АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
ШТА ЈЕ ПИСАЊЕ: БЛАГОСЛОВ ИЛИ ПРОКЛЕТСТВО?
Наравно да је писање казна, усуд, проклетство… У почетку је било као терапија, само у почетку, када сам бежала од стварности, од болести у свет маште у неку фикцију, и тада су се неки ликови јавили у мом мозгу и живели тамо. И нису издржали да тамо и остану, него су пожелели пошто-пото да изађу вани и да живе неке своје животе на папиру, у једној другој реалности. И онда су полако из мозга кроз руку долазили до папира и на њему остајали док их читалачка машта и одатле није преселила у многе светове. Што се тиче мог романа КУДА ИДЕШ СВЕТЕ… ја не знам куда иде свет, али мислим да не иде у добром смеру, о чему заправо и говори мој роман..
ШТА ЈЕ ЛАКШЕ ПРОНАЋИ У ДАНАШЊЕ ВРЕМЕ: ВОДУ У ПУСТИЊИ ИЛИ ЉУБАВ У БЕЗДУШНОМ СВЕТУ?
Алекса, главни јунак мог романа је у потрази за љубављу, али је тражи на сасвим погрешним местима, код сасвим погрешних људи, девојака. Има утисак да је у ресторану где сви добијају јело пре њега, иако је он наручио пре њих… Он чека и чека и чека, и никако да дочека своје јело док му на крају једна жена тамних очију, коју је сањао и коју је препознао на једној икони, иако је био неверник, док она није дошла и рекла му да су сви ти људи који су добили пре њега своје јело, наручивали једноставна јела, а да његово јело спрема посебно шеф кухиње… да је његово јело специјално и да га вреди чекати. Мада се он у роману и свети једној особи њему ни освета не доноси ни мир ни сатисфакцију; остаје празнина у њему коју ни сав бурек овог света не би могао да испуни. И тако Алекса проналази Бога на обали реке Мораве у једној малој дрвеној црквици… и зна на крају да је јело било вредно чекања.
ШТА ТИ ЈЕ ПИСАЊЕ ДАЛО, А ШТА УЗЕЛО?
Писање је казна, да, јер да нисам писала имала бих више времена за неке друге важне ствари којима се занимају обични људи, искористила време да причам са својим оцем који је нажалост преминуо, а ја сам ретко разговарала с њим, и сад ми је жао. Утеху сам налазила у писању јер су ми моји ликови били превише јаки, превише стварни да бих мислила на било шта друго.
ПИСЦИ КОЈЕ ВОЛИТЕ, И ЈЕ ЛИ НЕКИ НА ВАС ПРЕСУДНО УТИЦАО?
Волим да читам руске писце, Достојевског нарочито,а код америчких Фицџералда а његова књига ,,Велики Гетсби“ је књига која је на мене највише утицала. Као и код Фицџералда и моје књиге, прва друга и нарочито трећа коју ћу, ако Бог да, завршити, и која се зове Мементо мори, имају увод заплет и неочекивани расплет; такве романе радо читам и мислим да такве романе и пишем. Све ми се чини, а и у својим романима о томе пишем, да Свет иде ка неком новом Великом праску, и ако ова цивилизација изумре од недостатка воде, ваздуха, и поготово љубави, волела бих да неки нови становници, ванземаљци или ко већ, бавећи се изучавањем наше планете и људи који су живели пре њих, имају више сажаљења према диносаурусима него према изумрлим људима. Јер то људи не заслужују. Бар ја тако осећам.
ЈЕСТЕ ЛИ ЗАДОВОЉНИ САРАДЊОМ СА АСоглас ИЗДАВАШТВОМ?
Наравно да сам задовољна. Добри су и професионални.Највише сам контактирала са Дејаном који је главни уредник и Игором, који је урадио припрему. Супер су људи, заиста. Кад год их позовем, саслушају ме и имају времена да поразговарају са мном, и да ми дају неки добар савет.
Разговор водио : Драган Марковић
