ДЕЛИКАТНИ И МОЋНИ АФОРИЗМИ
Дејан Спасојевић је љубитељима књижевности широм региона познат као даровит и цењен песник, приповедач, власник реномиране и успешне издавачке куће, неуморни културни посленик, те као добитник престижне међународне награде „Art Danubius“ за изузетан допринос култури, издаваштву и књижевности. Овом књигом га упознајемо као афористичара који има шта да саопшти и зна како то да чини.
За збирку „Исклесане мисли“ је добро изабрао наслов, који адекватно осликава суштину афоризма. Руска списатељица Наталија Хазјајинова пореди писца кратке форме с вајарем: „Афористичар је сличан скулптору. Одбацује све сувишно.“ Спасојевићеви афоризми су заиста „романи испричани једном реченицом“. Аутор се придржава два основна принципа – да је „краткоћа сестра талента“ и да је „афоризам кратко формулисани парадокс“.
Али, краткоћа сама по себи није литература, и Спасојевић привидни мањак речи надокнађује вишком мисли. Аутор је способан да у три речи смести читаву ризницу значења, јер његове књижевне минијатуре красе мудрост, парадоксалност и оштрина. Наш писац језгровито и упечатљиво исказује свој став и/или уметнички израз и демонстрира како се успешно може стварати кратка књижевна форма која комбинује афоризме, игру речи, језичке каламбуре, епиграме, гноме и дијалошки облик. Збирка „Исклесане мисли“ доноси много тога необичног и некарактеристичног за афористичке збирке. Књига је то која одише свежином, енергијом, новитетима, књижевним експериментима и трасира нове правце у савременој афористици. Уз то, можемо рећи и да наговештава поетске и тематске промене у нашем афоризму.
Аутор исписује умну и оштру сатиру која осликава савремене друштвене и политичке реалности, успешно комбинујући комично и критичко разматрање, пружајући читаоцу, не само забаву, већ и подстицaj за проблематизовање и преиспитивање. Писац се бави темама као што су немогућност промене, апсурдност свакодневице, политичка ситуација, те борба између реалности и перцепције. Такође, користи иронију и сарказам, као начин критиковања неких аспеката људског понашања и друштвене динамике.
Спасојевићеви афоризми специфични су по својој једноставности, духовитости и често апсурдним ситуацијама. Своје кратке, али дубоке мисли често обликује користећи као основу досетке и пословице, а његова креативнот се ослања на народну мудрост, иронију и менталитетски хумор. Аутор тако у грађењу једног афоризма полази од познатих народних изрека које повезује у низ и даје им потпуно ново значење:
„Откако је престао да тражи иглу у пласту сијена, почео је да тражи трунку у јајету и да тјера мак на конац.“
Теме које доминирају у убојитим реченицама ове књиге су политичка нестабилност, историјски догађаји, социјална неправда и апсурдност стварности. Често су писане с дозом хумора који је истовремено и горак и ослобађајући. Спасојевић је, као и Станислав Јежи Лец – огорчени сатиричар. А сатиричар, упозоравао је Лец, „чак и у сну види грбу на камили“. Сатиричар има посебно око, он види ружноћу и пише о њој. Како је рекао руски писац Фазил Искандер: „Сатира је увређена љубав“, јер аутор овог жанра је увређен нескладом стварности с прокламованим идеалом. У том смислу, Спасојевић је прави сатиричар.
Неки од афоризама, попут „Сједи у свечаној ложи вук у јагњећој кожи“ и „Кад неразумни узму власт, лудило је норма“, преносе јасну поруку о лицемерју и неодговорности у политичком животу. Овакве формулације не само да осликавају тренутну ситуацију, већ и подсећају на старију традицију сатиричног коментара која је увек актуелна.
На исти начин, записи, попут „За људе на власти, чак је и смјена годишњих доба политички дискутабилна“ и „Странци се интересују за наша национална добра, национална зла их не занимају“ истичу пародију на опште друштвене форме и интересе, те указују на кратковидост многих актера у друштву.
„Не знам да ли су они читали Орвела или је Орвел прочитао њих“, један је од афоризама из књиге. Помињање славног енглеског писца, који је био и изузетан сатиричар, имплицира државну контролу и манипулацију над појединцем. Аутор се, заправо, пита: ко обликује мишљење у друштву и како то чини?
Афоризам: “Perpetuum mobile: састављање краја с крајем иде у бескрај“, указује, на стално кретање без циља или краја, што симболизује доминантни начин живота у овдашњим државама.
Кроз слоган „Једеш храну као во, не знаш да је ГМО“, аутор критикује потрошачко друштве које често није свесно шта конзумира.
Поред ових и других доминантних афоризама који су као критика друштвених прилика фокусирани на политику („Нагон за самоодржањем на власти објашњава нагон за продужетком политичке врсте“); изборе, („Они се понашају као власници изборног процеса, а ви нађите себи дpугу игрицу“); и свакодневне недаће („Сви текући проблеми су горући“), Спасојевић исписује и мисли с филозофском („Ко разумије, патиће!“), лирском („Лирски субјекат пјесме, прави заплете епских размjера, да би нас увео у драматичну завршницу“) и социјалном нотом („Радници су некад имали ’мај’, а сад имају замајавање“).
Књига пред нама представља значајан допринос афоризму и сатири у Босни и Херцеговини и региону. Она не само да измамљује осмехе, већ и пружа критички осврт на друштво, политичке прилике, као и на нашу улогу у свему томе. Управо онако како је то формулисала Чехиња Патриција Холечкова: „Афоризам је смешна мисао, али само док је не разумемо”.
Препоручујем овај деликатни и моћни корпус афоризама свима који желе да уживају у језичким и стилским бравурама, откривању дубљих истина, да се лакше носе са животним изазовима, а истовремено и размишљају о себи и свету око себе.
Александар ЧОТРИЋ
AFORIZAM JE MISAONO UMJETNIČKO DJELO
Aforističko stvaralaštvo posljednjih godina ima sve više poklonika, ali i autora koji marno prate ono što se oko njih događa te svoja razmišljanja pretaču u kratke prozne i epigramske bilješke i zapise. Tako nastaju aforizmi, epigrami, gnome, sentence, izreke i druge mudroslovne leksičke tvorbe koje na duhovit, ironičan, alegoričan, metaforičan, sarkastičan i satiričan način, riječima slikaju aktualno stanje u društvu i državi, otkrivaju uzroke i uzročnike štetnog ponašanja ljudi i ukazuju na potrebu mijenjanja stanja kao i rasipnog ponašanja nosilaca političke, ekonomske i društvene moći.
U krugu tih autora mudre i duhovite misli nalazi se i Dejan Spasojević, književnik, izdavač i baštinik lijepe pisane riječi iz Zvornika. Još od rane mladosti Dejanu su čitanje i pisanje postali stalni životni pratioci koji su ga iz područja pravnih nauka za koje se obrazovao, usmjerili u profesionalne spisateljske i izdavačke vode. Druženje s poezijom koja mu je bila prva književna ljubav proširio je i na druge vrste literarnog stvaralaštva., tako da je ulazak u svijet aforistike došao kao logičan nastavak komunikacije sa bližim i daljim svijetom. Uz zapisivanje aforizama i kratkih filozofskih, socioloških, politikoloških, ekonomskih i drugih misli, Dejan Spasojević je otvorio širom vrata svoje izdavačke kuće tvorcima humorističko-satirične poezije i proze koja nastaje na našim prostorima, nadaleko poznatim po brojnim dobrim piscima i čuvarima bogate jezičke baštine i književne tradicije.
Nakon brojnih objavljenih knjiga drugih pisaca u svojoj izdavačkoj kući, neumorni Dejan pripremio je i vlastitu zbirku satiričnih aforizama i drugih mudrih i vedrih misaonih uradaka kojoj je dao simboličan radni naslov „Isklesane misli“. Aforističko stvaralaštvo po mnogo čemu je slično strpljivom klesarskom zanatu koji je, zapravo, umjetnost sam po sebi. I ono se otkida iz života kao mramorna gromada koja se kasnije mudrim umom i odgovarajućim jezičnim izrazima kleše i oblikuje u stilske figure i zaokružene misaone cjeline. Nekad su te cjeline izgrađene od jedne obične proste rečenice sastavljene od dvije riječi kakve su: Zoon politikON; Utaljivači dugova, ili Služimo navodu! Ponekad imaju koju riječ više kao što je aforizam: Državo, to sam ja! Ili pak: Gledaju namćorava posla. Racionalna ekonomija visoko produktivnim riječima odlika je dubokoumnih mislilaca visokog stila koji paze na jezik i troše ga onoliko koliko je nužno da bi se odaslala jednostavna poruka čitačima i onima na koje se određeni aforizam odnosi. Takve misli obično imaju dvostruku ili višestruko značenje i smjer i pogađaju samo središte izabrane teme i mete.
Bavljenje aforistikom trajno je zanimanje i preokupacija koje se pisac ne može osloboditi do kraja života. Više je razloga za tu vezanost aforiste sa svojim mislima koje na lak način, uz pomoć riječi iz svakodnevnog govora, transformiše u lijepo uokvirene slike razumljive svima do čijeg osjeta sluha i vida dopru. Prvi je, svakako, bogatstvo tema koje su neiscrpne jer dolaze iz svih područja života i rada. Drugi je lakoća pretvaranja misli u aforističko ili satirično djelo, koja se stiče iskustvom i čitanjem napisanih misli drugih autora. Treći je štednja vremena potrebnog za pisanje djela. Za stvaranje pjesme potrebne su minute ili sati; za priču treba izdvojiti jedan ili više dana; za novelu i dramu trebaju sedmice i mjeseci, a za roman često i godine. Aforizam, gnoma, sentenca ili mudra izreka pišu se u nekoliko sekundi ili najviše minutu do dvije. Ako se u tom roku ne prenesu na papir, oni nestanu u magli zaborava, kao da ih nikada niste imali u glavi i pameti. Istope se poput pahulje snijega na otvorenom dlanu.
Tako su nastajali brojni Dejanovi aforizmi i satirične misli koje krase ovu neveliku, ali leksički bogatu i umno moćnu zbirku. Da bi oni došli na papir, ili na ekran kompjutera, trebalo je otkriti pravu temu iz obilja onih što nas okružuju, precizno odvojiti školjke od kamena, a tek onda uzeti sirovi biser u obradu i iz njega isklesati misao dostojnu aforizama kakve su prije mnogo stoljeća stvarali grčki, rimski, francuski i drugi filozofi i mudraci. Misli i aforizmi našeg vremena ne razlikuju se puno po formi od onih koje su pisali veliki majstori svjetske aforistike. Razlika je u tematici, sadržaju i tehničkim postignućima koja u današnjem vremenu omogućuju brže pisanje i neograničen transfer onoga što je napisano. Naravno, piscima su danas dostupni razni izvori za učenje i širenje znanja i saznanja o svemu što se događa u svijetu i što se nekada događalo, pa im je tako pružena puno bolja prilika za prezentaciju svojih stvaralačkih znanja i sposobnosti.
Sve se to može iščitati iz aforizama Dejana Spasojevića, koji miligramski odmjeravaju težinu, milimetarski dužinu teme, a onda je precizno jezičnim alatom klešu u misao što pogađa bit i suštinu individualnog, društvenog, državnog ili svjetskog problema. Vidi se to ponajbolje iz sljedećih misli i aforizama: Nema šale sa onima koji rade nonšalantno./ Oni imaju vjetrenjače, a mi vjetrove i vjetropire./ Oslobođen od sopstva, oslobođen od ropstva./ Otkako su ukinuli batine, zavladale su vucibatine./ Više ne znamo da li smo u krdu ili u jatu./ Bojim se bojevih, a još više ludih glava./ Osuđivanje drugih je loše, a osuđivanje prvih opasno./ Sve je slistio naše gore list./ Neotesani bi da vam tešu i klešu misli./ Odavno se ne uzdamo u se, a nikako da izdamo Ruse./ Većina je uglavnom u manjini.
Ovi i drugi aforizmi trasiraju širok i stabilan put autoru za kretanje smjerom što vodi ka daljim misaonim usponima, ali i dubljim zaronima u društvenu problematiku iz koje će crpiti nova rudna i morska bogatstva. Iz njih i od njih će taliti, klesati i brusiti mudre i duhovite uratke za svoju otvorenu aforističku i misaonu galeriju. Sve što mu možemo poželjeti na tom dugom putu je; da ga prate dobro zdravlje, mirno vrijeme, oštro oko, vedar duh i istančan smisao za prepoznavanje onog što je dobro za ljude, društvo i prirodu. Jedino se tako može biti čovjekom koga će svi cijeniti i poštovati kao sebi ravnog. A neki, dakako, i više od toga.
Zagreb, marta, 2025.
Ivo Mijo Andrić
” ИСКЛЕСАНЕ МИСЛИ ” ДЕЈАН СПАСОЈЕВИЋ
” У почетку беше реч, ” реч по реч и настаде афоризам. Афоризам по афоризам и настаде збирка афоризама – кратких и убојитих мисли за дуга промишљања. На сатиричном небу се појавила још једна звезда, која ће осветлити таму у којој живимо и мрак који живи у већини. Дејан Спасојевић, угледни издавач, песник и самим тим неко ко пуно чита се осмелио и да уђе у сатиричне воде. И како то бива, дочекује га шпалир мислећих и светлећих звезда на српском сатиричном небу. У сатири је увек добро дошао колега, који ће наставити путем нашег најпознатијег сатиричара Радоја Домановића. Дејан је својом збирком “Исклесане мисли” трасирао себи пут у српској сатири. Пут је дуг и трновит, треба бити храбар и носити се са препрекама успут, а неретко и са самим собом. На том путу је најважније такмичити се са самим собом и не освртати се шта ко ради, јер то је беспотребно лутање и губљење времена. Најважније је шта остаје после нас, а да би то заиста вредело морамо бити и критични и самокритични.
” Афоризам може свако да пише, само мора бити начитан и храбар”, парафразираћу мисао Слободана Симића, а ја бих додала и да уме то и да спакује у пар речи, највише у две реченице. Зашто афористичари ретко пишу романе, зато што они напишу цео роман у пар речи. Није афоризам за свакога и свако не може да га тумачи, зато никада не треба објашњавати афоризам.
У својој првој збирци афоризама “Исклесане мисли” Дејан је заиста клесао мисли, обликовао их и понудио читаоцима опцију – ја сатиричар -изволите. Пошто живимо на Балкану, на ветрометини свих могућих и немогућих дешавања, превирања и крчкања људских судбина, осуда, изопштавања, неправде, лажи, која се пласира као истина, богатство сатире нам је непревазиђено, тако да смо можда и најбољи сатиричари на свету. Ми живимо сатиру и у таквом животу борба за опстанак је и смисао за хумор, којим амортизујемо тежину тренутка, да би барем донекле остали нормални. Ми смо мајстори да се смејемо и када нам се плаче.
“Завладао је бескрупулозни Макијавелизам”,
каже Дејан, у којем нема тог средства, који неће оправдати циљ.
У времену у којем живимо Макијавели би се чудио колико су га појединци превазишли у бескрупулозности. У таквом времну се дешавају разне девијантности друштва, све је окренуто наглавачке и прихвата се без размишљања. Зато су ту сатиричари да буде уснуле, уљуљкане и незаинтересоване, а неретко због тога буду и вређани, јер уснули не воле да их се буди.
“Била је то ера невиђеног развојништва”,
рече Дејан, а ја бих додала и разбојништва, вешто упакованог, да се лаковерни не досете. Дејан у овоме свом сатиричном првенчету има изузетно мудрих мисли. Навешћу неке:
“Радници су некада имали мај, а сад имају замајавање.”
“Он је очигледно подгојена личност”
“Наш председник говори тихо, али звучи као њихов гласноговорник.”
“Kо разуме патиће.”
“Неотесани би да нам клешу мисли.”
“Kад је схватио да даска у глави није битна, дао је гас до даске.”
“Народ се брани ћутањем, не јавља се жив.”
“Тврде да нису среброљубиви, а воле злато.”
“Истина истина и само истина, ма каква она била.”
Гинули су за слободу. Не гине им ропство ”
Овај мали приказ Дејанових мисли је мој избор, који потврђује све оно што сам горе већ написала, а то је лепеза и богатство које је Дејан записао. Вама, драги читаоци, препуштам да ви пронађете свој избор у Дејановим “Исклесаним мислима ” и да успут исклешете своје, што и јесте поента сатире. Дејану желим дуг сатиричарски пут, да изналази нове идеје и решења истих, да се на духовит начин бави свакодневницом.
Матријала има напретек, а он има смисла за парадокс, који је осим убојитих речи основ доброг афоризма. На добром си путу, драги Дејане, настави да клешеш своје мисли. Срећно и добро нам дошао!
Нада Kараџић
