Разговарамо са ауторком романа ,,Бисер на обали“ Драганом Миљковић, која је добила Похвалу на прошлогодишњем конкурсу Дринских књижевних сусрета управо за овај роман:
АСинфо: Драгана, изашао је роман ,,Бисер на обали“ из штампе. Он је добио Похвалу на Дринским књижевним сусретима и оцењен од стране жирија као дело које заслужује пажњу ширег читалачког аудиторијума. Када је роман написан и колико дуго је чекао да угледа светлост дана?
Драгана: Роман је написан још пре неколико година и стрпљиво је чекао свој тренутак. И управо та награда (Похвала) на Дринским књижевним сусретима му је дала крила да из мрака похрли у светлост дана. На чему сам ја веома захвална организатору и жирију.
АСинфо: Кажу да писац на своја дела гледа као на своју децу, кaкав је осећај био када си узела овај роман први пут у руке после изласка из штампе?
Драгана: Ја још увек немам своју децу и не знам какав је то осећај. Ако Бог да остварићу се и на том пољу. За мене деца су деца, а књиге су књиге. Не могу књиге бити моја деца, по мени је то понало фанатично. Могу рећи да ме свака нова књига коју објавим учини тако поносном и срећном да просто певушим и скакућем од радости.
АСинфо: Откриј нам ко су сарадници, ко је све учествовао у стварању овако дивне књиге?
Драгана: Неизмерно сам захвална читавом тиму људи који су дали све од себе да имам сада овако један леп роман у рукама.Посебну захвалност дугујем организатору Дринских књижевних сусрета Дејану Спасојевићу и његовој супрузи Сањи, који су уједно и власници ове издавачке куће АСоглас издаваштво, која је и објавила овај роман.Затим предивно песникињи , водитељки, професорки српске књижевности и језика , Невени Милосављевић, која је написала изузетну рецензију под називом “Снага молитве и праштања“ с којом је проникла у саму суштину овог на тренутке тешког романа, који без неких улепшавања описује реалну слику из живота младих.Данијела Спасојевић је заслужна за прелеп дизајн корица и прелом текста.
АСинфо: Сам наслов ,,Бисер на обали“ симболизује неку величанствену лепоту која се налази на обали мора. Читајући твоју књигу сазнајемо да је тај бисер заправо једна светиња у Грчкој, тачније Паралији. Можеш ли да откријеш читаоцима неке детаље у вези са самом светињом и њеном значају за тебе?
Драгана: На обали Егејског мора и малом градићу Паралији, налази се једна прелепа грађевина која је на први поглед освојила моје срце и заблистала као бели бисер на обали. Црква је новије градње и посвећена је Светој Фотини Самарићанки, а у њеном склопу налази се и мања црква посвећена Светој Петки. Волела бих ако услови дозволе да у неко скорије време одем тамо и са својим романом се фотографишем испред ње. Исто важи и за горски бисер, манастир Острог. Иначе верски туризам ми није стран и радо посвећујем светиње. Једном ме је неко упитао: „Да ли си била у селу Тумане?“ Одговорила сам: „Нисам! Тамо немам никога.“ У том тренутку помисливши на рођаке. А ода сам се сетила да се тамо налази један прелепи манастир из 14. века задужбина Милоша Обилића. И у том трену сам дошла до спознаје да где год се налазе православне светиње имам некога, делић свог срца.
АСинфо: У бити романа је љубавна прича, али љубав увек са собом повлачи још мноштво других осећања. Који је мотив још доминантан, осим љубавног?
Драгана: Када човек воли и прашта, он је тада најлепши и најсличнији Богу. Мени је љубав вечита инспирација. У овом роману сем љибавних мотива ту се преплићу и мотиви вере и молитве. Као што монаси у својим ћелијама моле за читав свет, верујем да и наша срца непрестано неку тиху молитву шапућу, али се често од галаме наших мисли и буке у глави не чује. У роману снага Анине вере и молитве њеног срца је била огромна да се и само небо морало отворити и њену жељу остварити.
АСинфо: Која је порука ,,Бисера на обали“?
Драгана: Има више порука и свако би могао извући неку поруку за себе у зависности од тога чиме је преокупиран и шта му је потребно. Али ајде да кажем да је то што ја заиста верујем и желим: Доброта и љубав увек све побеђују.
АСинфо: Ти живиш на релацији Њу Џерзи – Србија, и у роману такође радња се одвија на више локација, а путовања су твоја посебна љубав. Колико ти значе у животу путовања и шта си научила о другим народима и културама?
Драгана: Врло лепо и занимљиво питање. О путовањима бих могла говорити сатима. Само да се не бих понављала, ја ћу овог пута дати краћи одговор. Захвална сам до неба животу и Богу што сам имала могућности да пропутујем колико- толико , посетим неке жељене дестинације и на тај начин обогатим и испуним радошцу своје биће. Надам се да ће и у будућности бити сличних благослова. А други народи и културе проширили су моје видике и научили су ме како и зашто требам волети живот и бити срећна.
АСинфо: Људи те описују као љубазну, срдачну и нежну особу, а пошто пишеш за децу, верујемо да те деца посебно воле. Шта поручујеш у својим причама и песмама деци?
Драгана: Верујем да ме људи са добром душом тако виде. Оно што носимо у себи најлакше препознајемо у другима. Неки други можда имају и другачије мишљење на шта свакако имају своје право. Скоро ми је један мушкарац рекао: „Ти си себична!“ Прво сам се изненадила, а онда му одговорила: „Ма ти то само себе гледаш у огледалу.“ За себе могу рећи да сам понекад и стидљива, неодлучна али могу бити велики борац и упорна, зависно од околности. И сада чиним неке грешке, углавном несвесно, када схватим трудим се да колико је могуће то исправим. Оно што не желим себи, не желим никоме. Покушавам да испоштујем и разумем људе око себе. Сви смо само вечне душе у овоземаљском телу и када дође судњи час свако ће одговарати за своја дела и поступке.
Када сам окружена децом трудим се да их усрећим и да им дам оно најбоље од себе. Верујем да она то осете и радо проводе време са мном. Морам рећи оно што смо сви опазили, а то је да су данашња деца, услед мноштва прилика, могућности и технолошког напретка пуно паметнија и зрелија. Својим причама имам жељу да им пробудим машту, да их подстакнем да негују и стичу лепе и моралне особине. И да им остане бар негде у подсвести и неко зрно животне мудрости.
АСинфо: Тренутно се налазиш у Србији, имаш ли у плану неке промоције свог романа?
Драгана: Тренутно сам у Србији. У време ових трзавица и општег лудила где многе ствари више нису сигурне, желим бити са својом породицом. Да би заједно уз обострану љубав и подршку све ово лакше пребродили. Ту су наравно и моје пријатељице и пријатељи са којима је дружење радост и задовољство. Стога сам у последње време све мање на друштвеним мрежама а све више не неким активностима.
Надам се да ћу имати неколико промоција овог романа. У току су преговори. Ништа још увек њие званично и резезвисано па не могу о томе да говорим. Али вам могу одати једну малу тајну. Један од организатора је обећао да ће се потрудити колико је у његовој моћи да на мојој промоцији доведе мог омиљеног извођача да буде гост и учествује у ревиалном делу. Држите ми палчеве да се то оствари.
АСинфо: У наредном периоду, шта још можемо очекивати из твог пера?
Драгана: Доста тога је у припреми. Али понекад не иде све по плану и дешавају се застоји. Само то је саставни део живота. Још увек радимо на књизи за децу на енглеском језику „Аре yоу афраид оф тхе дарк“, иако сам планирала да она изађе на Амазону крајем октобра. Волела бих поред тога да ускоро и збирка љубавних прича под називом „Удах љубави“ дочека свој тренутак, као и други роман „Шапат анђела“.
АСинфо: За крај нашег разговора, да ли би могла да нам откријеш један цитат из ,,Бисера на обали“?
Драгана: Нека то буде скраја романа оно што је Дејан рекао Ани. А фино се надовезује и на моју причу о путовањима, и оно што бих искрено и ја сама волела чути од драге особе.
„Скупљаћу твоје пољупце и чувати у свом срцу као беле бисере, свуда по свету.“
Разговор водила: Невена Милосављевић