Tamara, najpre čestitamo na osvojenoj prvoj nagradi na Drinskim književnim susretima! Možete li nam reći kako je nastala ideja za roman Terapija Teslom?
– Hvala Vam na čestitkama. Ideja se javila pre dve godine. Da li je Tesla zaslužio da se piše o njegovom radu, njegovim misaonim tokovima, o tome kako on gleda na religiju, molitvu, kakvi su bili njegovi naučni performansi pred publikom- itekako da je to zaslužio. Ta ideja mi je dala podsticaj da čitavu priču objedinim u ovom romanu. Kao individualni terapeut, master profesor jezika i književnosti, poznavalac rada i dela Nikole Tesle, osetila sam da bi roman o svim ovim oblastima bio kruna mog dosadašnjeg rada i zalaganja.
.Roman je o Nikoli Tesli, ali iz koje perspektive ga prikazujete? Da li je to klasična biografska naracija ili ste se odlučili za neki inovativniji pristup?
– Pristup jeste inovativan i živ. Nema klasične biografske naracije karakteristične za praćenje životne priče glavnog lika. Takođe, pristup je drugačiji i od klasičnog pristupa koji se koristi u delima posvećenim psihoterapiji u kojima je akcenat na -sada i ovde. Kroz formu sveznajućeg pripovedača ,,ušla sam” u misaoni tok svojih likova i prenela ga čitaocima.
Koliko ste faktografski ostali verni istorijskim podacima, a koliko ste dozvolili sebi umetničke slobode?
– Dala sam sebi umetničke slobode u pisanju o likovima sa terapije, a u delovima u kojima se pojavljuje Tesla, trudila sam se da imam istorijske podatke koje sam dopunjavala nekim manje poznatim.
Koliko je rad na ranijoj naučnoj studiji o Tesli uticao na ovaj roman? Da li su se te dve forme međusobno preplitale?
– Ne. Naučna studija je jedna akademska forma, gde nemate mnogo slobode u sadržajnom smislu. Čak i strukturalno sve treba unapred da se definiše kao i da se navedu izvori.
Što se romana tiče, sloboda u pisanju je velika. Ima više od deset ključnih likova koji čak ne pripadaju istom vremenskom okviru.
Tesla je tema kojoj se stalno vraćate. Šta je to u njegovoj ličnosti, životu ili radu što vas tako snažno inspiriše?
– Najviši stepen svesti, humanosti i duhovnosti. Spoj nauke, umetnosti i duhovnosti. Želim kroz pisanje o njemu da opišem njegov put smisla i uspeha, kako bi i drugi mogli da nauče taj ,,magični recept”- naravno, koliko je to u okviru naše moći.
Da li je vaša slika o Tesli evoluirala od vremena kada ste pisali naučnu studiju do sada, kada ste napisali roman?
– Itekako. Samo, opet bih napomenula ta dva viđenja, ne mogu se porediti. U pisanju studije, koja je bila inače moj proširen master rad, okrenuti ste akademskoj formi, istorijskim činjenicama i dokazima. Bez obzira na više od sedamsto njegovih patenata, zvanična priznanja, Tesla je mnogo više od toga. Praćenje misaonih tokova, opis njegovog nivoa svesti, poznavanja zakona univerzuma, frekvence, vibracije i energije, teško da se može opisati u studiji i akademskom radu, jer ne postoje isključivi dokazi za njih. Roman je prava forma za to.
Mnogi ga doživljavaju kao naučnog genija, ali i kao osobu sa dubokim ličnim kontrastima. Koliko je taj unutrašnji svet Tesle prisutan u vašem romanu?
– Na način koji do sada sigurno nigde niste pročitali. Kako ispuniti sopstvenu volju, a da je u skladu sa Božanskom, univerzalnom, a i ljudskom? To je pitanje koje svakog čoveka na ovoj planeti muči. Imate ,,recept” u romanu.
Kako izgleda vaš način stvaranja? Da li više pišete planski ili vas priča sama vodi?
– Smislim strukturu po kojoj pišem, duboko verujem da ću se držati nje i pogodite šta se desi? Priča krene svojim tokom. Likovi ožive, ožive njihove emocije i šta Vam drugo ostaje nego da zapisujete ono što se dešava ,,ispred Vas”. I na kraju ipak ispadne bolji ovaj drugi način.
Da li ste imali neke posebne izvore inspiracije ili konsultovali manje poznate dokumente o Tesli tokom pisanja romana?
– Posebni izvori inspiracije su došli sa većim iskustvom u grupnoj i individualnoj terapiji sa mojim klijentima. Što se samih dokumenata tiče, novi dokumenti su pokrenuli i nove informacije koje sam u određenoj formi ,,utkala” u roman.
Koji vam je deo romana bio najemotivniji ili najizazovniji za pisanje?
– Kada Tesla govori svom prijatelju o tajni univerzuma i Božanskoj pravdi. I kada Tesla izvodi naučne performanse pred svojom publikom. Takođe, Teslin patent koji koriste učesnici grupne terapije… Ne mogu samo jedan deo da izdvojim.
Koliko vam znače priznanja poput ovog na Drinskim književnim susretima i kako utiču na vaš dalji rad?
– Imam utisak da je ova nagrada za najbolji roman kruna mog dosadašnjeg rada. Još veći uspeh je kad to zalaganje žiri prepozna i nagradi. Jer je to dokaz da ,,govorite” jasno i da Vas ljudi razumeju i osećaju ono što ste želeli kroz delo da kažete.
Da li planirate nastavak romana ili neku novu knjigu o Tesli?
– Želela sam ovaj roman da objedinim i završim, ali likovi jednostavno ,,nisu želeli da odu”. Onda, nakon štampanja ove knjige, sledi drugi deo.
Kako vidite ulogu književnosti u popularizaciji nauke i velikih istorijskih ličnosti poput Tesle?
– Ako verujemo u Teslinu izjavu da ,,svaki čovek koji je živeo, nikada nije umro”, onda nam ta izjava daje veliko olakšanje u hrišćanskom smislu kroz vaskrsenje, ali nam daje i odgovornost. Postoje neke stvari koje se ne mogu tako jednostavno opisati. Ako dobijete potrebu da pišete o nekome, ne da biste bili nagrađeni, nego jer je onaj o kome se piše zaslužio da se njegovo ime slavi, da i dalje učimo kroz njegovo delo i lik, onda dobijate dodatnu energiju i podsticaj. Kao da se sve usmeri ka tome da uspete u toj zamisli. Popularizujte ljude koji to zaslužuju.
Šta biste poručili mladim piscima koji žele da se bave kompleksnim temama kao što su nauka i istorija kroz književnost?
– Samo napred. Molim Vas, ne budite previše samokritični jer uvek će biti nekih stvari koje nećete znati, kada budete čitali svoje delo koje ste pisali pre nekoliko godina, neće Vam delovati tako dobro. To je normalno, jer sazrevate i kao bića i kao pisci. Objavite i ono što nije savršeno, jer u tom trenutku to je bilo ono što ste Vi mogli da pružite. Sa određene vremenske distance videćete svoj životni put, svoje sazrevanje, jasnije ćete čuti svoju priču, i osvestiti svoju individuaciju u Jungovom smislu.
Pružam Vam veliku podršku, kao i meni što su je pojedini pružili i hvala im na tome.
Razgovor vodila Milica Milenković
