АЛЕКСАНДРА МИШИЋ

БИОБИБЛИОГРАФИЈА АЛЕКСАНДРЕ МИШИЋ

 

Александра Мишић професор је српског језика и књижевности. Рођена је 1. јануара 1970. године у Чачку. Завршила је Филолошки факултет у Београду 1993. године на групи Југословенска књижевност са српском књижевношћу, а следеће, 1994. почела је да ради у просвети. Запослена је у чачанској Гимназији. Са тринаест година освојила је  награду  на Републичком конкурсу зајечарске библиотеке, а годину дана касније на Дисовом пролећу у Чачку. Њене песме и приче налазе се у бројним зборницима у земљи и иностранству од Србије и Хрватске, Републике Српске, Црне Горе, преко Румуније, до Канаде.

Добитник je бројних награда и похвала за поезију и прозу од којих ћемо поменути само неколико: друго место 2017. за песму на Републичком конкурсу „Момчилова фрула“ и Саборска повеља 2019. на истом конкурсу; треће место 2017. за песму у Вишеграду, прву награду 2019. за причу Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна,  Плаву повељу 2018.  за песму у Суботици, другу награду на литерарном конкурсу просветних радника региона у београдском часопису „Огледало“ 2019. На  конкурсу Књижевног клуба „Запис“ из Горњег Милановца освојила је 2019. године трећу, а 2022. године у конкуренцији од 286 песама прву награду.

На конкурсу књажевачке библиотеке „Приче праисконске- Милутину Бојићу у част“ 2023. добила је трећу награду за поезију, а на конкурсу Библиотеке у Лазаревцу похвалу за песму на тему Колубарске битке. Такође јој је прича „Прикљученија раба Божијег Исидора и жене му Милосаве“ ушла у Зборник  Издавачке куће „Порталибрис“ „Србија на размеђи векова“  2022. године. Њена песма о ћирилици ушла је у најужи избор на песничком конкурсу  Удружења „Чувари дела Вука Караџића“ 2023. године. Такође је заступљена међу десет одабраних десет приповедака у Зборнику Библиотеке „Милутин Ускоковић“ из Ужица са приповетком „Ана“.

У конкуренцији од 424 песме из једанаест земаља света освојила је прво место за песму на тему „Љубав је друго име Бога“ на Међународном  такмичењу у Приједору 2023.

У Румунији, на Интернационалном такмичењу песника у Станову освојила је треће место у категорији страних песника 2024. уз учешће пеника из Европе и Азије. Исте године жири, којим је председавао песник Љубивоје Ршумовић, одлучио је да њена песма понесе прво место на литерарном такмичењу „Сремскокарловачки песнички бродови“ у конкуренцији неколико стотина аутора из региона.

Као професор књижевности, била је у управним одборима културних манифестација: Дисовог пролећа, Сабора фрулаша, учествовала у државном пројекту „Чачак, престоница културе 2023“ са програмима у Гимназији.

Аутор је бројних критичких приказа и рецензија савремених писаца и организатор књижевних вечери. Радови су јој објављивани у стручним часописима. Вишегодишњи ментор  у Регионалном центру за таленте где су њени ученици освајали републичке награде.

До сада је објавила шест књига: две збирке поезије: „Моје тишине“ и „Сумраци и зоре“, два романа „Новчићи за Харона“ и „Шаптачи села Липова“, збирку приповедака „Тајна замка Солотник и друге приче“ и „О речима“ (есеји, прикази, сећања). Супруга и мајка троје деце. Живи и ради у Чачку.