РЕЦЕНЗИЈА
О књизи „ИЗ БАКИНЕ КУЈНЕ“, Анђелије Петровић
Свака бака има своју кухињу и у њој стотине посла-стица. Посебан кутак у бакином срцу, али и у кухињи по-стоји за унуке. Међутим, само посебне баке, оне са пјесмом у срцу, имају „кујнице“ гдје се умјесто медених колача пра-ве медене ријечи… и од њих се, уз прегршт снова и нарамак љубави, творе пјесме – најприје за унуке, а онда, како љубав налаже, својим стихованим посластицама слади и сву другу дјецу свијета
Тако и почиње, и тече књига поезије Анђелије Петровић. Прво снажним поетским узносом, пјевајући о својим уну-цима, снажно у стихове сажима жеље, љубав и дубоке емо-ције. Дескриптивно, али експресивно пјева о највеличан-ственијој улози коју жена може добити од живота – улогу баке. Улогу која дозвољава, да се из угла искуства о битном у животу, другачије гледа на живот и цијени више оно о чему одрасли често немају времена да мисле – на дјетињ-ство. На радост и срећу из тога доба које чувају вјечни огањ младости у срцу.
Зато би било добро да има што више оваквих књига и да се сва дјетињства памте, не само по бакиним колачима, већ и по бакиним ријечима записаним у форми стиха са ре-цептима за радост и срећу… са упутствима за здраво одра-стање. („ДРАГА ДЕЦО“)
Како читалац залази дубље у шуму ријечи и шум стихова ове збирке то све више схвата да је породица (као мотив) свеприсутна и да су здраво одрастање и срећно дје-тињство идеал који се описује, а да постоји и искуствени модел – живот ауторке, као упориште и исходиште њеном ствара-лачком надахнућу. Због тога је и деда ту, јунак и актер пјесама и игара, као вјечити такмац и партнер баки у насто-јању ко ће више да усрећи унуке, ко више и разиграније да научи и подучи. („РАДОЗНАЛОСТ“)
У овој књизи коју, као и дјетињство, одликује разноли-кост и шареноликост, присутан је богат спектар мотива.
Распјевавање различитих тема: Природа, животиње и брига о њима, љубави, симпатије, годишња доба, релације међу људима… игре, мали и велики страхови, школске муке и радости, другарство.
Посебан шарм овој књизи дају пјесме са мотивима при-роде и села, као да у њима бораве и звуци – они звуци које је одавно угушила и прикрила градска бука и врева.
Стављајући и породицу у тај амбијент, пјесникиња још јасније осликава улогу оца, мајке, брата, сестре и њихових међусобних веза, али и слоге као услова за опстанак и срећно трајање. („НИШТА СЕСТРИ БЕЗ СВОГ БРАТА“).
Јак је утисак да је ово књига која афирмише и подсјећа на традицију и њене вриједности не желећи да оспори потребу за еманципацијом. Књига у којој се глорификују врлине и жеља да људи буду бољи, провоцирајући читаоца да се загледа у себе и своје срце. Очито је да ауторка има дар да искаже своје емоције и мисли стиховима мелодичне метрике и природног уједначеног ритма што ову поезију чини допадљивом и прихватљивом, посебно дјеци.
Неусиљеност и склад стихова су додатак овој књижевној посластици из пјесничке кухиње Анђелије Петровић и сигуран сам да ће читање ове књиге бити празник за све унуке са ових простора.
Песник
Слободан Зоран Обрадовић
О АУТОРУ
Анђелија Недељковић Петровић рођена на православни Божић 1950. године у Сувом Долу, општина Жагубица, у Србији. Основну школу завршила је у родном месту, а сре-дњу у Пожаревцу. Од 1969. године живи у Бијељини, у Републици Српској, БиХ. Остварена је као мајка двоје деце и као и бака четворо унучади.
Од најмлађих дана, ангажована је у литералној секцији у основној школи. У средњој школи већ почиње да се бави озбиљније писањем. Многе њене песме објављиване су у зборницима као што су: Огњиште моје вековима траје – Смедерево, међународни зборник Књижевног клуба „Прота Васа Живковић“ – Панчево, Литературна искра – Гостивар, Видовданске бесједе – Прњавор, у грандиозном зборнику Гори лила уочи Илина – Пелагићево, у међународном збор-нику КК Лахор – Пожаревца, и у још много зборника који се баве објављивањем песама у региону.
Од прошле године њен првенац, завичајна збирка ,,Хомо-љу на дар“ чека боље дане. Због ситуације са пандемијом вируса грипа корона, још увек није успела да подели своју радост са пријатељима!
ИЗ БАКИНЕ КУЈНЕ (збирка за децу) у припреми, већ се приводи крају. Уколико буде среће, гаји наду, да ће угле-дати светлост дан у скорије време.