Почетна / Uncategorized / У припреми збирка пјесама ”КРОЗ ПЈЕСМЕ САМ БОГУ МОЛБЕ СЛАО, ТО ЈЕ ДОКАЗ ДА САМ ПОСТОЈАО”’-Стојан Чаркић

У припреми збирка пјесама ”КРОЗ ПЈЕСМЕ САМ БОГУ МОЛБЕ СЛАО, ТО ЈЕ ДОКАЗ ДА САМ ПОСТОЈАО”’-Стојан Чаркић

Поезија коју нам доноси Стојан Чаркић је поезија чистог срца. Кад неко пише из чистог срца онда то има Божанску везу, јер Господ је рекао: ’’Блажени су чисти срцем, јер ће Бога видјети’.”

Пјесник између осталог ову тврдњу потврђује стиховима:

’’Чисто срце Господ жели, Јеванђеље тако вели’’

”Као што се злато чисти у огњу, тако се и душа чисти у покајању.” Св. Симеон Дајбабски.

Стојан Чаркић је уз Божију помоћ преболио тешке дане када му многи нису давали шансе да ће преживјети, али Господ Бог је имао план да Стојан живи, а ево Богу хвала и пише ове похвалне пјесме и молбе Господу, својој породици и пријатељима, али и свима онима који желе да се сусретну са овим дивним стиховима.

Аутор ове збирке је кроз своја лична страдања која је проживјео и проживљава часно и достојанствено понио свој крст, од Бога му дат, без роптања уз велику захвалност и благодарење.Ове пјесме знак су захвалности Богу и свједочењу вјерном народу да су чуда могућа оном који вјерује, који се нада и воли.

’’То вам је браћо и сестре судбине прст, Сви на рођењу добијемо свој животни крст, Неко лакши, неко тежи, Неко носи неко бјежи.’’ И у пјесми: ’’Волим Бога и тим се поносим, Крст ми је дао и достојно га носим.’’ Стојан својом поезијом чистог срца плијени срца свих нас и молитвено нас упућује на спасење и међусобну љубав и поштовање.

Стојанова Поезија се пише срцем и зато остаје у души оног ко је чита.

Дејан Спасојевић, главни и одговорни уредник

Молитва и захвалност као песнички поступак

Шта год да ткаш,
везуј концем за небо.
– Св. владика Николај Велимировић

Ретки су песници који имају раскошну лиричност, која истовремено има тоналитет исповести, молитве и захвалности, уз непрестано слављење Бога. Како је једном приликом рекао професор историје, преводилац и аутор дела Мисли Божидар Кнежевић: Велики болови траже велике душе и само велике душе трпе велике болове. Из бола се неретко рађа уметност, она најинтимнија лирика, коју душа непогрешиво препознаје. Такав пример бола, који је проговорио кроз уметност имамо код песника Стојана Чаркића, а он у својој невеликој збирци песама, под насловом Кроз пјесме сам Богу молбе слао, то је доказ да сам постојао, изнова проживљава свој живот, са појачаним емоцијама, а оне се крећу од умора и безвољности, па до усклика и жеље да се живот удахне целим плућима. Само онај ко истински воли живот, иако га он није мазио и онај што спознао је његове најтамније стране, може певати са тако узвишеним осећањима, славећи Бога и љубав, поштујући врлине и презревши све заблуде савременог друштва, које све гледа кроз материјално.
Читајући песме аутора Стојана Чаркића, каткад имамо утисак да читамо дело духовника, коме је Бог Логос, почетак и крај, једини што има све одговоре и коме се обраћамо у најтежим тренуцима. Али не увек само да искамо и тражимо, него да се и захвалимо, спознамо његову моћ и величину. Човек је створен по Божијем лику, породица је дата човеку као дар, да не буде на земљи сам и кад је немоћан она му је стуб, који га држи усправним. Тако је и код нашег песника Чаркића, породица је стуб и држи читаво његово битисање, нада и вера у боље сутра, услед усуда, који га је задесио у животу. Супруга Милијана је често тема његових песама, као и ћерка Марта, љубав према њима и срећа наспрам свему оном што нема, огромна је:
Написаћу ја на самом старту,
Много волим ја своју кћерку Марту,
Лијепа је она као горска вила,
А како не би била кад је предивна Милијана родила.
Кад су са мном, срећно ми је лице,
То су моје соколице…
(Љубав, изнад свега )
Књига је подељена у три песничка циклуса, овим редом: Празновање Господу и светима, Божији човек и Молитва и захвалност. У првом циклусу празновање је свецима, молитве и славословље. Лик и значај Богородице, песник сакрализује у песмама: Успеније Пресвете Богородице, Покров Пресвете Богородице и Пречистој Дјеви, где се обраћа светитељки у првом лицу множине, молећи за милост и благодат читавог људског рода:
Слава Теби, блажена и чиста,
Мракови се сви пред тобом руше,
Скрени поглед на понизне слуге,
Благословом снажи наше душе…
(Пречистој Дјеви)

У овим православним одама смењује се говор у првом лицу једнине и множине наизменично, где молитве – песме добијају још узвишенији значај. Песме посвећује многим још светитељима и празницима (Молитва Светој Петки, Преображење Господње, Христос Воскресе!, Петковица…). Један део књиге, циклус под насловом Божији човек чине духовне поуке, где имамо утисак као да читамо Молитве на језеру Светог владике Николаја Велимировића, у којима поучен безмолвијем и осењен часним крстом знамо да му сам Господ шапће мудрости живота:
Не уздижи човече, себе,
То што јеси, то је Бог направио од тебе,
И не води се мишљу другом,
То је све, не твојим трудом, већ Божијом заслугом.
(Божији човек)
Попут отачника, псалтира, овај део књиге је посебно духовно и књижевно вредан, тако да заслужује посебну пажњу читалаца и књижевне критике. Својом формом и стилом разликује се од остатка књиге, и чини се, највреднијим у естетичко-духовном смислу. Јер, песник овде у потпуности излази из субјективности, као да пише по Господњем нахођењу, на дар и поуку словесном стаду:
Многи се јутрос нису пробудили,
Ти јеси, то је довољан разлог да будеш срећан
И захвалан Богу.
Захвали се Богу, благодари му молитвама,
Па настави са свакодневним обавезама!
(Захвалност)
И управо та тема праисконског наличја у човеку, на примерима теодицеје говори нам да је зло само од Сатане, а све добро од Бога. Библијски предложак, који перципира само постојање патње, као поступка иницијације, да би се дошло до просветљења. Као Лествица усхођења Светог Јована Лествичника. Лествица врлина, којом батинани од страшних искушења, рањиви, а ипак одлучни се успињемо према Господу. Тако и песник, мирећи са невољама, које су га снашле, преображава свој дух у захвалност, у славу Бога и задобија карту за царство небеско. Оно што нам пружа књига Кроз пјесме сам Богу молбе слао, то је доказ да сам постојао је управо то што фали модерној књижевности, исконска духовност и излазак из субјективности. Да се свет посматра са ширег аспекта, излазак сунца није само излазак, већ и рађање новог дана, а нови дан рађа и нове прилике да аскетски бдимо над својим умом и задобијемо благост својој души. А читајући књигу песника Стојана Чаркића чинимо први корак ка буђењу божанског у нама, осећајући да никад нисмо довољно захвални и свесни онога чега имамо у изобиљу, већ нам је пажња усмерена само према ономе шта немамо, и то прети да нас наше незадовољство угуши. Књига просветљења, формом и стилски складна, којој се морамо вратити и поново је читати, и напослетку, нешто и научити.
Невена Милосављевић,
проф. српске књижевности и језика

Неке од Стојанових пјесама..

Ја завољех Црногорку

Ја завољех Црногорку,
У долини, испод Кома,
Решио сам да је водим
До трошнога свога дома.

Прелијепа Црногорко,
Хоћеш моја љубав бити,
Планир’о сам ја са тобом
Своје племе обновити.

Закле ми се пред моштима
Светог оца Василија:
– Само твоја, ја ћу бити,
Или твоја, ил’ ничија!

Успели смо у намери,
Из куће се сад плач чује,
Да потомство наставља се,
Син ми плачом поручује!

—-

Среће двије

Непокретни се Стојан више уморио
Од свега, али му падну на ум
Марта и Милијана, да их много воли,
А и оне њега, кад се сети њих
Сузе му крену из очију,
Али ће уз помоћ Бога и ову битку да добију,
Уз велику љубав и уз помоћ Бога,
Још дуго ће пазити домаћина свога,
Са вама ме увек сунце грије,

Живе и здраве биле, моје среће двије!

—-

Свети Василије

Имао је Стојан Јовановић правац,
Није он светом лут’о,

То је дете од малена било Богом надахнуто.
Од малена имао је он вјеру само у Бога,
То дијете постало је чудотворац са Острога.
Кад је тешко, кад је туга, кад нас тешка мука бије
Помаже нас са Острога, Свети Отац Василије.
Увек за нас молиш Бога, да нам
Свако добро пода,
Василије Острошки, поносе српскога народа!

—–

Преображење Господње

Теби доликује, Боже, увек славље,
Преобрази моју болест у здравље!
На земљи сам код тебе, ко и сви моји преци гост,
Преборази моју тугу у радост!
Да не скренем, Боже, ја у кривом смеру,
целог мене преобрази у вјеру!
Нека се све од данашњег дана на добро мјења,
Срећан празник Господњег Преображења!
Боже драги, грехе нам опрости,
И преобрази нас по својој великој милости,
Спаси своје грешне људе,

Амин, или нека тако буде! 

О Dejan Spasojević

Проверите и

ГУСЛЕ ОПЈЕВАЛЕ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

Поводом десет година од упокојења патријарха српског господина Павла, а са благословом високопреосвећеног митрополита црногорско-приморског …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *