ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ДЕВЕТИХ „ДРИНСКИХ КЊИЖЕВНИХ СУСРЕТА“ ЗА ДОДЕЛУ ПРВЕ НАГРАДЕ НЕНАДУ МИТРОВИЋУ ЗА РУКОПИС ПРИПОВЕДНЕ ЗБИРКЕ „ПРАВО НА СМРТ“:
Од свих пристиглих рукописа, „Право на смрт“ се издваја заокруженим тематским језгром сачињеним од дистопијских, сатиричних и фантастичних сижеа, услед чега приче из ове збирке надилазе жанровску прозу којој су се успешно „отеле“. У овом рукопису се налазе приче различите дужине – од свега две или три до неколико десетина страница – а свима им је заједничка успешна идејна и занатска реализација, оличена у стрпљивој изградњи реченице, осећају за драматургију текста, иронију и гротеску, живописним дијалозима, и успешним прожимањем надреалних и реалистичких мотива. Осећа се ауторова суверена контрола над гласом, језиком и ритмом. Ликови су изграђени кроз гест и говор – нема класичне психологизације, али она и није потребна, јер систем, а не индивидуа, постаје главни „јунак”. Рукопис поседује и изражену актуелност, јер критички реферише на свакодневне појаве у савременом српском друштву.
У свету ове књиге, чак је и смрт бирократски процес. Читалац улази у дистопијски пејзаж где се чека у реду за дозволу за самоубиство – са „обрасцем 6“, шалтерским бркатим монструмима и сатиричним елементима који евоцирају и Орвела и Кафку, али и домаћи, „бркати“ апсурд. Повремено нарација клизи у натуралистички цинизам који може да замагли суштинску поруку. Неки пасуси делују као критика саме нарације (нпр. опаска о „стиропору у сурутки”) – што јесте шармантно, али може захтевати јасноћу у мери ироније.
Димитрије Буквић
