АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
ПРЕДГОВОР
Поезија је најблистави одсјај вечности. Песници су ехо божанског бескраја. Песништво је најлепша симболика божанског стварања. Љубав, осећања, чежња, живот
и смрт и све велико што се догодило међу људима изражено
је певањем. Посебно и најоргиналније песничко стварање је однос човека према Створитељу и привилегија је бити поета боготражитељ. Певањем о небеском и непролазном, песник открива свету највеће вредности и узоре, јасно их сеје у душе
које чезну за Богом и вечношћу.
Милош Димић, песник вере и љубави, својим оргиналним стилом пева о свему o чему је певано од искони, али је ту матрицу, основу, извезао до сада невиђеном потком.
Било да пева о савременицима или о личностима из наше историје, пределима или временима, светитељима или анђелима, све то боји божанском лепотом која се не може мерити ни са чим другим. Љубав, молитва праштање,
милосрђе су незаобилазни атрибути његових песама.
Он песмом прославља Творца и кроз њих нас приближава божанском загрљају. Све у природи, и човека на врху стваралачке пирамиде, види у заједници са Богом. Његово стваралаштво је ода Премудрости Божијој .
У ово време инвазије информација преко разних медија и друштвених мрежа, велики број младих људи прихвата духовну окупацију без отпора. Милош се не предаје, већ својом поезијом ратује против зла. Слободно може, попут Апостола Павла, рећи да „добар рат ратује“.
Нека га свеблаги Господ учврсти на том путу.
Протојереј Петар Јараковић
