Хаџи Небојша Крнојелац рођен је 24. фебруара 1955. године у оближњем селу Камен, код Чајнича. Родитељи, отац Милош и мајка Анђелка, прије његовог рођења добили су кћери Ранку и Раду. Рада је трагично страдала исте године када је он рођен. Након тога добили су и кћер Слободанку.
Прве кораке начинио је у засеоку Орловице, а када је навршио три године, отац Милош купује кућу у граду. Основну школу и браварски занат завршава у Чајничу. Пети степен сложености послова стиче у Вогошћи, а специјализацију за оштрача резног алата у финалној и примарној преради дрвета завршава у Сарајеву.
Од 1976. до 1992. године радио је у фабрици за прераду дрвета „Стакорина“. Возачки испит положио је 1974. године. Више пута је проглашаван за најбољег младог радника, а учествовао је и на пет радних акција, гдје је као бригадир стекао ордење, похвале и награде.
Служио је војни рок у ЈНА од 1974. до 1975. године, одакле се вратио као мајстор за наоружање. Године 2005. запошљава се у Дому културе као кино-оператер, гдје ради до одласка у пензију 2012. године.
Активно се укључује у рад Српске православне цркве, најприје као члан Црквеног одбора, а потом као црквени служитељ и храмовни тутор. Учествовао је у оснивању Планинарског и Еколошког друштва.
Ходочасник је и поклоник Христовог гроба, Свете Горе, као и бројних цркава и манастира. Смисао за поезију показује још од основне школе. До сада је објавио три збирке пјесама. Прва, Хаџијин вјенац, посвећена је његовим ходочасничким и поклоничким путовањима. Друга збирка, Засједа, родољубивог је и завичајног карактера, док трећа, Чичине заврзламе, опјевава шаљиве, љубавне и веселе догађаје из Чајнича. Све пјесме писане су у строгој рими и засноване на истинитим догађајима.
Његов роман-првенац Последњи насљедник аутобиографског је карактера и такође заснован на истинитим догађајима. Ако Бог да здравља, Хаџија и у осмој деценији живота наставља са планинарењима и ходочашћима, као и са писањем поезије и прозе.
