Душекорисна књига из пера аутора Владимира Кљајевића
Не прихватај са медом отровне ствари.
(Свети Василије Велики)
Православна вера, сама по себи представља како јој и име каже ,,праву веру”, али многи православни верници је још увек не познају или погрешно схватају одређене каноне, упражњавају наслеђене обичаје из времена када је паганство узимало примат или не разумеју суштину. И данас свештеници и монаси улажу велики труд да врате народ на прави пут, јер када невоља и мука снађу верника, он често крене пречицама, на којима може изгубити душу. Аутор Владимир Кљајевић је и у својој новој књизи под називом ,,Како заштитити своју породицу и себе од магије и враџбина – православни одговори” у служби народу, ту да пружи одговоре на питања која муче и збуњују вернике, и у њој је објединио поуке и савете светих отаца, свештенства и монаха, указујући на то да су сви одговори ту, надохват, само их треба потражити. Ова књига умногоме има своје узоре, као нпр. књига ,,Сујеверје – клањање ђаволу”, која обрађује истоветне теме, али и многе друге књиге, које су помогле аутору да сакупи грађу о овако важним питањима, која се тичу хришћанске свакодневице.
У уводу аутор нас подсећа на Христове речи: „Царство Божије налази се унутра у вама” и на речи оца Тадеја: ,,Какве су ти мисли такав ти је живот”, представљајући их као путеводиљу на тешком путу искушења, јер: ,,Човек у себи поседује огромну снагу која може да буде окренута чак и против њега”. Морамо стражити над својим мислима, колико и над својим делима. Најављује нам којим темама ће се бавити у књизи, а то су на првом месту понашање у цркви, потом сујеверје (празноверје), гатање и врачање, проклетство, судбина, снови, а изнад свега пружањем примера због чега одређене радње или веровања нису добра и како се може одразити на наш живот и на живот наших ближњих.
Када је реч о понашању у цркви, у овом делу добијамо заиста корисне савете, јер све што је наведено срећемо сваке недеље у цркви. Људи несвесно ометају присутне на литургији, па и саме свештенике, гурајући се да целивају иконе, излазећи пре завршетка богослужења, а код паљења свећа сасвим нам је подробно објашњено како избећи беспотребне радње или куповање више свећа, кад са две можемо поменути све живе и умрле ближње и рођаке. У делу ,,О проклетству” дате су нам јасне последице клетви и објашњења зашто би требало да их се клонимо, читајући ове поуке сигурна сам да нам више неће пасти на памет ни мислима, а ни у ком случају речима изрећи клетву некоме. Постављајући сасвим логично питање: ,,Клетва или проклетство: моћ зле речи или немоћ сујеверја” аутор нам и одговара како би сваку дилему отклонио:
,,Свака зла реч, изговорена из мржње или зависти, губи своју моћ над онима који се уздају у Бога”. И то је све што треба да знамо о клетви и сујеверју. Уз такве једноставне одговоре, аутор нам наводи мноштво примера из прича, као и поуке духовника из њих, а то је ,,Пут ослобођења: благослов уместо клетве” где нам јасно казује да када хришћанин чује злобу, гнев или клетву, не сме узвратити истом мером, већ како Апостол Павле позива ,,Благосиљајте оне који вас гоне; благосиљајте а не куните”. Поред Апостола Павла аутор наводи многа места из Библије у вези са темом, као и поуке старца Пајсија Светогорца, оца Тадеја, Псалтир…
Посебан део, који је заправо највише везан за идеју стварања ове књиге је део ,,О гатању и врачању”, који упозорава на безбожје и кривоверје које је захватило српски народ, и без обзира на век у којем живимо, чак је у великој мери изражено. Разни астролози, нумеролози, бионергичари, бели магови, нису ништа друго до варка, варка која се успешно спроводи уз помоћ нечастивог. Колико су људи у заблуди, верујући и у добре намере беле магије, показују нам примери које аутор даје из више извора, посебно речи оца Јоила који је оштро говорио и називао их ,,бандом сатанистичком”. Они су најчешће користољубиви, и то чине и сами без свести колико је погодно за душу и како утиче на њихове потомке. У књизи се наводи пример жене која се бавила белом магијом и како је њен муж извршио самоубиство, зет погинуо, а унуци имали здравствене и породичне проблеме. Данас у дигиталном добу, наилазимо и на онлајн магове, што додатно погубно утиче на оне који им се обраћају. Аутор наводи речи проф. Владимира Димитријевића, Мојсијеве, јеромонаха Пантелејмона Ледина, како би употпунио примере и на тај начин помогао читаоцу да схвати колико јефтино продаје своју душу, јер тражи бржи начин за решавање проблема, а њега нема. Део ,,О магији” започиње речима старца Пајсија Светогорца да магија не делује тек тако и да треба дати повода ђаволу, и на тај начин помаже да схватимо да је све у нама и да од нас зависи хоћемо ли задржати Божију наклоност, која се губи када отворимо душу и срце за зле духове. Из књиге ,,Поуке оца Јоила” наводи нам речи Јоилове о великој катастрофи, јер толико Срба иде код врачара, гатара, магова, а излечење и мир не траже код Бога. Саливање страве, хоџини записи, бајање светим стварима, све су то страшне ствари којима се људи одају, а примери које аутор даје су не само опомињући, већ упозорење какве нас све страхоте могу задесити ако им се одамо. О обичајима за задушнице посебно се говори о књизи, снисхођење једног дана важног за све умрле, пре свега по молитви, свели смо на храну и пиће, на обичај без истинске дубине. О астролозима, тароту, сујеверју, надрилекарима, амајлијама и талисманима аутор наводи примере поткрепљене речима духовника и светих отаца, да они у незнању директно раде са ђаволом, и да је једина сила која може да излечи Божија сила:
,,Зар неко стварно мисли да ће неким разним предметима (црвеним кончићима, привесцима и другим стварима) заштитити своје дете и себе од злих сила, више него обраћањем Богу живоме кроз молитву и силу његовог крста.”
За сваку муку је понуђен лекар – Бог, наше је само да му се окренемо, да га потражимо, како пише у Светом Јеванђељу по Матеју: ,,Иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се”.
Одељак ,,О неправди” такође започиње мислима старца Пајсија, који наводи да има две врсте неправди: материјална и нематеријална. Материјална је када некоме учинимо неправду и оштетило га материјално, а нематеријална је када некога увредимо или повредимо својим поступцима, објашњавајући последицу:
,,Управо због тога и настају толике несреће, болести, проклетства и слично, јер човек не живи по закону Божијем, него чини рђаве ствари другим људима, не размишљајући о последицама својих дела”.
За сваку дилему аутор нам даје пример, па тако и овде неколико примера оних који су се и некога огрешили, све у сврху да бисмо само схватили шта све проистиче када не чинимо добро. Наиме, једној девојци која је користила тарот јавила се у шуми сама Света Ксенија Петроградска, то је тек годинама касније девојка схватила када је била у манастиру добила је књигу и видела слику Свете Ксеније, препознајући старицу из шуме која ју је упозорила да више не гледа тарот.
Оно што је важно и сврсисходно код ове књиге, јесу понуђене молитве и поуке које су пригодне за сваки проблем, и окупљене су у једној књизи. Неке од њих: Молитве против злих сила и демона, Молитва за заштиту од нечисте силе, Молитва која се чита на почетку дана за заштиту од ђавола, Покајни псалам 50, Молитва Господу за опроштај, заступништво и помоћ, Молитва за дом узнемираван злим духовима, Акатист светом свештеномученику Кипријану и светој мученици Јустини. Заиста, на једном месту, одговори на честе дилеме верника, савети, поуке, примери, молитве, ову књигу чине једном духовном ризницом, која заједно са књигама ,,Корацима Свете Ксеније Петроградске” и ,,Духовне поуке оца Јоила“ чине духовно богат опус аутора Владимира Кљајевића.
Нека ова књига буде свима нама на здравље и спасење.
Мср Невена Милосвљевић
НЕКОЛИКО РЕЧИ О НОВОЈ КЊИЗИ ВЛАДИМИРА КЉАЈЕВИЋА
Драги моји, пред вама је нова књига вредног делатника, Владимира Кљајевића. Након књига „ Корацима Свете Ксеније “ и „ Духовне поуке оца Јоила“, ево и његове треће духовне књиге, која носи назив: „ Како заштитити своју породицу и себе, од магија и враџбина? Православни одговори.“ Могу рећи да ме је читање ове душекорисне књиге заиста разбудило, да поново размислим о тим важним стварима које су у њој записане, и о томе колико је заиста погрешних веровања и обичаја међу нашим народом. Ипак, чини ми се да наши људи ипак улажу извесни напор у превазилажењу свог верског незнања и желе да се упуте у црквени живот и да своја верска искуства добијају на правим местима, од правих особа. Али, увек има и оних који се тврдоглаво држе својих погрешних уверења и који лек за своју душу траже на погрешним местима, међу погрешним људима. Аутор се у овој књизи обраћа управо овим другима, које бисмо могли и да назовемо „ залуталим овцама “ и то без „ пастира “. Велика радост би била када би и таквима дошла у руку ова драгоцена књига, јер би у њој могли да прочитају нешто о проклетству и клетви, о гатању и врачању, одласку код хоџа по записе, саливању страве, затим о магији, сујеверју, интернет сујеверју, поседнутости, о екстрасенсима ( биоенергетичарима ) и надрилекарима, о астрологији и хороскопу, наталним картама, амајлијама и талисманима, о неправди, црвеном кончићу, итд. Аутор упућује на читање акатиста Светом Кипријану и Јустини, за заштиту од магије и нечистих сила. Наводи лепе и корисне поуке мати Антоније и Светог Гаврила Грузијског. На даљим страницама књиге може да се прочита и о судбини, сновима, добром и лошем знаку. Осим акатиста којег сам навео, аутор нам наводи и молитве које треба да читају особе које желе да се сачувају од лоших ( демонских ) утицаја. Као решење наводи и промену начина живота, од порочном ка хришћанском, који води у уздржање. Такође, саветује и одлазак на Свету тајну Јелеосвећења, молитву Мајци Божијој, пред Њеном иконом „ Неразрушива стена “, молитву Часном Крсту, псалам 90. ( „ Који живи у помоћи Вишњега…“ ) и 50. ( покајнички ) псалам ( „ Помилуј ме Боже, по великој милости Својој…“ ). Оно што бих ја као ђакон и вероучитељ навео као још један корак ка исцељењу је: редован долазак на литургију, молитва, пост, исповест и причешће. Захвалан сам брату Владимиру што је написао ову лепу и корисну књигу, а сигуран сам да ћемо ускоро моћи да се радујемо и његовим даљима књигама, јер када се човек као он „ зарази “ љубављу Божијом, он онда жели да се што више људи спасе и да дођу ка познању добра. Управо из тог разлога нам и Владимир пише своје душекорисне књиге, које народ Божији са радошћу чита.
Хвала му на томе! Од срца му желим још много написаних књига, које нас све упућују ка вери и ка исправном, хришћанском животу.
Ђакон Александар Цигановић
