Александар М. Арсенијевић, књижевник и преводилац; aутор књига:
– „Мишљење љубави“, Ваљево, 1991;
– „Краљ Владислав“, Београд, 2016;
– „Краљ Драгутин“ Београд, 2016;
– „Сунчаност, смртност“, Београд, 2020;
– „Вртови“, Сврљиг, 2020;
– „Похвале свему“, Ниш, 2021;
– „Фосфоресценције“, Ново Милошево, 2022.
Лауреат књижевних награда:
-„Вукашин Цонић“, за кратку причу (Лесковац, 2024).
– „Звонимир Шубић”, за приповетку (Сребреница, 2023).
– „Вукови ластари“, за поезију (Лозница 2023, 2018);
– „Алма“, за најбољу најкраћу причу (Београд, 2023, 2014);
– „Завичајно звоно професора Вучковића“, за најлепшу причу о завичају (Жабари, 2023);
– „Богдан Чиплић“, за најбољи прозни рукопис на српском језику (Ново Милошево, 2022);
– „Жубори са Моравице“, за најлепшу љубавну песму (Ивањица, 2022);
– „Војислав Илић Млађи“, за сонет (Жабари, 2022);
– „Слапови Вучјанке“ – с. н., за поезију (Вучје, 2022);
– „Милутин Ускоковић“, за најбољу савремену приповетку на српском језику (Ужице, 2021, 2016);
– „Андра Гавриловић“, за приповетку (Свилајнац, 2021).
– „Најбоља кратка прича Пирота“ (Пирот 2021, 2018);
– „Хаџи Драган“, за циклус песама (Пожега 2020);
– „Стојан Степановић“, за циклус песама (Лозница, 2020);
– „Између два света“ Удружења књижевника „Бранко Миљковић“, за поезију (Ниш, 2020);
– „Гордана Тодоровић“, за необјављену књигу поезије (Сврљиг, 2019);
– „Видовдански цвет“, за поезију Библиотеке „Илија М. Петровић“ (Пожаревац, 2019);
– „Дисово злаћано перо“, за поезију (Бачка Паланка 2019);
– „Акт“, за најбољу најкраћу причу (Ваљево 2018);
– „Лаза Лазаревић“, за најбољу необјављену савремену српску приповетку (Шабац, 2017);
– „Вукашин Цонић“, за кратку причу (Лесковац, 2017);
– „Миша Цветановић“, за причу (Брестовац, 2017);
– „Светосавска“ Библиотеке „Његош“, за кратку причу, поезију (Књажевац 2017, 2014);
– „Дучићева лира“, за поезију (Добој, 2016);
– „Песничко пролеће”, за поезију (Београд, 2016);
– „Љубостињска розета“, за поезију (Трстеник, 2015);
– „Златна повеља” Међународног фестивала поезије „Панонски галеб“ (Суботица, 2015);
– „Миодраг Борисављевић“, за кратку причу (Апатин, 2015);
– „Бело перо“, за најбољу причу (Житиште, 2015);
– „Соко“, за најбољу кратку причу (Вишеград, 2015);
– „Едиција бр. 1“, за прву књигу поезије (Ваљево, 1991).
Заступљен у више антологија, као и у многобројним зборницима савремене српске поезије и прозе. Поезију, прозу и есеје објављује у периодици, зборницима, на порталима за књижевност.
Радови су му превођени на руски, француски и енглески језик.
Члан Удружења књижевника Србије.