Патријарх српски Г.Г. Порфирије плени својом харизмом на начин да га људи просто воле или имају негативне емоције према њему. Колико му се једни радују, толико други негодују чим се помене његово име. Просто је тако. А он воли све, такав је, одрастао је у породици испуњеној љубављу, мајка га је васпитала да воли, а не да буде човекомрзац, ни расиста, нити ограничен. Због тога му ограничени људи налазе мане свакодневно, тако да по сопственом промашеном схватању смело се наслађују да нам разапињу патријарха. А он се одавно распео када је своју младост посветио Богу и Мајци Цркви Која му додељује благословене и тешке дужности што смерни монах не одбија, већ главу своју приклања. Монах, архимандрит, игуман, епископ, митрополит, патријарх… Свака нова дужност тежа од претходне. Ипак, лице му често сија радошћу јер се ум бави молитвом коју шаље у срце, душа се озарује, па све своје бриге одмах препусти Господу. Монашка мудрост помаже му да изађе на крај са бројним проблемима који му се непрестано сервирају јер много је људи око њега, па су проблеми неминовни. А тек колика и каква су искушења… Злонамерни медији као крвожедни вукови једва чекају да уједу, а желе и да што пре растргну и каменују Његову Светост, а уједно и наруже Мајку Цркву Коју и не сматрају Мајком, већ институцијом, фирмом, организацијом која не мари за верни народ. О, какво је то безумље! Промислом Божијим увек се изабере патријарх одлуком Духа Светога и никако другачије. И стално очекују од Његове Светости да се оглашава за све, питају се зашто ћути, а не помисле да се снажно моли зљ сав народ српски. Драго ми је што је мој Милош имао толико инспирације да читаву збирку песама посвети нашем Патријарху Порфирију, као и храбрости да кроз стихове брани Његову Светост од напада, клевета и увреда, што мало ко данас чини, на жалост, а и ретки се питају како је патријарху када прочита увредљиве коментаре? Сигурно му је тешко јер има осећајно срце и осетљиву душу јер његови давни сусрети са Светим Старцем Порфиријем одредили су му даљи ток живота и дали снаге да храбро корача напред и прихвата послушања као благослов Мајке Цркве. Господ да му подари обиље здравља и молитвене снаге да најтежи крст носи часно, достојанствено и у славу Божију.
Марија Димић
Песник Милош Димић је кроз стихове у 40 песама књиге “Распети Свјатјејши” надахнуто описао крстоносни пут нашег првојерарха, од монашења у Високим Дечанима до данашњег дана, као и његово монашко смирење, трпљење, молитвеност и друге дарове које је Господ дао своме служитељу, 46-ом патријарху српском Г.Г. Порфирију који са трона Светог Саве проповеда Јеванђеље и позива нас на братску слогу и јединство у Христу Исусу Господу нашем… Будући врло смирен и побожан, Милош Димић види најбоље у свакоме од нас, желећи да подстакне братску хришћанску љубав међу нама.
Дејан Спасојевић, директор издавачке куће АСоглас
