да …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *