ДЕВЕТИ ДРИНСКИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ – 2025.
РЕЗУЛТАТИ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА У КАТЕГОРИЈИ
НАЈБОЉА НЕОБЈАВЉЕНА ЗБИРКА ПЈЕСАМА
Као и претходних година и овогодишњи књижевни конкурс „Дринских књижевних сусрета“ изазвао је велико интересовање, нарочито у категорији необјављених пјесничких рукописа, у којој је стигло 120 рукописа.
Жири у саставу: Миладин Берић, Невен Милаковић и Невена Милосављевић, имао је тежак задатак да између тридесетак рукописа у ширем избору, који су се од осталих издвојили својим квалитетом, изабере сљедеће:
НАГРАЂЕНИ:
1.(прво мјесто): ОКРАЋАЛИ КАЛЕНДАРИ, шифра: Хермиона –
аутор Зорица Тијанић из Београда.
2. (друго мјесто): ВРЕЋА ОД КОСТРЕТИ, шифра: Ласта у стени –
аутор Милан Миливојевић из Сремске Митровице.
3.(треће мјесто): ПРАХ ОД СЕМЕНА ПТИЦЕ У ЛЕТУ,
шифра: Играли се коњи врани –
аутор Драгана Ђурковић Тошић.
ПОХВАЉЕНИ:
Јесењин и ја, шифра: Прабака Јулка – аутор Марија Алексић из Јагодине.
Лимени добош, шифра: Оскар – аутор Љерка Петковић из Берана.
Трун смо и трен, шифра: Трун смо и трен – аутор Виолета Милићевић из Београда.
Српству, Богу и љубави, шифра: Мир Јам – аутор Мирјана Јаковљевић из Ваљева.
Између X између, аутор Александар Ђурић из Пожаревца.
Жврљ, шифра: Недмарк 2022 – аутор Слободан Милојевић из Крушевца.
После револуције сви оду кући, шифра: Азра – аутор Богдана Петровић из Сокобање.
Призори пакла, шифра: Све су Дрине овог свијета криве – аутор Драгана Лисић из Пала.
Дада плева, шифра: Дадаист – аутор Дејан Богојевић из Ваљева.
Радмилин петак 13, – аутор Милица Радованчев.
Кучи кроз вијекове, шифра: ‘’Телач до’’- аутор Бранко Крковић из Подгорице
Збирка пјесама, шифра: Сиви соко – аутор Симо Илић Симек из Зворника.
Живот у огледалу, шифра: Печуркић – аутор Сека Јевтић из Ниша.
Траг у времену, шифра : Пјесник – аутор Милада Капетановић из Пала
ПРЕПОРУКЕ ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ:
Допевавање, шифра: Свилопреља – аутор Разуменка Марковић.
Дубине, шифра: 1977 – аутор Рајко Радовановић из Пожеге.
Упутство за одрастање, шифра: Коприва 25 – аутор Александра Вујисић.
Миришу риме драгих даљина, шифра: Банстол – Зоран Старчевић из Ужица.
Нешто налик миру, шифра: РадмилинПетак13 – аутор Милица Радованчев.
Палета слабовидог сликара, шифра: Боје – аутор Каја Панчић Миленковић из Пирота.
Тумански исцелитељи, шифра: Тумански исцелитељи- аутор Марија Димић из Крушевца
НАГРАДЕ:
Првонаграђена збирка поезије: ОКРАЋАЛИ КАЛЕНДАРИ (шифра: „Хермиона“) представља унутрашња сновиђења ауторке која најчешће у првом лицу једнине зналачки клесаним поетским изразом објашњава неку појаву или некакву своју рекацију. Ради се о поезији живота која тече у разним правцима и која увијек завршава са поентом. Збирка „Окраћали календари“ је затворена херметичка поезија, поезија успомена, поезија у којој је тешко наћи сувишну ријеч и која већ у самом наслову пјесама садржи допадљиве поетске опсервације, које су поктакад и кључ поетике. Пјесникиња је у својим окраћалим календарима у вјечитој потрази за пристаништем које је увијек негдје у измаглици. Било сјећања, било наговјештаја, које повезује таква поетска нит. Вријеме прошло и вријеме будуће или још боље вријеме прошло у времену будућем.
Другонаграђени рукопис: ВРЕЋА ОД КОСТРЕТИ (шифра: „Ласта у стени“) је веома занимљива збирка поезије која се заснива на библијским и митолошким мотивима протканим филозофским опсервацијама. Пјесник је у вјечитој потрази за својим Јерусалимом, ослушкујући невидљиве говорнике од чијих ријечи подрхтава ваздух, у потрази за обећаном земљом у којој једино недостају људи. Основа „Вреће од кострети“ је пролазност, било да се ради о Старом Египту, било да се ради о времену овом које цури низ водоскоке наде. Једном ријечју пјесник трага за суштином користећи се пјесничким времепловом чији замајци немају празан ход.
Трећенаграђени рукопис: ПРАХ ОД СЕМЕНА ПТИЦЕ У ЛЕТУ (шифра: „Играли се коњи врани“)такође се бави суштином људског битисања. Као и у првонаграђеном и другонаграђеном рукопису пјесникиња покушава бијелим стихом, који даје много више слободе, да нам дочара концентричне кругове постојања који се понављају на микро плану једном, а на макрo плану у недоглед. Отуда, без обзира на повремене црве сумње, који се у све уплићу, они моменти већ виђеног у нечему што би требало да се види по први пута. Нема првог пута или га има тамо негдје у измаглици прохујалог. На крају, а тако је и у овом рукопису, увијек стоји почетак, јер и концентрични кругови стоје у вјечности.
РЕЗУЛТАТИ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА У КАТЕГОРИЈИ НАЈБОЉИ НЕОБЈАВЉЕНИ РОМАН
Жири у саставу: мср Милица Миленковић – члан, Миленко Ивановић – члан и др Ђорђе Сибиновић – предсједник, донио је одлуку да се награде и похвале, од укупно 40 приспјелих необјављених, сљедећи рукописи:
НАГРАДЕ:
1. (прво мјесто): ТЕРАПИЈА ТЕСЛОМ, шифра: Тесла 369 –
аутор Тамара Јевтовић из Београда.
2. (друго мјесто – равноправно дијеле):
– ИЛИРИК, шифра: Илирија –
аутор Драган Глоговац из Вишеграда.
-ЛАЖНИ ОТАЦ МИСОС, шифра: Мисос –
аутор Жељко Т. Kовачевић из Тузле.
3. (треће мјесто – равноправно дијеле):
– CORPUS, шифра: У ћутању је сигурност –
аутор Драгана Лисић из Пала (Новог Сада).
– ЗАМЕНА ЗА СМРТ, шифра: Никомах –
аутор Саша Гавриловић из Смедерева.
– ГУЊЕВАЧА, шифра: Преображење –
аутор др Марија Лазаревић из Лознице.
ПОХВАЛЕ:
Kоњи сребрне боје, шифра: Ступчаница – аутор Милан Неђић из Београда.
Игре на Дрини, шифра: Игре… – аутор Славољуб Славко Тадић из Београда.
Kов њене душе, шифра: Kов – аутор Сања Булатовић из Подгорице.
Полутан, шифра: Јорговани – аутор Гордана Јефтић из Бијељине.
Симине токе, шифра: Потомак – аутор Рајко Бошковић из Осмака.
Музеј тајни, шифра: ИРИС – аутор Жаклина Митић из Лесковца.
Хватајте се бијеле руке, шифра: Kула 67 – аутор Татјана Црњански из Kанаде.
Образложење награда:
Прва награда
Терапија Теслом:
Посебну пажњу скреће роман о Николи Тесли Терапија Теслом који асоцира на роман Ирвина Јалома Лечење Шопенхауером, и као и у првом случају, претпоставља високу тему за романескни израз која тежи како популистичком тако и наративном слоју достојном Теслиног имена и дела. Аутор/ка дела изаобрао/ла је тему која привлачи савремене читаоце да се упознају са Николом Теслом кроз психолошки приступ близак савременог човеку.
Избор теме увек имплицира видљивост садржаја имајући у виду да се лирски субјект јавља као већ познат троп који носи структуру. Са тог становишта, сваки спис о Тесли има литерарни капацитет. Такав избор теме ограничава аутора у конципирању литерарних јунака као аутономних вредности романа, али отвара поље истраживања и сазнања за које је интересовање трајно отворено и витално. Аутор је показао напор да направи искорак у односу на познате романескне тематизације Тесле и да у том смислу оствари аутентичан допринос.
Друга награда
Илирик:
Андрићевски моменти рукописа су очигледни, од спомена на Омер-пашу Латаса, до стила, композиције и вјерности некој врсти просвијећеног реализма који је поткријепљен озбиљним истраживањем прохујалих а тешких времена. Роман је вриједан да буде запажен и због саме чињенице што ове године славимо спомен на Херцеговачки устанак односно Невесињску пушку, а дјело се управо и бави добом непосредно прије устанка, самим устанком и посљедицама које је он изазвао.
Роман има извјесни епски замах, не само по времену које обрађује, но и по мотивима који су уткани у њега. Тако видимо шта се историјски догађа са једним народом, наравно прије свега нашим српским, али видимо и судбине појединаца, њихове трагедије у времену када и турска власт слаби. Овдје проналазимо неке необичне податке из историје, а то чини роман посебним и интересантним, као што је један мали приказ живота извјесне Жане Меркус, борца за слободу свих народа. Такође, рукопис обилује и лијепим и вјештим описима природе, описима писца који свакако добро познаје херцеговачки крај, па може да свједочи оно што природа казује.
Лажни отац Мисос:
Рукопис је у исто време актуелан али и свевремен. Аутор успева да преко стварносног поља презента радње успостави стабилне и суптилно сугерисане везе адекватне узрочности са универзалним вредностима које су претрајале бројне епохе и наметнуле се и као оно што омогућава људско искуство али и оно што га превазилази. Жив и динамичан ритам тока приче створио је богато поље маневара ликова који доносе богате слике и закључке.
Трећа награда
Corpus:
Отварање рукописа цитатима крајњих домета појединачне поетике у различитим жанровима има вишеструко значење и јединствен симболички потенцијал: очекујући ефекте усвајања достигнутих вредности, аутор се најављује као припадник остварене књижевне заједнице. И тако редом. Структура рукописа заснива се на фрагментарном обликовању лирског субјекта у разним идентитетима чиме се доследно прати постмодерни приповедни поступак, а есенцијалним сједињењем егзистенцијалне путање по релативно различитим контекстима, постиже се уравнотежени билас судбина лирских субјеката у нешто што се може назвати amor fati. Само на први поглед чини се да је структура романа аналитички разложена (деконстуисана) избором наративног плана иманентног краткој причи коју романескни потенцијал конзумира сложеном структуралном целином. Међутим, из странице у страницу, аутор нас спонтано уводи у одложени закључак да је главни јунак штива „људска судбина“ која се трајно стабилизује у безброј различитих појединачних токова нужно се сабирајући у целини текста који их са лакоћом преображава у јасан изглед старијег жанра. Посебан квалитет рукописа садрджан је у његовој изричитој језгровитости која се јавља и као изванредна економија језика, али и као вештина приповедања у стратешки осмишљеном и веома успешном прескакању фабуле. Препоручујем рукопис за награду.
Замена за смрт:
Провокативан рукопис чије се провокације заборављају када стигнете до краја дјела. Структура је тако постављена као да се ради о једној обичној драми која се дешава у оквирима цркве. Ликови својим исказима говоре о себи самима, оговарају једни друге, али на дубљем плану сви су уплетени у једно дешавање које ни мање ни више него подсјећа на оно што се уткало из криминалистичког жанра у књигу једног Достојевског.
Роман просто надахњује читаоца, на неким мјестима осјећа се извјесна генијалност чији зраци допиру из дубина проживљеног. Интересантно је какав ће одјек изазвати овај слојевити текст. Да ли ће бити осуђен као напад на свештенство или ће у многим душама посијати здраво сјеме вјере у Исуса? Оно што мислимо и у шта смо убијеђени јесте дубина романа, његов тако напет крај, његова вјештина која представља пјесме и теолошке трактате, а све то нас некако плаши и опомиње, да би нас на крају узнијело ка једном најздравијем стању у коме човјек може бити, а то је стање љубави, стање мира и разумијевања.
Гуњевача:
Рукопис одише перманентним напором аутора да оствари равнотежу између приповедног тока, прецизне градње ликова и контекста унутар којих паралелно и хронолошки израстају све функције романескне прозе. Такав поступак сугерише широки захват свести о функцији романа као и веома респектабилан допринос модерном припведању.
РЕЗУЛТАТИ КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА У КАТЕГОРИЈИ НАЈБОЉА НЕОБЈАВЉЕНА ЗБИРКА ПРИЧА
Од 45 рукописа пристиглих на конкурс за девете Дринске књижевне сусрете, жири у саставу: Димитрије Буквић, Валентина Новковић и Михајло Орловић је издвојио сљедеће збирке прича:
НАГРАДЕ:
Прву награду освојио је рукопис:
ПРАВО НА СМРТ, шифра: Хипнос – аутор Ненад Митровић из Бора.
Од свих пристиглих рукописа, „Право на смрт“ се издваја заокруженим тематским језгром сачињеним од дистопијских, сатиричних и фантастичних сижеа, услед чега приче из ове збирке надилазе жанровску прозу којој су се успешно „отеле“. У овом рукопису се налазе приче различите дужине – од свега две или три до неколико десетина страница – а свима им је заједничка успешна идејна и занатска реализација, оличена у стрпљивој изградњи реченице, осећају за драматургију текста, иронију и гротеску, живописним дијалозима, и успешним прожимањем надреалних и реалистичких мотива. Осећа се ауторова суверена контрола над гласом, језиком и ритмом. Ликови су изграђени кроз гест и говор – нема класичне психологизације, али она и није потребна, јер систем, а не индивидуа, постаје главни „јунак”. Рукопис поседује и изражену актуелност, јер критички реферише на свакодневне појаве у савременом српском друштву.
У свету ове књиге, чак је и смрт бирократски процес. Читалац улази у дистопијски пејзаж где се чека у реду за дозволу за самоубиство – са „обрасцем 6“, шалтерским бркатим монструмима и сатиричним елементима који евоцирају и Орвела и Кафку, али и домаћи, „бркати“ апсурд. Повремено нарација клизи у натуралистички цинизам који може да замагли суштинску поруку. Неки пасуси делују као критика саме нарације (нпр. опаска о „стиропору у сурутки”) – што јесте шармантно, али може захтевати јасноћу у мери ироније.
Другу награду равноправно дијеле рукописи:
ЖАБА И ДРУГЕ ПРИЧЕ КОЈЕ СКАЧУ, шифра: Златни скарабеј – аутор Милован Станковић из Београда.
Приповетке из овог рукописа одликују се поигравањем с формом, референцама на књижевна дела и алузијама на митолошке и библијске елементе а у тематском средишту су моралне дилеме ликова. Било да су смештене у савремено урбано отуђено друштво, средњовековни замак или потпуно измаштан, безмало митски свет, приче су написане густим „писмом“ које тражи фокусираног читаоца. Ауторова имагинативност у спрези са богатим, необичним, промишљеним одабиром тема и заплета пружа читаоцу могућност духовног узрастања кроз пробрану плејаду ликова који су не само пластично приказани, већ су и стављени у измештене улоге. Поигравање с познатим делима попут „Мајстора и Маргарите” и библијским симболима чине овај рукопис необичним ткањем чија је свака нит вишебојна, а реч вишезначна.
У збирци се вешто преплићу социјални проблеми, усамљеност, трагање за смислом, издаја, материјална корист која нагони на порицање свега што је вредно, тешкоће да се одлучимо на пут ка себи који је једини исправан. Приче указују на слабости, али и одлуке да се устаљени обрасци могу изменити, охрабрују нас да из различитих перспектива сагледамо постојеће и оно иза огледала и, најзад, пружају нам могућност да и сами будемо сведоци чаролије дубоко осмишљеног рукописа који се издваја у времену нестрпљења, пролазних вредности и конзумеризма.
ЛОВЦИ НА ТРИТОНЕ, шифра: Мојамаламејса –
аутор Тања Јоцић Стаматовић из Београда.
Тематски шаролика, збирка „Ловци на тритоне“ одаје утисак језгровитости у „малим паковањима“ и „ситним залогајима“. У овом рукопису смењују се кратке приче дужине по неколико страница, написане у здравом духу англосаксонске и руске прозе и још краће наративне форме по узору на „флеш фикшн“. Очекивано, главна наративна стратегија у овако постављеној збирци је тачка преокрета, али је за сваку похвалу то што су исти ти преокрети углавном – неочекивани. Суптилна атмосферичност и осећај за дужину и меру додатно доприносе позитивном утиску при сусрету с овим рукописом.
Једна од главних одлика ове збирке је вешто заобилажење свих замки у које су многи писци склони да упадну пишући кратку прозу. Умешно одолевајући непотребном „прерасписивању”, ауторка успева да створи релативно кратке, али садржајем и радњом набијене приче. Њихов циљ није да читаоцу било шта дидактички објашњавају нити да га у било шта уверавају, већ да га заокупе али и местимично узнемире, држећи се златног правила квалитетног приповедања – “покажи, не кажи”.
Трећу награду равноправно дијеле рукописи:
ПОВОД ЈЕ ВРЛО ПОВРШНА СТВАР, шифра: Лето је –
аутор Љиљана Фијат из Новог Сада.
Ову књигу занимљивог наслова одликују приче које су снажне, узнемирујуће, умјетнички обликоване, зреле. Ауторка посједује моћ да спаја реалност и мит, бруталну истину и њежну визију дјетињства. Језик је прецизан, а поетичан. Реченица је густо натопљена значењем, али никада сувишна. Фразе које употребљава као на примјер: „Сви покојници стају у возић“ или „Ја сам био Јуда“ остављају трајан утисак. Приповjедачки поступци варирају: од исповиjести, преко унутрашњег монолога, до алегорије и симболичког исказa.
Ово су дубоко потресне и литерарно зреле приче. Ауторка без компромиса урања у најмрачније кутке људске душе, али у њима проналази и анђела, мирис лаванде, сунце иза облака. Збирка заслужује мјесто у савременој српској прози и читалац ће, једном кад уђе у њен свијет, тешко из њега изаћи равнодушан. Приче саме по себи се намећу као спојнице временске траке, а и као рефлексија на тајновите везе међу људима и догађајима (ништа није случајно, све има своје зашто), па се случај преображава у своју супротност.
ИШЧАШЕНЕ ПРИЧЕ, шифра: Јуче, данас, сутра –
аутор Душан Генц из Црепаја.
Аутор ове књиге је писац богате лексике и једноставних рјешења, без празног хода. Збирку чине низ наративно и стилски повезаних приповијести које с лакоћом освајају читаоца како својом непатвореном духовитошћу, тако и локалном колоритношћу и слојевитим погледом на људе с маргина – сељаке, момке без перспективе, раднике, слуге и преварене идеалисте и друге. У средишту сваке од њих је сраз стварности и илузије, људске слабости и достојанства. Приче функционишу као панорама једног сеоског микрокосмоса који је истовремено универзалан и јединствен. Приповиједање је јасно, стилски чисто, са локалним изразима који не сметају разумијевању већ га продубљују. Ликови су живи, дијалози течни, а фабула – чак и кад је надреална – има унутрашњу логику и емоционални резон. Хумор је присутан, али никад без емпатије. Туга је присутна, али без самосажаљења. Ове приче су далеко више од анегдота – оне су истовремено лирске, филозофске и социјалне студије о људима који се боре да сачувају част, љубав и образ.
ПОХВАЛЕ:
Жири за најбољу необјављену збирку прича одлучио је да похвали сљедеће рукописе:
Бајке моје туге, шифра: 0707 – аутор Јован Бундало из Београда.
Приче из непричаве, шифра: Невидљиви келнер – аутор Дејан Маринковић из
Киша, шифра: Круна – аутор Стефан Ђурић из Бијељине.
Звер сам био – јагње ме дотакло, шифра: Срб је Христов – аутор Немања Јовановић из Крагујевца.
Сиротињо, и Богу си тешка, шифра: Сиротињо, и Богу си тешка – аутор Мирјана Ранковић Матовић из Мрчајеваца.
Степенице, шифра: Порука у боци – аутор Маја Марковић из Ниша.
Побједницима конкурса бесплатно објављујемо и штампамо књиге у тиражу од 150 примјерака, друга награда остварује право на 50% попуста, 3.мјесто 30% попуста у односу на редовне цијене, док похвале дају могућност попуста у износу од 20% .
Организатор ће на манифестацији уручити и четири повеље:
Повељу ЗА ЖИВОТНО ДЈЕЛО – Ранку Павловићу.
Повељу ЗА ИЗУЗЕТАН ДОПРИНОС У КУЛТУРИ –
Аћиму Тодоровићу;
проф. др Драгутину Ђукићу
и Петру Арбутини.
Одржавање манифестације Дрнински књижевни сусрети је планирано за 13. септембар у Дому омладине у Зворнику са почетком од 19,00 часова.
У име организатора захваљујем се свим учесницима конкурса, награђеним ауторима честитамо и желимо још доста добре инспирације за писање нових добрих дјела.
Дејан Спасојевић, главни уредник
