Интервју са Новицом Телебаком Тенијем

Интервју са добитником повеље за допринос развоју књижевности у Републици Српској Новицом Телебаком Тенијем

Новица Телебак Тени рођен је у августу 1957. године у Зеленици – Бијело Поље, код Мостара. Аутор је девет збирки пјесама, а ускоро излази и десета збирка поезије ”Живуљке и Kанада је то”. Вишеструко је награђиван, а међу признањима се издвајају ”Мокрањчева награда”, ”Песнички крчаг”, ”Друштво писаца Русије” и ”Дучићева лира”. Његове књиге су превођене на руски и румунски, а поезија на њемачки, енглески, француски, шпански, грчки, италијански, ромски и македонски.Награда ”Пелагићев рунолист” дођељује се од 2011. године за укупно књижевно ђело и допринос књижевности, а овогодишњи жири је донио одлуку да овогодишњи лауреат буде Новица Телебак Тени.

Пјесник Новица Телебак Тени добитник је повеље за допринос развоју књижевности у РС на 5.Дринским кљижевним суретима.Трочлани жири за поезију радио је у саставу Проф др Миомир Милинковић, Јасна миленовић и Наташа Станић.

АСинфо: Новице честитамо на овом признању које сте добили у Зворнику, нисте били у прилци да награду примите на манифестацији лчно зато користим ову прилику да поразговарамо са Вама.Можете ли рећи нешто на тему тог признања и уопште тога да сте у врло кратком року добили двије награде…

–Новица Телебак Тени: Дрински сусрети су својеврсни и већ препознатљиви, те ме Ваша Повеља радује, а када је у питању писана ријеч и охрабрује. Посебно мјесто у мом срцу имају награде, повеље од људи које лично не познајем, једино из литературе. Искрена награда је добра намјера, радост за добитника. Што рече велики Момо Капор: „Када учестају награде, прегледајте се, можда они знају за нешто, што ви не знате“.

АСинфо: Недвано сте у режији АСоглас издаваштва објавили четврто издање књиге ”СВИЈЕЋА ЗА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА” , то је издање које је доживјело признање у Русији, можете ли нам рећи више о том наслову који је доживио своје четврто издање…

-„Како је лијепо бити Бог Отац,

Када ти је Патријарх Павле син“

То је стих који се сам истргао из мене, као почетак клупка љубави коју сви носимо према живућем свецу.

На завјетну књигу поезије са Благословом сада већ успокојеног Архиепископа цетињског и приморског и Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија, са олакшањем али и одговорношћу објавио сам у издању Београд-Требиње (2014. године). Потом три издања, признање и награда у Русији, од 294 књиге из Европе нас троје португалац, пољакиња и србин су одабрани. Ту награду је донијело и пронијело име Патријарха Павла, а ваљда сам је и добро написао. Свјестан сам ја шта је Москва, већа од Србије, да не говоримо о руској литератури, а посебно колико они читају. Можда један детаљ, када сте у трамвају са књигом људи устају да би могли читати. Моја књига „Пожар ума“ је преведена на руски језик,  доживљела је два издања, а потом сам заступљен у српској двојезичној антологији „Из века у век“. Можда су ове књиге претеча ове награде, у сваком случају част ми је и захвалан сам.

Ви, са Књижевном заједницом „Јован Дучић“, сте издавачи четвртог издања са новим предговором даровитог проф. др. Дарка Р. Ђоге. Можда сам наслов довољно говори „Дар Светитељу  на уздарје“. На радост.

АСинфо: Кроз сарадњу са вама остварена је успјешна сарадња АСоглас издаваштва и књижевне заједнице Јован Дучић из Требиња, можете ли нешто више рећи о тој сарадњи као и самомој издању ”Живуљке и Канада је то” која је недавно изашла из штампе

Новица Телебак Тени: Радећи у Народној библиотеци примјетио сам Ваше наслове и прочитао многе књиге. Некада су књиге објављиване по имену издавача, а сада је све изокренуто, тако да издавача бирате по насловима до сада објављених књига. Изузетака има и биће их увијек.

Књиге „Живуљке и Канада је то“ не би било тако брзо да се не појави дијете из Мостара, а сада породичан, стручан и озбиљан човјек Бојан Црногорац. По многима то је понајбоља моја књига у којој је поезија увелико позната. Посебност је поема „Канада је то“, а ту је и приказ академика Јована Делића, те имена свих досадашњих мојих рецезената и четрдесетак имена који су писали и говорили о мом стваралаштву. Да скратим књига је објављена и нека се „сама брани“.

АСинфо: Ви сте један од најпознатијих херцеговачких пјесника, то је нешто престижно с обзиром на то да је херцеговина дала неколико најпознатијих српских пјесника…да ли сте имали узоре међу њима или сте градили неки нови пјеснички пут?

Новица Телебак Тени: Имао сам, по вокацији Бранко Миљковић, цијеним Дучића, а волим Шантића.

Нема пјесника без узора, али и свог пута.

„Ево нас на Земљи

и тражимо међу.

Дал′ извиремо или нестајемо.“

АСинфо: Порука нашим читаоцима и књижевној сцени у региону

Новица Телебак Тени: Прије 35 година сам изрекао потресну истину и непоновљиве стихове

„Поезија, писана ријеч, не може, промјенити свијет, зауставити рат,

али нека буде свијећа да не плачемо и не умиремо у мраку“.

П.С. Ето шта је књига, примјерци су већ стигли у Холандију до књижевника Вјекослава Вукадина, а ево његовог текста:

Kazivanje o knjizi pjesama, ”Živuljke i Kanada je to”, Novice Telebaka

Ova knjiga vanserijskih stihova sadrži tri ciklusa: ”Samonikli glasovi”, ”Životok” i ”Poezija“ iz objavljenih knjiga”.Ovu pozamašnu stihozbirku otvara pjesma, ”Mostarska Saborna crkva”, koja započinje stihovima:”Sve je naše u tebi, a ti u nama.” Ovaj čestiti, smjerni, vjerujući čovjek – pjesnik odabrao je, zaista, sve važne sentimente iz svog bogatog životnog sadržaja i na umješan način, stihovima, iskazao svoj odnos prema njima. Motive je slagao po svom redu, a možda i po važnosti. Svi su mu jako bitni, jer svaki predstavlja dio njegove životne cjeline. Telebak kliktajem sokola pjeva o Hercegovini, o njenim vrijednim, upornim i umnim ljudima. Tu je i svojevrsna apoteoza planini, ”gospodarici studi i ćudi”, koja je “sluga, ali i

gospodar”.Pjesnik kaže: “Da nema planina, /šta bismo ljepše stavili/ na njihovo mjesto?” Ne zaobilazi Novica ništa, što predstavlja dušu srpske tradicije. Zato su tu i ”Gusle”, uz koje narodni guslar opjeva sva stradanja Srba, kroz naše krvave vjekove. I o Kosovskom pustopolju pjesnik pjeva, neobičnim, narativnim stihom. I o Golootočanima, i o Prastarim dušama. I naravno o svojoj bistroj, zelenookoj Neretvi, toj graničnoj rijeci između posvađanih religija.Pjesnik kaže: ”Neretvo, svi su pred tobom pali./ Nećemo o ljudima i obalama, to je naše blato./Možda će ti u svojoj lomnosti neko ime dati,/a ti si uvijek bila samo voda/ i nećeš stati i nestati./