У припреми збирка пјесама “ТРАГОВИ“ Александра Деспотовића

 

РЕЦЕНЗИЈА

 

Поетски рукопис „ТРАГОВИ“, Александра Деспотовића – Алексеја Дринског

 

Александар Деспотовић, познат у Зворнику као Ацо Црногорац; зашто Црногорац, мени није познато, али ми је врло знано то име из тешких дана Отаџбинског рата, када смо делили ратне дане бранећи своју родну груду и свој српски народ, трасирајући му пут у слободу и миран живот на свом огњишту. Знам да је наш Ацо Црногорац родом из Пријепоља, можда се то учинило неким, који недовољно познају географију, да је Пријепоље, родно место Аце Црногорца, у Црној Гори, и да јесте не би сметало, јер су све то старе српске земље. Ако говоримо о ауторовом делу, а истовремено не говоримо и о аутору приказ његовог дела остаће недоречен и непотпун. Вероватно је мали број оних који су очекивали да ће Ацо да се огласи са својим песмама, бар сам ја међу њима, иако сам мислио да га добро познајем. Красило је чојство и јунаштво нашег Црногорца у свакој љутој бици током рата. Увек је на лицу и у најтежим тренутцима показивао благе црте ведрине и изразе душевне топлине. Те су његове особине управо добиле пун израз у његовој збирци песама која је пред нама, под именом ТРАГОВИ.

Сви остављамо трагове, и звери и људи. Од звери очекујемо звериње трагове, а од људи, ваљда се подразумева да то буду људски, човечији трагови, али су ту и они његошевски „трагови нечовјештва“, који су на жалост врло чести у историји људског рода, па и на овим нашим просторима. Сви Александрови ратни саборци знају његову људску страну која се у рату не може прикрити или кривотворити, у одсудним тренуцима или сте човек или нечовек, нешто између не постоји. Потврду Александрових карактерних

особина управо нуди ова збирка песама, која на одређен начин разоткрива Ацине животне

ТРАГОВЕ, осликане на поетски и лиричан начин.

Сигуран сам да ће се многи грађани града Зворника и шире регије обрадовати Ациној збирци песама, и да ће његово песничко име наћи своје место међу српским песницима, јер је Ацо као учесник САБОРА ПОЕТСКИХ ВИТЕЗОВА „ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ“, који је одржан у марту ове године, у Београду, на коме је учествовало 29 песника, заузео прво место са песмом „Вук дрински“, међу јуначким песмама, а треће место са својом љубавном песмом „Муза“, међу љубавним песмама.

Збирка песама под називом „ТРАГОВИ“ садржи широку палету песама различитог

жанра и садржаја почев од љубавних, родољубивих, јуначких, мученичких, па до завичајних. Слободно можемо казати да Ацине поједине песме делују „бомбардерски“, иако је ова одредница симболичка, она није само то. Иако се Ацо појављује са првом збирком песама, он се не плаши ниједне песничке теме, које живот значе и одсликавају га у његовој пуноћи. Песме у овој збирци песама нису „албум успомена“, него се кроз њих назире врло сурова стварност, која се не може похвалити сјајним сликама. Ацо кроз своје

песме нуди „лек“ за опаку стварност, оставља „трагове“ као животне путоказе. Његове јуначке и родољубиве песме су срчане, мушке песме. Са протоком времена можда ће бити

потребно и неке песме допунити фуснотама, како би смо знали на шта се циљало.

Стварност у којој живимо је врло апсурдна, и требаће времена да изађемо из „света

аппсурда“ како би смо се обрели у нормалном свету.

Песме, како оне љубавне, тако и оне родољубиве, и јуначке, утоњене су у стварности до корица. Скоро свака песма из ове збирке песама је је једна врста изазова, поглед у стварност коју мање више живи сваки читалац. Тешко ми је рећи чији је Ацо песнички следбеник, ко су му песнички узори, јер његове песме одишу суштом оригиналношћу и вредноћом стихова. Посебно његове љубавне песме, које одишу сетом и

чежњом, родољубиве и јуначке песме упућују на „жарку љубав према своме народу“, указујући на јуначку прошлост, критикујући мучну садашњост и циљајући на бољу будућност, чиме нас подсећа на славног и недостижног Алексу Шантића. У неким песмама које су посвећене природним лепотама Александровог родног краја и свог животног поднебља благо се приближава хоризонтима српских песника Љубомира Симовића, Александра Ристовића и Милована Данојлића. У целини, Александрова стихотворенија иако носе печат прве збирке песама одишу снагом зрелих поетских целина, из којих навиру снага духа, културе, снага вере, борба против заборава, жеља за слогом и животним радостима.

Песме Алексеја Дринског (песничко име аутора збирке) се доживљавају и као својеврсни лек којим се лече љубавни јади (највећи број песама у збирци су управо љубавне песме), побуђује разум и јача дух, Ацо својим песмама отима од заборава не тако

давну прошлост, препознату у јуначким и патриотским стиховима, критикује малодушност, ништавило, самопорицање и указује на откровење нових стаза и путева за нове „ТРАГОВЕ“, које остваља сама збирка песама, и трагове које ће неко други остављати.

Да би Ацине песме биле лековите (а то свакако јесу), аутор се побринуо да утврди праву дијагнозу, која је изражена кроз концентроване и снажно, неке до пуцања збијене стихове.

Аутор збирке песама није заборавио ни децу. И њима је посветио неколико песама. Његова унука га зове „војничак“, што звучи заиста детињасто, али и истинито, јер велики

српски ратници после славних ослободилачких ратова постају „војничићи“, од свих заборављени. Део песама је Ацо посветио управо и тим „војничићима“.

Алексеј Дрински, наш „поетски витез“ својим стиховима је обогатио и српски песнички речник. Његове речи, као што су „ждрепчовити вагабундо“, животожељни пут, дивотица“, „пластична срећа“, „наточи ми песму“ и многе друге побуђују наш ум и шире нам видике. Посебне речи саткане у стихове изражавају своју пуну снагу. Александар нам

у својим стиховима између осталог каже, „Отимај од себе да другом дајеш“; „Живите љубав, волите људе“.

Нека нам следећи стихови изабрани из појединих песама потврде симболику самог

назива Збирке песама:

 

Свом времену трага да оставим

За живота својом вером вођен

Да се роду својим срцем јавим

Делом рећи због чега сам рођен.

 

Ко је с вуком горе прејездио,

Брата свога на плећи привио,

Ко свом роду гнездо угнездио,

Ко слободом народ оживио.

Живот прође ал остају дела,

Сутра ћемо и ми бити преци,

Једна младост одважна и смела,

Ко смо били, реци својој деци.

 

С великом радошћу сам прихватио молбу мог пријатеља и ратног друга Александра Деспотовића, Аце Црногорца, да напишем рецензију (људску оцену и поглед на збирку песама) Алексеја Дринског, за што је било неопходно претходно студиозно и са снажном концентрациом ума, читање. Моја радост је постала још већа, након упознавања са стиховима и њиховом снагом и порукама, које ова збирка песама одашиље. У име напред реченог и написаног предлажем да се ова збирка песама штампа као би се нашла пред многобројним читаоцима. Сигуран сам да ће сваки читалац постати духовно богатији, умно снажнији и разборити после читања ове збирке песама, као што сам и сам то постао.

Истовремено сам поред пријатеља Аце Црногорца стекао и пријатеља Алексеја Дринског.

 

Винко Пандуревић

 

У Београду,

16.05.2023.

 

 

О Dejan Spasojević

Проверите и

У припреми збирка афоризама “Маске су пале, фантомке нису“ Милана Р. Симића

СИМИЋЕВИ АФОРИЗМИ КОЈЕ ЧИТАЈУ И ОНИ КОЈИ НЕ МОРАЈУ     Милан Р. Симић, који …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *