U poeziji Biljane Novaković, dominira pojam duše, kao i Božanska promisao svega što se dešava. Duhovnost boji stihove i čini da oni imaju prozračan i svetao izraz, koji je između stvarnog, materijalnog, i onog, iznad, duhovnog. Svetost i svetlost prisutni su, kako u tragovima, tako i u stihovima, gde su dominantni, ,,Pukotine koje pokrije svetlost, postanu pesme,,. (Dama)
U njenim pesmama, ima svega. Svetlosti najviše. Jaka je simbolika koju reči u stihovima nose. Tu su brodovi, mornari, koraci, promene. Mrak, praznina, rane… gubljenje u pustinji i pronalaženje. Pronalaženje prave, iskonske, sebe. Balašević je u jednom stihu rekao ,,A poenta je često na početku priče,, a ne, na kraju, gde se očekuje. Zbirka pesama Biljane Novaković, nema početak i nema kraj. Svaka pesma je oda životu, borbi i pobedi. Svaka je dokaz pravih vrednosti, koje nikada nisu materijalne prirode.
Možda je poenta ove zbirke upravo u pesmi, koja neodoljivo asocira na Andrića, pod nazivom ,,Most,, u stihovima:
,,Odu daleko od kuće
i kad se sebi vrate
boli ih bol
za izgubljenim pate…,,
U tom, Prustovskom načinu, u ,,Potrazi za izgubljenim vremenima,, Biljana piše stihove krhke i nežne, ljubavne i nostalgične, ušuškava ih u pesme koje su isceliteljske i lekovite – koje nas uvode u odaje pesnikinje, ali i u prostore naše sopstvene duše. Zbirku ovu posvećuje devojčici koju voli.Sebi. Biljana mora da se vrati u detinjstvo da bi otkrila ko je, zapravo, ona. Da pukotine osvetli. Da od njih nastanu pesme.
Otmena i smerna, duboka i slojevita, filigranski gradi svoj kosmos, svoj omotač i svoj sopstveni štit. Svesna sebe i onoga što čini njenu ličnost, posmatra svoj odraz u ogledalu i govori bez bojazni da će biti previše otvorena, ranjiva i razgolićena. Da bismo došli do suštine, moramo da se rastavimo na delove a onda ponovo spojimo, čvrstim i jakim nitima samospoznaje, vođeni Gospodom, ljubavlju, verom i nadom.
Kapljice nežnosti su proizvod upoznavanja sebe.Pročitajte ovu zbirku. Možda ćete se prepoznati u nekoj od Biljaninih pesama.
Danijela Božičković Radulović –Milanova, književnica
