Prof. dr Slađana Milenković (1973) pripadnica je generacije savremenih srpskih književnih stvaralaca koji su istovremeno prisutni u akademskoj, književnoj, kulturnoj i medijskoj sferi. Studije jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika završila je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je i magistrirala i doktorirala u oblasti srpske književnosti. Više od dve decenije zaposlena je u Visokoj školi strukovnih studija– Sirmijum u Sremskoj Mitrovici, u zvanju profesora. Kao dugogodišnja direktorka ove ustanove (2005–2016), značajno je doprinela njenoj institucionalnoj reformi, akreditaciji novih studijskih programa i unapređenju nastavne prakse. Pod njenim rukovodstvom škola je više puta nagrađivana, između ostalog i prestižnom Vukovom poveljom i nagradom „Kapetan Miša Anastasijević“. Autorka je brojnih naučnih i stručnih monografija iz oblasti književnosti, metodike i medijske pismenosti, udžbenika i studija koje se objavljuju u relevantnoj domaćoj i međunarodnoj periodici. Objavila je i veliki broj književnokritičkih tekstova, kao i radova u zbornicima sa domaćih i međunarodnih naučnih skupova. Objavila je više zbirki poezije, dobitnica je niza književnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Bila je glavni i odgovorni urednik RTV „M” u Sremskoj Mitrovici i novinar–saradnik više domaćih i međunarodnih novinskih agencija. Danas je glavni i odgovorni urednik časopisa za nauku, kulturu i umetnost „Sunčani sat”, kao i autor i urednik jutjub kanala „Živa reč”.Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije i Udruženja novinara Srbije. Bila je i član Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije, doprinosеći unapređenju obrazovnih politika i kulturne javnosti. Na Drinskim književnim susretima dobila je II nagradu za rukopis poezije, kao rezultata toga objavljena joj je zbirka pesama „Kroz trepavice sipam tugu” u izdanju ASoglas izdavaštva u Zvorniku. Ove godine iz štampe su joj izašle dve knjige: pesama „Ispričaj sebi” nagrađena priiznanjem „Stražilovo” i priča „U zvezdanoj smoli”.
Kako je počela Vaša saradnja sa izdavačkom kućom Asgolas izdavaštvo? Vaša knjiga „Kroz trepavice sipam tugu” objavljena je upravo u toj izdavačkoj kući, prethodno je rukopis dobio II nagradu na Drinskim književnim susretima koje ova kuća organizuje u Zvorniku. Kakav je osećaj kada Vaš rad bude ovako prepoznat?
Nagrada je svakako bila potvrda da ono što radim dopire do čitalaca i stručne javnosti. Iako ne pišem zbog nagrada, one nose jednu vrstu odgovornosti i ohrabrenja. Saradnja sa Asgolas izdavaštvom nastala je spontano, ali vrlo prirodno. Prepoznali su moj rukopis u trenutku kada sam tražila izdavača koji razume senzibilitet savremene poezije i koji ima dovoljno sluha za autentičan glas autora. Veoma brzo smo uspostavili profesionalan odnos zasnovan na poverenju i međusobnom uvažavanju, što mi je bilo ključno. Drago mi je što je žiri prepoznao emotivnu dubinu zbirke i način na koji je izgrađena. To je ujedno i priznanje izdavaču, jer je Asgolas dao okvir i podršku da knjiga bude predstavljena u svom punom kapacitetu. Izuzetno sam zadovoljna našom saradnjom. Rad na rukopisu prošao je izuzetno skladno. Izdavački tim je pokazao redak stepen posvećenosti – od uređivanja, preko grafičke pripreme, do promocije. Imala sam punu podršku u svakoj fazi nastanka knjige, a posebno mi je značilo to što su poštovali moju poetiku i nisu insistirali na promenama koje bi vodile udaljavanju od mog autorskog izraza. U Asgolasu su veoma profesionalni kada je reč i o promociji. Organizovali su predstavljanje knjige, omogućili prisutnost u medijima i pomogli da zbirka dođe do šire publike. Za jednog pesnika, naročito u vremenu kada poezija retko nalazi prostor, to je neprocenjivo.
Vaša nova knjiga, zbirka priča „U zvezdanoj smoli” predstavljena je na ovogodišnjem Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, u sali „Vasko Popa”. Knjigu je objavila Izdavačka kuća Svet knjige iz Beograda. Reč je o žanrovski i tematski razuđenom delu koje povezuje mitsko i savremeno, intimno i istorijsko, u jedinstvenu celinu. Objavili ste oko 20 knjiga. Kako je nastala zbirka „U zvezdanoj smoli”? Kako ste doživeli promociju na Sajmu knjiga?
Do sada sam objavila deset naučnih knjiga i nekoliko zbirki pesama, ali ovo je moje prvo prozno delo. Naslov „U zvezdanoj smoli” asocira na ćilibar, na nešto iz prošlosti što čuvamo kao zalog za budućnost. Teme kao što su: ljudsko iskustvo, sudbina i nasleđe, istoijske ličnosti poput carica iz antičkog Sirmijuma, prelamaju se ne samo kroz priče o prošlosti već i priče savremeni svet — Sremsku Mitrovicu, Beograd i druge gradove. Likovi u knjizi su raznoliki od grčkih junaka u savremenom kontekstu, preko Solunaca i krajputaša, do ljudi iz bolničkih soba ili gradskih pejzaža. Sve te slike su „okovane rečima”, kao mehuri ili insekti zarobljeni u ćilibaru, u toj mojoj „zvezdanoj smoli”. Kroz te svetove utkala sam lične doživljaje, ali i priče koje sam čula tokom dugogodišnjeg novinarskog rada, tokom svojih 25 godina rada u novinarstvu. Naravno, one nisu prenete doslovno, već su preoblikovane, domišljene, neke su obojene elementima magijskog realizma. Promocija na sjamu u Beogradu bila je prelepa i dirljiva. Hvala mnogo medijima koji su propratili promociji i naravno publici. Prvi čitaoci već javljaju utiske, preko društvenih mreža, u komentarima, porukama, za sada su samo pozitivni. Veoma mi je drago da se knjiga čita jer tu ne razdvajam intimno od mitskog, savremeno od istorijskog, dokumentarno od fantastičnog, svako može da se poistoveti sa nekim likom ili da se prepozna u nekoj priči. Stilski je razigrana i mislim da nosi emociju koju prenosi čitaocima, ponekad odiše blagom ironijom, sentimentalnošću, ponekad šokira, ali nosi i poruke.
Uz akademski i književni rad, ostvarili ste bogatu karijeru u medijima. Vodili ste RTV „M“ u Sremskoj Mitrovici, sarađivali sa domaćim i međunarodnim agencijama, danas uređujete časopis „Sunčani sat“ i vodite jutjub kanal „Živa reč“. Kako danas sagledavate taj deo svog profesionalnog puta?
Moja medijska karijera bila je dragocena škola. Prvi intervju snimila sam pre više od 25 godina za tadašnju RTV „M”. Posle godina recitovanja i vođenja programa u školi i ustanovama kulture, upravo mi je televizija pomogla da izgradim jasan i siguran javni nastup. Naučila sam kako da zaista slušam sagovornika i postavim pitanje koje otvara priču. To su veštine koje i danas koristim – u novinarstvu, u nastavi, pa i u književnosti. Posebno važan trenutak bio je 2002. godine, kada sam u okviru Vesti RTV „M” počela da radim rubriku „Knjiga za vikend“. Gledaoci su je odmah prihvatili, a ja sam kroz nju spojila dve velike ljubavi – knjigu i medije. Posle duže pauze, rubrika je obnovljena na Gradskoj M televiziji i ponovo divno sarađujemo. Objavljujem je i na portalu Sirmiuminfo, gde vodim kulturnu rubriku, a razgovore sa piscima, umetnicima i naučnicima snimam i za svoj kanal „Živa reč emisija“.
Kako biste preporučili svoju knjigu čitaocima?
Kada preporučujem knjigu, nastojim da objasnim zašto ona zaslužuje pažnju. Svoju knjigu preporučila bih zbog emocije koju nosi – one lepe, ali i one bolne, no izrečene na način koji oplemenjuje. Knjiga, po mom mišljenju, treba da nam ulepša dan, ali još više da nas pokrene, da nam pošalje poruku, da nas makar za nijansu učini boljim ljudima. Volela bih da čitaoci to osete u mojim tekstovima.
Nedavno ste objavili novu zbirku pesama „Ispričaj sebi”, za koju ste dobili prestižnu nagradu „Stražilovo”. Kako doživljavate to priznanje?
Iskreno sam počastvovana. Prošlo je skoro 28 godina od kada je Brankovo kolo objavilo moju drugu zbirku, tako da osećam kao da se jedan poetski krug zatvorio. Tada sam bila studentkinja i tek ulazila u svet književnosti. Pisanje je dar, ali i rad. Dar treba gajiti disciplinom i stalnim učenjem. U „Ispričaj sebi” upućujem na unutrašnji dijalog koji svako od nas vodi sa sobom. Za mene poezija nije samo umetnost izraza – ona je način da se prepozna vlastiti glas, da se razume šta nas pokreće i gde nam je izvorno mesto. U svakoj pesmi nastojim da spojim lično i opšte, prošlost i sadašnjost, da uhvatim tišinu između reči. Nadam se da će čitaoci u tim stihovima pronaći i deo svog unutrašnjeg razgovora.
Vaša književna karijera traje gotovo tri decenije. Kako se osvrćete na taj put?
Prvu pesmu napisala sam u drugom razredu osnovne škole – jednostavnu, pionirsku, nalik onima iz čitanki. Tada sam prvi put pomislila: „Hoću da budem pesnik.” Iako sam kasnije verovala da je možda prolazna faza, pisanje je ostalo. U to vreme sve je bilo sporije. Konkursi su se pratili preko novina, pesme se kucale na pisaćoj mašini, štampale u više primeraka i slale poštom, pod šifrom. Čekanje odluke znalo je da traje mesecima. Učestvovala sam na brojnim festivalima, upoznala kolege koji su danas afirmisani autori. To su prijateljstva koja traju. Prve knjige, Jutro zaspale srne i Goniči snova, otvorile su mi put ka festivalima mladih pesnika, gde sam često bila finalista. Ta zbirka sadržala je mnogo autopoetičkih pesama – one o samom činu stvaranja. Kasnije sam i akademski istraživala autoreferencijalnost, najpre kod Branka Miljkovića, a zatim u okviru doktorskog rada o Dimitriju Mitrinoviću. Tek tada sam shvatila koliko su ti rani stihovi bili najava mog kasnijeg naučnog interesovanja.
Pored poezije, vi ste i istoričar književnosti i autor brojnih naučnih studija i udžbenika
Da, objavila sam više desetina naučnih radova, književnih kritika i stručnih studija. Posebno su mi bliske teme autopoetike, dečje književnosti i metodike razvoja govora. Autor sam udžbenika Mediji i obrazovanje, Govorno stvaralaštvo dece, Metodika razvoja verbalne komunikacije i govornog stvaralaštva, Rad na razvoju govora sa decom sa posebnim potrebama, Kreativno pisanje, Mediji i deca… Od naučnih monografija izdvojila bih Autoreferencijalnost u poeziji Branka Miljkovića, Pesničkim stazama Dimitrija Mitrinovića, Bajkovit svet detinjstva i Poetiku vedre melanholije o književnom stvaralaštvu Todora Bjelkića, Rana jezička pismenost itd.
Brojne nagrade potvrđuju da je vaš rad prepoznat i cenjen. Koje biste istakli kao najdraže?
Svaka nagrada nosi svoju priču, ali posebno mi znače one koje dolaze iz struke. Dobitnica sam nagrade Vasa Pelagić za izvanredna dostignuća u obrazovanju (2009) i plakete Sima Cucić (2011) za afirmaciju i kritičko sagledavanje dečje književnosti. Monografija Poetika vedre melanholije proglašena je za najbolju knjigu iz oblasti nauke o književnosti za decu 2019. godine. A kada su pesničke nagrade u pitanju — izdvojila bih Zlatni prsten Subotice, Miloš Šubarički, Vukovi lastari, Haџи Dragan, Nađi Naman iz Libana. Sve te nagrade su, zapravo, potvrda da se trud i ljubav prema reči prepoznaju.
Pored svih uloga koje imate — profesorka, pesnikinja, naučnica, novinarka — kako biste sebe najradije definisali?
Najradije bih rekla da sam, pre svega, osoba koja veruje u moć i istinitost reči. Reč je za mene i sredstvo i smisao postojanja — prostor u kojem se susreću misao, emocija i iskustvo. Kroz poeziju pronalazim ravnotežu između nauke i osećajnosti, između onoga što je prošlo i onoga što traje. Sve te uloge koje nosim zapravo su samo različiti načini da razumem čoveka kroz jezik. Često pomislim: „Onoliko vredimo koliko duboko umemo da čujemo sebe i druge.” Upravo zbog toga, u svakoj sferi svog rada tragam za onim glasom koji povezuje — glasom koji ostaje.
Razgovarao Dejan Spasojević
