АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
О рукопису књиге „Стварност као инспирација“
„Стварност као инспирација” показује зрелост писца који се не мири са том истом стварношћу и користи своје једино оружје, вришти речима пред глувима којима и људи ништа не значе, а камоли речи… Имаш мој благослов и подршку за сваку написану причу, јер се и ја надам да ће доћи бољи од нас који ће се сетити да је и у наше време било људи који су умели да мисле. Свештеник Милић Драговић, протојереј-ставрофор
Да не постоје овакви текстови и ове приче које нам у сећање врате наше свакодневне животе и сећања, мислили бисмо да се само нама дешавају „невероватне“ животне ситуације. Хвала аутору што нам не дозвољава да заборавимо обичног човека, необичне безобразлуке и екстремно заборављене вредности. То даје наду да се временом можемо вратити на старе, праве ствари и оснажити праве људе да се не стиде својих скромних а великих квалитета! Данијела Стајковић, специјални педагог
Богатство „сирове“ литерарне грађе је свуда око нас. Ово са кабинама и министром туризма је одлично! „Рекламе“ између прича су књигу учиниле динамичнијом. Гордана Рогић, професор српског језика и књижевности
Књига прича „Стварност као инспирација“ нуди нови, нужно другачији глас Валентине Златановић Марковић. Инспирација која се намеће споља (а не из интиме као у збиркама песама) показује да је Валентина проницљив посматрач и оштри критичар уочених негативности школског и друштвеног система. Сатиричан глас, некад духовит, чешће опор, упућује и на другачији приступ језику и речнику. Песник у Валентини овога пута је уступио место сатиричару. До најављеног, поновног узлета поезије или, можда, новог шамара посивелом окружењу, Валентинин креативни опус пружа читаоцима вишегласје и разноликост. Оливера Шопаловић, професор српског језика и књижевности
У „овом страшном времену опадајуће људскости“ разлика између стално фигурирајућих жалопојки и стварних опажања доводи до тога да већина „мислећих људи“ скрене с путање критике у критизерство. Разлика је велика иако се теме и једних и других извлаче из дубине незадовољства ситуацијом у друштву, с тим да критичар својим опаскама и њиховим разлагањем и излагањем у било ком облику, па и у форми сатире коју користи Валентина Златановић Марковић, не преза од болних убода стрелицом у срце самог проблема изврћући га у његово наличје и тако са свим шавовима, фронцлама, закрпама, облачи читаоцу као његово рухо на столици сведока и учесника. Не осетиш ли се одговорним за то што чиниш, у том похабаном оделу које си под окриљем сопственог комодитета у заједници наденуо на своју мисао и своје понашање, онда је сигурно да си се уписао у књигу критизера који ће само склопити странице своје глагољивости након завршетка пасуса. Зашто су нам потребне сатира, иронија и пародија? Да бисмо, као Валентина у својој стварности која је била инспирација, означили оно за што је Орсон Велс написао: „Сви су једнаки, само су неки једнакији“ и повукли границу између разних једнакости. Овај рукопис је начин да се без моралисања и без устезања каже да су неке стварности и стварније ако се издвоје и жигошу у једнакијим формулацијама. Милунка Николић, новинар
Надреално документовање стварности или похвала лудости – ја се ипак пронађох! Др Тања Русимовић, професор српског језика и књижевности
Кад сам прочитала Твоје приче, прва мисао ми је била као да читам наставак Страдије. Све честитке на храбрости да се пише о губитку истинских вредности! Лола Вељовић, психијатар
Да ли је очигледно – нужно истинито? Биљана Шћепановић, професор биологије
Духовито и проницљиво. Приче поседују шарм, у исто време нас насмеју и подстакну да се пробудимо из наше учмалости и летаргичности. Наташа Лазовић, професор философије
Рефлектујући стварност у простор личног света, неоспорно је да спас своје душе и ума морамо пронаћи у уметности која нам прија. Откровење у овим причама је преко потребни путоказ. Речју као мачем једино се можемо издвојити из гомиле која се самоослепљује страхујући због мањка материјалног. Деградација умности води у стварање једноћелијских мозгова нових генерација. Ова књига Валентине Златановић Марковић може многима послужити као уџбеник. Бранка Селаковић Милошевић, новинар и писац
