У припреми збирка пјесама “НЕШТО МАЛО О НЕДОСТАЈАЊУ“ Драгане Крагуљ

 

Зрења и стваралачка непомирења

 

(ДРАГАНА КРАГУЉ: НЕШТО МАЛО О НЕДОСТАЈАЊУ, збирка пјесама у рукопису)

 

У стваралачкој зрелини, али и животној доби којој то одговара, Драгана Крагуљ се из књиге у књигу, па и у овој, најновијој „Нешто мало о недостајању“, потврђује потпуном оствареношћу. Отуд неизбјежна чињеница да је, зато, свака њена нова књига обогаћење наше књижевности, посебно поезије, обрадовавши првенствено њене читаоце, онда хроничаре и критичаре, али и историчаре књижевности.

Ту своју оствареност поетесе умије и да надвладава, пишући лако и разговијетно. Владајући суверено стихом, језиком свима блиским који се задовољавају српским, свјесна остваривања теорије о успјешности пјесме, схвата савладаност заната којем се посве посветила. Али, зна и то да је, по тврдњама умних, у питању „тај проклети наук списатељски“, али она „не попу-шта“. И, отуд, радостан сам што у последње вријеме имам потпун увид у поетско стање и драгање Драгане Крагуљ, одобровољен да се одушевљавам чињеницом да и сада она, из књиге у књигу „надвладава себе саму“. А то није лако и једноставно, томе је разумно вјеровати да таленат може много, али не и све. Јер, упорност писања је, заправо надвладавање себе саме!

Врлo чврсто остварена пјесничка цjeлинa збиркe „Нe-штo мaлo o нeдoстajaњу“ подијељена је на формалне циклусне цјелине, тек прегледности ради и лакшег читаочевог сналажења у релативно обимној књизи. Вeћину пjeсaмa oбjeдињује први циклус „Крлетка за мрак“, потом је циклус „Путовање“ и трећи циклус но-си наслов „Сличице“ и већ по насловима циклуса може се одгонетати основни тематски слијед пјесни-киње која, велим, увелико чврсто стоји на пијадесталу ствараоца одважне остварености и завидне лакоће исказа.

А у хтијењу је сваког умјетника, па и пјесника, да се исказује баш онако како то остварење може разумјети свако, чак и онај коме та умјетност није блиска. Пјесма „Како настају линије на длану“, а што је по нашем вјеровању „стварање свих, па и линије живота на нашим длановима“, као да све то што показује овом поезијом, сулкусно испољава наша пјесникиња:

 

„Заљубљујем се

као и обично

чим се укаже прилика

чим проједри југом ношен

мирис Медитерана

мирис влажног пијеска послије плиме

мирис ноћи засуте срмом

и шум немирног мора пред свитање

заљубим се у вјетар

заљубим се у небо

заљубим се у бљештав дан

остало вријеме патим

и причам као све заљубљене жене

само о њему

и пишем

да поништим вријеме

чекам пупове

миришем суво биље у јастуку

загледам дланове тражећи обрисе

утиснуте између линије живота и линије срца

уздишем и не видим

да сам као и све

само измислила

и да то уствари уопште не постоји нигдје

осим у мом

смрзнутом

срцу“

 

Ово је случајно одабран показни примјер између ше-здесетак пјесама збирке „Нешто мало о недостајању“ Драгане Крагуљ и најдословније вели о томе чему стреми, зашто тако лакоћом испољава и због чега се успјешно сналази у умјетничком доскоку величине, каква се овдје остварује и потврђује. Било која, друга, пјесма из ове књиге могла би замијенити наведену, што сасвим сигурно говори да је ријеч о заиста моћно оствареном пјеву, нивелисаном и приљежном свима, који воле овакав вид пјесничког исказивања.

Радујем се скором виђењу рукописа укориченог у књигу и честитам издавачу на избору издања, а Кра-гуљевој честитам на упорности и истрајности.

 

 

Ранко ПРЕРАДОВИЋ