БИБЛИОТЕКА Епска поезија
Бранко – Бáто Крковић
Стазама прошлости
Компјутерска обрада
Бранко – Бáто Крковић
Слог и ликовна обрада
Бранко – Бáто Крковић
Рецензент
Мр Предраг Шћепановић
Издавачи:
АСоглас д.о.о. Издаваштво
Звôрник
и
Удружење књижевника и других стваралаца ,,Сјеверац” Подгорица
Штампа
АСоглас д.о.о. Издаваштво
Звôрник
За издавача
Дејан Спасојевић
и
Милован – Ми́шо Кубуровић
Тираж
300
————–
ПРЕДГОВОР
Пратећи, кроз литературу, историјске личности и догађаје о којима се недовољно писало а морају бити познати јáвности јер заслужују посебну пáжњу, због њиховог витешког подвига и људског достојанства, настојао сам да их кроз епски стих опјевам јер је познато да је епска поезија прва српска историја, библиотека српскога нáрода, која се највише чита и најлакше пáмти.
Свака нáродна изрека је злáтна па и ова:
,,Ако не поштујемо претке изгубићемо потомке”.
Читајући ове стихове, читаоци ће се увјерити, да хрáбрости, племенитости, подвига и људског достојанства нéма ниједан други нáрод како то има српски нáрод.
Па нека се знá.
Издвајам пар наслова а сви су поткријепљени са фус нотама:
- Јован Владимир
- Симеон Мироточиви
- Битка на Чегру
- Будисавске битке
- Васкрснуће Србије
- Милунка Савић
- Величанствена сáхрана
- Неумрли витез
- Неправда
- Морачки бесмртници
- Кајање
- Васкрснуће Романових
Нáдам се да ће гуслари убрзо сни́мити, уз звуке гусала, неку од ових пјесама и подићи вјечни споменик бесмртницима српскога рода.
Књигу сам радио са слôвним акцентима и штампаће се као што су штампане књиге Вýка Караџића Стефáновића.
Аутор
ПРЕДГОВОР КЊИЗИ ПЈЕСАМА
,,Стазама прошлости”
Аутора Бранка Бата Крковића
Вјешто и зналачки, маниром и пером патриотског писца, Србин од Србина, Бранко-Бато Крковић нас 50 година води стазама прошлости, проводећи нас кроз славне дане и мегдане, како записа бесмртни епски пјесник Божо Ђурановић, велики Батов пријатељ. Корјени овог пјесничког пјенија сежу у далеку прошлост: тако драгу и милу сваком Србину! Први српски светац, Свети Јован Владимир и његова небоземна љубав према Косари, примјер су брачне љубави и нашег поштовања исказаних у Бранковим стиховима. Епоху српских жупана започиње Свети Симеон Мироточиви, рођен у китној Подгорици, који отвара славне и давнашње дане који неће да се врате.
Славни дани светаштва и мучеништва, жртве и љубави, подстичу нас на жртву и незаборав. Њима се Крковић одужио стиховима своје широке епске душе. Косово је најскупље српско имање и њему Бато прилази полако, на голубијим ногама, јер је на њему пала Лазарева глава. На том жертвеном пољу Косову је у заранку Видовога дана, у бијелој Самодрежи Цркви, Свети Кнез Лазар, одабрао Небеско, умјесто земаљског царства и уписавши себе и своје ратнике у бесмртнике и дивотнике духа. Крковић не пише о жутом лишћу, не проповиједа о баналној свакодне-вици, већ је сав усресређен да имена и славна дјела светаца и витезова отргне од заборава, и остави у наслеђе млађим нараштајима.
Књига ,,Стазама прошлости” представља својеврсну историјску читанку о славним личностима наше крсно-васкрсне мученичке историје.
О тим дивотницима духа, вриједним сваке људске пажње и незаборава, Крковић не пише објективно, већ субјективно, лично и заљубљено. Епику као чувара српске душе, Бранко Крковић доживљава као свети задатак и дуг према Отаџбини који он већ пола вијека, својски одужује. Читалац ће наћи у овој вриједној књизи спомен славних битака: Косова и Марице, Круса и Мартинића, Грахова и Вучјег дола, Скадра и Мојковца, Брегалнице и Цера, Куманова и Кајмакчалана.
Прошли су многи владари, много се крви муче-ничке пролило, утихнуо је тутањ давних и често заборављених битака, али је остала прича о бесмртном Лазару и Стевану Синђелићу, (А)Танаску Рајићу, Алекси Бојићу и Милунки Савић. Јуначки подвиг бесмртног ресавског војводе Стевана Синђелића и његових јунака који се на мученичком Чегру лобањама уградише у бесмртни пук који и данас држи вјечиту српску стражу.
Аутор јадикује и опомиње да се врати врх Ловћену и испоштује Његошев завјет, без кога нам нема ни мира ни помира. Нижу се као ђердани свети и свијетли ликови Светих мученика Димитрија и Ђорђа, Светог Илије и Томе, и највећег кога је жена родила-Светог Јована.
Трагедија Бранке Ђукић, литије које су нас ослободиле окова сужања и неслободе, свијетла и незаборавна личност Митрополита Амфилохија (Радивића) употпуњују овај албум незаборавних и непоновљивих личности патничке српске историје.
Сљедујући Завјету највећег владара новије историје Црне Горе, Светог Петра Цетињског, Бранко одужује дуг Матушки Русији, хранитељки и бранитељки и једнокрвном и једновјерном руском народу. Диви се Владимиру Путину који је дошао
„у невољи и несрећи, руски народ да усрећи“. Пјева о српским гуслама, о њима и за њих, сјећајући се дјетинства и најтајанственијих и најдражих њихових струна , најдражих пјесама Бранковог живота. У том бесмртном колу његове поезије, нашли су се на истој страни, и ако вјековима раздвојени, харамбаша соко Бајо Пивљанин, који мријет неће докле Сунце грије и Ром Ахмет Адемовић, који својом трубом отјера непријатеља.
Ово је књига сјећања на јунаке, војнике и војсковође, који и даље расту на дрвету српске историје и чијим се соковима и примјерима, надахњујемо и ми, данашњи Срби. Љута трава заворава, која нас често покрије, да не знамо ни ко смо ни шта смо, мора се плијевити сјећањем и истином. Честитам Бранку-Бату Крковићу на овом драгоцјеном сјећању и остварењу и нека његов примјер следују и млађи, знајући истину коју Крковић свједочи, да смо живи само док у нама живе славни претци. Ако их заборавимо, бићемо сјенке, а не људи, и по томе је ова књига отрежњујућа и опомињућа, јер долази у прави час.
Нека је вјечна слава јунацима који држе вјечиту небо-земну стражу и не дају да се под лудим вјетровима овога свијета српска свијећа утули, а Бранку Крковићу част и чест што их отрже од заборава!
О Јовандану,20.1.2025.г.Господње
Протојереј мр Предраг Шћепановић
Архијерејски намјесник
подгоричко-даниловградски