Александар М. Арсенијевић

 

 

Александар М. Арсенијевић, књижевник и прево­дилац; aутор књига:

– „Ми­ш­љење љубави“, Ваљево, 1991;

– „Краљ Владислав“, Београд, 2016;

– „Краљ Драгутин“ Београд, 2016;

– „Сунчаност, смртност“, Београд, 2020;

– „Вртови“, Сврљиг, 2020;

– „Похвале свему“, Ниш, 2021;

– „Фосфоресценције“, Ново Милошево, 2022.

 

Лауреат књижевних награда:

-„Вукашин Цонић“, за кратку причу (Лесковац, 2024).

-Златна плакета „Лаза Костић“, за најлепшу љубавну песму (Сомбор, 2024).

– „Звонимир Шубић”, за приповетку (Сребреница, 2023).

– „Вукови ластари“, за поезију (Лозница 2023, 2018);

– „Алма“, за најбољу најкраћу причу (Београд, 2023, 2014);

– „Завичајно звоно професора Вучковића“, за најлепшу причу о завичају (Жабари, 2023);

– „Богдан Чиплић“, за најбољи прозни рукопис на српском језику (Ново Милошево, 2022);

– „Жубори са Моравице“, за најлепшу љубавну песму (Ивањица, 2022);

– „Војислав Илић Млађи“, за сонет (Жабари, 2022);

– „Слапови Вучјанке“ – с. н., за поезију (Вучје, 2022);

– „Милутин Ускоковић“, за најбољу савремену приповетку на српском језику (Ужице, 2021, 2016);

– „Андра Гавриловић“, за приповетку (Свилајнац, 2021).

– „Најбоља кратка прича Пирота“ (Пирот 2021, 2018);

– „Хаџи Драган“, за циклус песама (Пожега 2020);

– „Стојан Степановић“, за циклус песама (Лозница, 2020);

– „Између два света“ Удружења књижевника „Бранко Миљковић“, за поезију (Ниш, 2020);

– „Гордана Тодоровић“, за необјављену књигу поезије  (Сврљиг, 2019);

– „Видовдански цвет“, за поезију Библиотеке „Илија М. Петровић“ (Пожаревац, 2019);

– „Дисово злаћано перо“, за поезију (Бачка Паланка 2019);

– „Акт“, за најбољу најкраћу причу (Ваљево 2018);

– „Лаза Лазаревић“, за најбољу необјављену савремену српску приповетку (Шабац, 2017);

– „Вукашин Цонић“, за кратку причу (Лесковац, 2017);

– „Миша Цветановић“, за причу (Брестовац, 2017);

– „Светосавска“ Библиотеке „Његош“, за кратку причу, поезију (Књажевац 2017, 2014);

– „Дучићева лира“, за поезију (Добој, 2016);

– „Песничко пролеће”, за поезију (Београд, 2016);

– „Љубостињска розета“, за поезију (Трстеник, 2015);

– „Златна повеља” Међународног фестивала поезије „Панонски галеб“ (Су­ботица, 2015);

– „Миодраг Борисављевић“, за кратку причу (Апатин, 2015);

– „Бело перо“, за најбољу причу (Житиште, 2015);

– „Соко“, за најбољу кратку причу (Вишеград, 2015);

– „Едиција бр. 1“, за прву књигу поезије (Ваљево, 1991).

Заступљен у више антологија, као и у многобројним зборницима савремене српске по­е­зије и прозе. Поезију, прозу и есеје објављује у периодици, зборницима, на порталима за књи­­­жевност.

Радови су му превођени на руски, француски и енглески језик.

Члан Удружења књижевника Србије.

 

О Dejan Spasojević

Проверите и

Ljiljana Skelić Vemić

Ljiljana Skelić Vemić, živi i radi u Čačku. Prve stihove pisala je još u osnovnoj …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *