АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
ЈЕЗИК УМЕТНОСТИ
Сусрет са добром књигом може
изменити судбину душе.
‒ М. Прево
И ове године, као и претходних година пристигло је на конкурс ,,Дринских књижевних сусрета“ мноштво рукописа, али и прозних и поетских текстова за зборник. Оно што је посебно запажено je, да се квалитет поезије и прозе истиче као најважнији чинилац и да захваљујући њему ми у рукама немамо зборник, већ једну поетско-прозну књигу са високим литерарним достигнућима.
Уметност је одувек говор света, језик који сви људи перципирају као лепоту, непролазност и трагове у времену које остављамо за собом као сведочанства о људима и времену и на тај начин, кроз реч, стих, слово, слику, ноту, скулптуру, архитектуру остаје забележено и сачувано за оне који долазе после нас. Стога, уметност је једини језик света који гради мостове и не дели људе, она нам помаже да разумемо цивилизацијске тековине, да разумемо разлике и у њима пронађемо сличности. Јер, у временима када нису постојали начини да људи путују са континента на континент, ми имамо ситуације да проналазимо сличне предмете и мноштво доказа да смо заправо сви повезани божанском промишљу и да је свемир ту због нас, као и ми због њега. То архетипско, колективно, у нама је и данас отуда уметност, дело, језик, реч, књижевност средство најузвишеније повезаности и наша легитимација за препознавање душа. ,,Сличан се сличном радује”, управо та народна мудрост се отелотворила у овој заједничкој књизи, јер колико год да су песме и приче тематски различите, те су и сензибилитети аутора различити, нас ипак повезује та једна нит и тај један поменути језик, та тежња да свет учинимо лепшим местом за живот и да певајући свако о својој срећи, о свом болу, о колективном, националном, ми певамо о љубави, ми заправо пишемо љубав. Од прве песме, првог стиха до последње реченице у зборнику ‒ ми пишемо љубав. И када су то сећања на детињство, на један Смедеревац, који буди толико успомена, и када је то жал за жртвама из ратова, када пишемо од души, која је једина чиста и непролазна, о оним светим, малим, што су пострадали, када покушавамо да исправљамо криве Дрине, ми тада говоримо о човеку, о љубави. Када се обраћамо Богу кроз исповијест и видимо Јутра над Грачаницом, ми ћемо се сетити оних са Анђелом на рамену и уплаканог облака и чекајући свјетлост опет ћемо писати љубав, јер то је тако људски. Слушаћемо шта вене тајно зборе тамо под мјесечевим слапом у узвишеној чежњи, помислићемо смрт је ионако превара. Потражићемо азил за снове, тамо где је мајка (Махко моја, слико ока мога), тамо где су никли божури из крви, где је неопалими вод и сећање на кише чуваћемо чекајући зору плешући танго… у хаљини црвеној као љубав. И напослетку песме остаће само којима се љубав мери, јер сјај у очима не доводи се у питање. Песме о Космету, о митрополиту Амфилохију, о кори крува, старој кући, о свим посветама о срцу и љубљењу, оном грешном, где девство јесте израз лепоте, о животу; стопиле су се у приче у другом делу зборника и тако сједињене лепотом чине једну неодвојиву целину.
И када је Молитва сада само повремено свраћање у родни крај, који опустео причињава бол и када небо зна која љубав је права, када су наше стрине и очеви, деке, наша деца, наследници наше теме и главни јунаци, као тајни план судбине заслужили да буду управо главни, јер о њима вреди да се пише. Све су то старе приче у новом времену, понеки ударац или стигоф, необични наслови необичних прича; Џудимир, Рузмаринка; када су то приче попут оне Унук или приче Девине воде, из којих црпимо слику нашег менталитета и јединствених појава у нашем колективитету.
Али свако је јединствен, сви смо ми јединствени, а део смо колектива, једнообразни, с лицем окренутим сунцу. И сами ,,Дрински књижевни сусрети“ су сусрети тих лица и тих срца, која говоре једним језиком, језиком лепоте, језиком уметности, која једина може спасити свет.Невена Милосављевић,
члан жирија ,,Дринских књижевних сусрета”
ПРВИ ЈУБИЛЕЈ ДРИНСКИХ КЊИЖЕВНИХ СУСРЕТА:
V ДРИНСКИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ У ЗВОРНИКУ
На једном од ранијих Дринских књижевних сусрета учесници су запазили да би Зворник, који је поносни град ове манифестације, у некој даљој историји могао променити назив у „Зборник“ колико су књижевна сусретања иницирана овим догађајем за кратко време оставила трага у културном, уметничком и књижевном животу места! Ово нам се чини најбољим могућим квалификативом да проговоримо о важности, значају, доприносима и потенцијалима Дринских књижевних сусрета иза којих стоји заштитни знак АСоглас издаваштва и директора ове куће Дејана Спасојевића, у овој години прослављајући свој први јубилеј, пету годину одржавања књижевних сусретања на Дрини, у Зворнику, месту које је извор и (и)зворник великог броја стваралаца и књижевника, уметности и културе са сталним настојањем да у својој заједници сачувају лепоту духовног врела чувајући на тај начин и свој културни, језички и национални идентитет.
Ретко се које место у бившим републикама Југославије може похвалити да је за кратко време, за свега пола деценије, добило престижан и важан културно-књижевни догађај какав су Дрински књижевни сусрети. Ова манифестација постала је мост који повезује обе стране Дрине, али и све оне који у уметничком изразу, у поезији и прози, налазе онај вид комуникације који не познаје границе, који спаја људе и уздиже културу на један виши ниво. Географски и стратешки положај Зворника у којем се одржавају Дрински књижевни сусрети очигледно је пред организатором поставио тежак и одговоран задатак осмишљавања такве манифестације која ће љубитељима лепе речи, књижевницима и читаоцима, понудити широк дијапазон представљања – од објављивања појединачних радова у Зборнику, преко награда и објављивања награђених књига до окупљања песника и приповедача у живом простору и њиховог гостовања у граду на Дрини. На тај начин и Дрински књижевни сусрети постали су део брендирања овог места и значајна културна тачка у овом делу Републике Српске (Босне и Херцеговине).
Сваке године Дрински књижевни сусрети окупе преко стотину аутора из региона и дијаспоре који се представе публици из Зворника и околних места за коју потврђујемо да због поезије и прозе, као и одличних књига сада већ све веће библиотеке АСОглас издаваштва, похрли с јесени у овај део Републике Српске. То је од изузетног значаја, јер у времену високе информатичке технологије, виртуелног света и друштвених мрежа, Дрински књижевни сусрети постају острво живе речи, реалности у њеном потпуном облику; постају место окупљања и глорификације књиге, песме и приче чиме се књижевности као посебном делу уметности, али и основи српске писмености и културе даје место које јој припада.
Смисао Дринских књижевних сусрета огледа се управо међу корицама Зборника и књига које излазе поводом ове манифестације као они вечни споменици који се подижу у срцима оних који читају, као они литерарни културни гиганти којих нисмо ни свесни док њихова присутност не постане потврђена оваквим јубилејима – знаком да трајање, упорност, љубав и одговорност према култури дају управо овакве резултате!
Ауторки ових редова чини се погодним да још једном идејног творца ове манифестације, организатора и уредника Зборника, књижевника и правника Дејана Спасојевића окарактерише као амбасадора културе, књижевности и језика у овом делу нашег региона, јер се његов труд, залагања и улагања у Дринске књижевне сусрете не мере само годинама рада на одржању манифестације већ и страницама које су настале на основу мотивације и подршке књижевницима да стварају, са поруком да ће неко њихов рад глорификовати и поставити на оно место које заслужују; такође доприноси Дејана Спасојевића су вишеструки када је унапређење зворничког друштвеног, културног, књижевног и медијског живота у питању и он заиста представља алтернативну културну институцију која је показала да са стручним људима и њиховим идејама реализација замишљеног тече као Дрина – узводно!
У Зборнику су заступљени афирмисани и неафирмисани аутори са поезијом и прозом која прати савремени тренутак књижевности са акцентом на рефлексивне, љубавне и родољубиве теме. Афирмисани аутори објављивањем у Зборнику потврђују своју подршку овој манифестацији. Неафирмисаним ауторима Зборник представља „одскочну даску“, јер им нуди могућност представљања радова што је у књижевности региона постало значајна референца.
Зборник је оно место у којем се дела аутора прво сусрећу пре него што ће се њихови творци обрести на обали Дрине где ће живим читањем узбуркати таласе ове реке, јер како један од аутора Зборника пише у својим стиховима, сви они попут Атласа који носи небески свод на својим плећима, свет носе на перу, лакше него перо њих. Ту тежину великог броја песничких и приповедачких душа покушао је да понесе и овај Зборник подсећајући нас да „тиха вода брег рони“. А тиха вода Дрине која је дала најбоље стране наше књижевности, још дуго ће тећи кроз литературу премишљајући се у некој далекој будућности да ли да Зворник остане Зворник или постане „Зборник“, све то захваљујући инситуцији каква су за свега пет година постали Дрински књижевни сусрети!
Ауторима заступљеним у Зборнику, награђеним ауторима на V Дринским књижевним сусретима, организатору и уреднику Дејану Спасојевићу као и његовим сарадницима, честитамо јубилеј и желимо у будућности троцифрене јубилеје трајања!
Мср Милица Миленковић
