Зрења и стваралачка непомирења
(ДРАГАНА КРАГУЉ: НЕШТО МАЛО О НЕДОСТАЈАЊУ, збирка пјесама у рукопису)
У стваралачкој зрелини, али и животној доби којој то одговара, Драгана Крагуљ се из књиге у књигу, па и у овој, најновијој „Нешто мало о недостајању“, потврђује потпуном оствареношћу. Отуд неизбјежна чињеница да је, зато, свака њена нова књига обогаћење наше књижевности, посебно поезије, обрадовавши првенствено њене читаоце, онда хроничаре и критичаре, али и историчаре књижевности.
Ту своју оствареност поетесе умије и да надвладава, пишући лако и разговијетно. Владајући суверено стихом, језиком свима блиским који се задовољавају српским, свјесна остваривања теорије о успјешности пјесме, схвата савладаност заната којем се посве посветила. Али, зна и то да је, по тврдњама умних, у питању „тај проклети наук списатељски“, али она „не попу-шта“. И, отуд, радостан сам што у последње вријеме имам потпун увид у поетско стање и драгање Драгане Крагуљ, одобровољен да се одушевљавам чињеницом да и сада она, из књиге у књигу „надвладава себе саму“. А то није лако и једноставно, томе је разумно вјеровати да таленат може много, али не и све. Јер, упорност писања је, заправо надвладавање себе саме!
Врлo чврсто остварена пјесничка цjeлинa збиркe „Нe-штo мaлo o нeдoстajaњу“ подијељена је на формалне циклусне цјелине, тек прегледности ради и лакшег читаочевог сналажења у релативно обимној књизи. Вeћину пjeсaмa oбjeдињује први циклус „Крлетка за мрак“, потом је циклус „Путовање“ и трећи циклус но-си наслов „Сличице“ и већ по насловима циклуса може се одгонетати основни тематски слијед пјесни-киње која, велим, увелико чврсто стоји на пијадесталу ствараоца одважне остварености и завидне лакоће исказа.
А у хтијењу је сваког умјетника, па и пјесника, да се исказује баш онако како то остварење може разумјети свако, чак и онај коме та умјетност није блиска. Пјесма „Како настају линије на длану“, а што је по нашем вјеровању „стварање свих, па и линије живота на нашим длановима“, као да све то што показује овом поезијом, сулкусно испољава наша пјесникиња:
„Заљубљујем се
као и обично
чим се укаже прилика
чим проједри југом ношен
мирис Медитерана
мирис влажног пијеска послије плиме
мирис ноћи засуте срмом
и шум немирног мора пред свитање
заљубим се у вјетар
заљубим се у небо
заљубим се у бљештав дан
остало вријеме патим
и причам као све заљубљене жене
само о њему
и пишем
да поништим вријеме
чекам пупове
миришем суво биље у јастуку
загледам дланове тражећи обрисе
утиснуте између линије живота и линије срца
уздишем и не видим
да сам као и све
само измислила
и да то уствари уопште не постоји нигдје
осим у мом
смрзнутом
срцу“
Ово је случајно одабран показни примјер између ше-здесетак пјесама збирке „Нешто мало о недостајању“ Драгане Крагуљ и најдословније вели о томе чему стреми, зашто тако лакоћом испољава и због чега се успјешно сналази у умјетничком доскоку величине, каква се овдје остварује и потврђује. Било која, друга, пјесма из ове књиге могла би замијенити наведену, што сасвим сигурно говори да је ријеч о заиста моћно оствареном пјеву, нивелисаном и приљежном свима, који воле овакав вид пјесничког исказивања.
Радујем се скором виђењу рукописа укориченог у књигу и честитам издавачу на избору издања, а Кра-гуљевој честитам на упорности и истрајности.
Ранко ПРЕРАДОВИЋ