Почетна / Интервју / Интервју са Жарком Бојићем, аутором награђене збирке пјесама ”Стазом предака”

Интервју са Жарком Бојићем, аутором награђене збирке пјесама ”Стазом предака”

Разговарамо са песником Жарком Бојићем, једним од учесника “Дринских сусрета” и аутором чија је књига поезије “Стазом предака” проглашена за Књигу године у издавачкој кући “АСоглас”.

АСинфо: Од када пишете, шта сте по занимању, чиме се бавите?Каква је ваша ангажованост на пољу књижевности? Реците нашим читаоцима реч две о себи. 

-Почео сам да пишем прије неких десетак година. Поезија ми је одувијек привлачила пажњу, посебно епска. Од малена  сам заволио гусле, које су у мојем крају саставни дио традиције. Иако нијесам научио да пјевам уз њих, гусле су ме највише охрабриле да пишем. Завршио сам средњу школу у занимању електротехничар. Кроз тај период скромног образовања научио сам велики број пјесама, које и сада знам напамет. Тренутно радим као електричар. Иако имам доста обавеза успијевам да одвојим вријеме за писање.

АСинфо: Ваша збирка песама “Стазом предака” изашла је из штампе почетком 2019. године, тематика њених песама уско је повезана са тренутним дешавањима у Црној Гори, где се поред језика и писма, покушавају отети и светиње. Намеће се утисак да је ваша књига донекле пророчки наслутила догађаје. Можете ли нам нешто више о томе рећи. 

-Није тешко било наслутити све ово што се досад дешавало и што се тренутно дешава код нас у Црној Гори. Негативан и прогонитељски однос актуелне власти према српском народу у Црној Гори, одрицање од прошлости кроз фалсификовање историје, стварање новог, накарадног језика, у коме се измишљају нове ријечи и нова слова, који губи смисао књижевног, формирање лажне Цркве и други притисци на одрицању сопственог идентитета, морали су на крају довести до прогона Српске православне цркве и покушаја њеног отимања.

Ми који живимо у Црној Гори и који не желимо да се одрекнемо српског поријекла, већином смо осјетили на својој кожи разне видове притиска и селективни однос и свјесни смо негативности свега и опасности које може да донесе једна таква нездрава атмосфера.

АСинфо: Награђени сте као епски песник и то је истакнуто као велики допринос очувању традиције и колективне свести код народа. Шта за вас значи награда? Укратко нам реците нешто и о књижевном поступку у књизи, акростиху и коначној поруци коју носи ваша књига у целини.

-Пријатно сам се изненадио што је моја књига проглашена за најбоље издање у оквиру издавачке куће АСоглас. Иако сам очекивао да буде запажена по необичности форме којом је писана, свјестан сам колика је конкуренција међу толико добрих и вриједних издања. Признајем, да је за писање акростиха у форми коју сам осмислио , потребна храброст. Имао сам баш велики задатак да све уклопим у једну цјелину и дам пјесми коначан смисао. Ова награда ми је уједно потврда да сам изузетно успио у томе и да сам штампао своју књигу на правој адреси, гдје постоји објективност,  гдје се цијени вриједност. Књига има оригиналну поруку, јасну и недвосмислену, упућује на један једини пут којим морамо ићи, а то је стаза наших предака.

АСинфо: Шта за вас значи епика? Да ли данас епски песник и епска поезија, често спевана и уз гусле има своје место у савременој књижевности?

-Епска поезија у данашњем времену има велике шансе да буде популарна, посебно што су гусле нашле своје мјесто у свјетској култуној баштини. Гусле су у нашем времену добиле нову димензију, начин пјевања је промијењен. Добар гуслар мора да буде умјетник у казивању, драмском извођењу. Самим тим и од епског пјесника се тражи пјесма која ће да задовољи јачином стиха и богатим тематским садржајем.

АСинфо: Какви су ваши планови за будућност, имате ли у плану штампати нову књигу и какве би тематике она била?

-Моја књига епских пјесама „Будимо људи“ ускоро ће се наћи пред читаоцима. Једна од пјесама је посвећена блаженопочившем патријарху српском Павлу од његовог рођења до упокојења. Остале пјесме осликавају догађаје из прошлог вијека, од јуначког подвига Гаврила Принципа, кроз борбе, страдања и искушења народа до момената разочарења у нова времена када се поништавају и нестају вриједности због којих су се наши преци борили и на којима смо успјели да опстанемо.

Планирам и да се опробам у прозном писању, надам се да ћу се до краја године представити са једним романом.

АСинфо: И за крај разговора. Која би ваша порука била читаоцима?

– Пјесник може најбоље послати поруку  кроз своје стихове. Ипак, једна добронамјерна порука свима  је да морамо чувати своје културно наслеђе, да не дозволимо да нам политичари и разни преваранти, ради личних интереса, сакате  језик и уништавају  културу. Да знамо ко смо и да у нашу борбу укључимо што више људи. Само заједничким трудом можемо сачувати себе и своју културу од прљаве бујице  изазване са злом намјером да избрише наше колективно памћење.

Разговор водила : Невена Милосављевић, проф српске књижевности и језика

О Dejan Spasojević

Проверите и

Интервју са Младеном Радовићем, аутором романа ”ТАШЕзонија”

Разговарамо са аутором Младеном Радовићем, једним од учесника Дринских сусрета, чија је књига “Ташезонија” награђена …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *