У припреми збирка пјесама за дјецу “ЗАЉУБЉЕНИ БИК ПИРИЋ“ Даворке Благојевић

Оплемењујућа моћ поезије за децу у збирци песама ,,Заљубљени бик Пирић”

ауторке Даворке Благојевић

 

,,Деца су мостови према небу.”

– Рабиндранат Тагоре

 

Књижевност као уметност речи оплемењује човека управо кроз речи, њиховом лепотом и симболиком подстичући сва човекова чула, и мирис, и укус, и додир, и вид, и глас. Чула и осећања су у спрези и када вам дело пробуди емоције остаје дуго утисак после читања, посебно ако је књижевно дело за децу, тада се дете у нама пробуди и заискри свака наша ћелија. Управо су таква осећања преправила читаво моје биће после збирке песама за децу ,,Заљубљени бик Пирић” ауторке Даворке Благојевић. Најлепше слике детињства, почев од Снешка Белића, разигране зиме, па све до упознавања биљног и животињског света кроз игру и песму, читав један албум успомена, за нас који смо у души још увек деца, и за дечицу којој је описана машта и свакодневне разигране мисли.

Прва песма посвећена је једном ,,сњешку”, а заправо кроз стихове описује врапца и зеца, као и мркву, његову омиљену храну, дајући још једну нову димензију поезији – управо оно што и треба имати дечија поезија: образовање и васпитање.

 

,,Мрква није само сњешку нос.

Она је наранџаста, фина

и пуна А витамина”.

 

Указује се на здравље, на анатомију животиња и њихове особине, а опет се човеку даје највећа моћ, у овом случају баки која је вратила нос снешку и решила случај. Друга песма ,,Здравобуди село” одиста звучи бајковито, налик нашим народним бајкама, али осавремењена и опомињућа због нездраве исхране деце:

 

,,Некада давно живјеше људи

у малом селу Здравобуди”.

 

Трећа песма у збирци је песма ,,Заљубљени бик Пирић” по којој је читава збирка добила наслов. Песма, како јој и сам наслов сигнификује јесте шаљивог карактера, али је дубоко родољубива и дескриптивна, описује дивну природу Романије и лепоту пејзажа који испуњавају поглед. Заљубљени бик Пирић је репрезентативни пример персонификације, стилске фигуре која је најчешћа у песмама из ове збирке, и то је очекиван стваралачки поступак, јер деца и биљке, и предмете, и животиње много јасније схватају као неодвојиве целине са човеком. Сва природа и сви предмети служе човеку, па човек заборави њихову истинску, божанску вредност. А деца, деца су је свесна, јер су њихова срца чиста и праисконска, у сајединству са светом. У песмама ауторке Даворке осећа се она животна радост, које деценијама уназад нема, опет је снег дечија играоница, а игра важнија од хладноће и сваке препреке. У ваздуху се осећа мирис чаја, мајчин топли загрљај и граја коју су некад имала села. И дека и бака су на свом пиједесталу, па су им додељене дивне улоге. Дека је налик на Ћопићеве књижевне јунаке, а сваки животињски лик је пун доживљаја као Ћопићев мачак Тоша. Будући да и Даворка и Ћопић долазе са истог географског подручја, ијекавица и литерарне слике, карактери и патријархални оквир истих имају дубоко укорењене вредности. Ипак, ритам поезије захтева нове поступке, па се у том ритмичком смислу мимоилазе. Даворка је стара песничка школа, и теме којима се бави су оне које заиста данас недостају савременој књижевности за децу.

,,Зеко и дека”, ,,Маца и млијеко”, ,,Невоље бијеле раде”, ,,Поврће се свађа”, ,,Срећна бубамара”, ,,Зумбули и ован”, ,,Несташни Дуле”, па све тако до краја књиге, свака песма је пуна здравог хумора и досетки, да је непрестано присутан смешак на уснама, а пред очима читаоца као да се отвара сликовница са покретним сликама. Читаво једно позориште песничких јунака, који остављају места за сањарење и довршавање њихових ликова. ,,Хоћу да се женим”, ,,Не смарај, мама”, говоре о детињству свих нас, који смо били мали-велики људи, са чистим осећањима и непотпуним разумевањем бриге одраслих за нас:

 

,,Она мене стално смара,

Да л̕ је оваква свачија мама.

Знам да ово понекад ме боли,

ал̕ то ради зато што ме воли”.

 

Једна од оних васпитно-образовних песама у потпуном смислу те одреднице је песма ,,Воз звани година”, који има дванаест вагона, али тринаеста строфа, које имају свој увод и свој закључак. После увода иду месеци од јануара до децембра, сваки представљен сликовито као вагон и на крају закључна строфа са децембром, који доноси празничну радост деци, али и по коју бригу и годину више родитељима:

 

,,Задњи по реду децембар стоји,

до краја године ситно дане броји.

Децембар дјеци поклоне носи,

а тати и мами сиједу у коси”.

 

Песма ,,Плашљиви медо Раша” представља фигуру контраста у самом наслову, где имамо плашљивог медведа, иако страх и габаритност ове животиње никако не иду једно уз друго. Главна идеја ове песме је заправо пријатељство, и истиче један хуманистички приказ лојалности пријатеља. Дечији несташлуци, довитљивост и немар према обавезама је истакнута у песми ,,Сад ћу”, а песма ,,Остави телефон” шаље једну снажну поруку самоосвешћења и деце и родитеља, указује колико телефон заклања видик лепоти која нас окружује и како су деца уистину закинута за радост због једне наизглед безазлене ствари, која је створена да би била човеку на корист, а човек је злоупотребио на сопствену штету. ,,Природа”, ,,Пролеће”, ,,Злочести бумбар” песме које нам доносе боје и звукове већ познатих песама за децу, али са новим песничким размахом и идејном сврхом. Збирка се завршава са две песме које зачикују: ,,Чикам те ч” и ,,На слово р”, које у себи садрже и брзалице и питалице и загонетке. И ч и р су слова која за изговор могу бити деци тешка, тако да се ове две песме могу користити и у логопедским третманима, ради боље артикулације ова два гласа.

Како је већ више пута наглашено, песме су осим своје уметничке лепоте и корисне у васпитно-образовном смислу, па се могу препоручити у педагошком раду и могу бити део приредби које су везане за годишња доба или одређену тематику. Позив учитеља или васпитача захтева додатно ангажовање у проналажењу нових и занимљивих садржаја примереним деци, а ја топло препоручујем збирку песама ,,Заљубљени бик Пирић”, која обилује таквим песмама и сигурна сам да ће радовати дечицу, а и свако велико дете у чије руке буде дошла. Дете у мени и даље разиграно евоцира успомене на цветне ливаде, зимске чаролије, на баке и деке, несташлуке, једном речју – детињство, које ми све више фали.

 

Мср Невена Милосављевић