У припреми збирка епске поезије “СТАЗАМА ПРОШЛОСТИ“ Бранка Бате Крковића

БИБЛИОТЕКА Епска поезија

 

 

Бранко – Бáто Крковић

Стазама прошлости

 

Компјутерска обрада

Бранко – Бáто Крковић

 

Слог и ликовна обрада

Бранко – Бáто Крковић

 

Рецензент

Мр Предраг Шћепановић

 

Издавачи:

АСоглас д.о.о. Издаваштво

Звôрник

и

Удружење књижевника и других стваралаца ,,Сјеверац” Подгорица

 

Штампа

АСоглас д.о.о. Издаваштво

Звôрник

 

За издавача

Дејан Спасојевић

и

Милован – Ми́шо Кубуровић

 

Тираж

300

 

————–

ПРЕДГОВОР

Пратећи, кроз литературу, историјске личности и догађаје о којима се недовољно писало а морају бити познати јáвности јер заслужују посебну пáжњу, због њиховог витешког подвига и људског достојанства, настојао сам да их кроз епски стих опјевам јер је познато да је епска поезија прва српска историја, библиотека српскога нáрода, која се највише чита и најлакше пáмти.

Свака нáродна изрека је злáтна па и ова:

,,Ако не поштујемо претке изгубићемо потомке”.

Читајући ове стихове, читаоци ће се увјерити,   да хрáбрости, племенитости, подвига и људског достојанства нéма ниједан други нáрод како то има српски нáрод.

Па нека се знá.

Издвајам пар наслова а сви су поткријепљени са фус нотама:

  1. Јован Владимир
  2. Симеон Мироточиви
  3. Битка на Чегру
  4. Будисавске битке
  5. Васкрснуће Србије
  6. Милунка Савић
  7. Величанствена сáхрана
  8. Неумрли витез
  9. Неправда
  10. Морачки бесмртници
  11. Кајање
  12. Васкрснуће Романових

Нáдам се да ће гуслари убрзо сни́мити, уз звуке гусала, неку од ових пјесама и подићи вјечни споменик бесмртницима српскога рода.

Књигу сам радио са слôвним акцентима и  штампаће се као што су штампане књиге Вýка Караџића Стефáновића.

Аутор

 


 

ПРЕДГОВОР  КЊИЗИ  ПЈЕСАМА

,,Стазама прошлости”

Аутора Бранка Бата Крковића

 

Вјешто и зналачки, маниром и пером патриотског писца, Србин од Србина, Бранко-Бато Крковић нас 50 година води стазама прошлости, проводећи нас кроз славне дане и мегдане, како записа бесмртни епски пјесник Божо Ђурановић, велики Батов пријатељ. Корјени овог пјесничког пјенија сежу у далеку прошлост: тако драгу и милу сваком Србину! Први српски светац, Свети Јован Владимир и његова небоземна љубав према Косари, примјер су брачне љубави и нашег поштовања исказаних у Бранковим стиховима. Епоху српских жупана започиње Свети Симеон Мироточиви, рођен у китној Подгорици, који отвара славне и давнашње дане који неће да се врате.

Славни дани светаштва и мучеништва, жртве и љубави, подстичу нас на жртву и незаборав. Њима се Крковић одужио стиховима своје широке епске душе. Косово је најскупље српско имање и њему Бато прилази полако, на голубијим ногама, јер је на њему пала Лазарева глава. На том жертвеном пољу Косову је у заранку Видовога дана, у бијелој Самодрежи Цркви, Свети Кнез Лазар, одабрао Небеско, умјесто земаљског царства и уписавши себе и своје ратнике у бесмртнике и дивотнике духа. Крковић не пише о жутом лишћу, не проповиједа о баналној свакодне-вици, већ је сав усресређен да имена и славна дјела светаца и витезова отргне од заборава, и остави у наслеђе млађим нараштајима.

Књига ,,Стазама прошлости” представља својеврсну историјску читанку о славним личностима наше крсно-васкрсне мученичке историје.

 

О тим дивотницима духа, вриједним сваке људске пажње и незаборава, Крковић не пише објективно, већ субјективно, лично и заљубљено. Епику као чувара српске душе, Бранко Крковић доживљава као свети задатак и дуг према Отаџбини који он већ пола вијека, својски одужује. Читалац ће наћи у овој вриједној књизи спомен славних битака: Косова и Марице, Круса и Мартинића, Грахова и Вучјег дола, Скадра и Мојковца, Брегалнице и Цера, Куманова и Кајмакчалана.

Прошли су многи владари, много се крви муче-ничке пролило, утихнуо је тутањ давних и често заборављених битака, али је остала прича о бесмртном Лазару и Стевану Синђелићу, (А)Танаску Рајићу, Алекси Бојићу и Милунки Савић. Јуначки подвиг бесмртног ресавског војводе Стевана Синђелића и његових јунака који се на мученичком Чегру лобањама уградише у бесмртни пук који и данас држи вјечиту српску стражу.

Аутор јадикује и опомиње да се врати врх Ловћену и испоштује Његошев завјет, без кога нам нема ни мира ни  помира. Нижу се као ђердани свети и свијетли ликови Светих мученика Димитрија и Ђорђа, Светог Илије и Томе, и највећег кога је жена родила-Светог Јована.

Трагедија Бранке Ђукић, литије које су нас ослободиле окова сужања и неслободе, свијетла и незаборавна личност Митрополита Амфилохија (Радивића) употпуњују овај албум незаборавних и непоновљивих личности патничке српске историје.

Сљедујући Завјету највећег владара новије историје Црне Горе, Светог Петра Цетињског, Бранко одужује дуг Матушки Русији, хранитељки и бранитељки и једнокрвном и једновјерном руском народу. Диви се Владимиру Путину који је дошао

 

„у невољи и несрећи, руски народ да усрећи“. Пјева о српским гуслама, о њима и за њих, сјећајући се дјетинства и најтајанственијих и најдражих њихових струна , најдражих пјесама Бранковог живота. У том бесмртном колу његове поезије, нашли су се на истој страни, и ако вјековима раздвојени, харамбаша соко Бајо Пивљанин, који мријет неће докле Сунце грије и Ром Ахмет Адемовић, који својом трубом отјера непријатеља.

Ово је књига сјећања на јунаке, војнике и војсковође, који и даље расту на дрвету српске историје и чијим се соковима и примјерима, надахњујемо и ми, данашњи Срби. Љута трава заворава, која нас често покрије, да не знамо ни ко смо ни шта смо, мора се плијевити сјећањем и истином. Честитам Бранку-Бату Крковићу на овом драгоцјеном сјећању и остварењу и нека његов примјер следују и млађи, знајући истину коју Крковић свједочи, да смо живи само док у нама живе славни претци. Ако их заборавимо, бићемо сјенке, а не људи, и по томе је ова књига отрежњујућа и опомињућа, јер долази у прави час.

Нека је вјечна слава јунацима који држе вјечиту небо-земну стражу и не дају да се под лудим вјетровима овога свијета српска свијећа утули, а Бранку Крковићу част и чест што их отрже од заборава!

 

О Јовандану,20.1.2025.г.Господње

 

Протојереј мр Предраг Шћепановић

 

Архијерејски намјесник

подгоричко-даниловградски

 

 

О Dejan Spasojević

Проверите и

У припреми награђена збирка прича “Путовање по киши“ Михајла Орловића

Богомир Ђукић ПУТОВАЊЕ ПО КИШИ ИЛИ ПУТОВАЊЕ У АВАНТУРУ (Рецензија рукописа прича ПУТОВАЊЕ ПО КИШИ …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *