Dejan Lukić – Bato pesnik rođen je u Loznici 17. decembra 1990. godine. Osnovnu školu završava u Roćeviću, a obrazovanje nastavlja u srednjoj školi u Karakaju.
Nadimak Bato pesnik dobio je još u srednjoj školi i to od prijateljice Sandre, sa kojom je jedan period svog života bio nerazdvojan. Zbog njihovog odnosa koji je bio poput odnosa brata i sestre, nadimak se sam nametnuo i svoje pesme je počeo potpisivati kao Bato pesnik.
Svoje prve stihove beleži od 2000. godine, još u osnovnoj školi. Prve su pesme napisane simpatijama, a zatim je pisao za svoju dušu: o zavičaju, poreklu i porodici, o običajima, o ljubavima i društvu.
Na društvenim mrežama deli pesme koje piše o veseljima gde je bio gost, kao i o fudblaskim klubovima Pecka i Jedinstvo.
Sada kada se skrasio, najviše pesama posvećuje porodici, ali i rodnim Vrelima.
Danas sa porodicom živi i stvara u Branjevu i uživa u najlepšoj ulozi koju mu je život podario – ulozi oca.
RECENZIJA RUKOPISA
PESME PROŽIVLJENIH ISKUSTAVA
Nema ništa lepše kada se susretnemo sa prvom knjigom pesama darovitog pesnika koja svetu prikazuje otvorenost i veličinu čovečije duše.
Konkretno, u knjizi “U stihu život”je , kako kaže i sam naslov knjige, sam život pretočen u pesmu. A život je ovde lep; okružen je voljenima ili, to tako samo pesnik Dejan Lukić – Bata doživljava svoja proživljena iskustva.?
Iako danas postoji veliki broj objavljenih pesama sličnog sklopa; u kojima se oni koji pišu stihove na jednostavan način bave opevavanjem životnih iskustava. Ovaj nam pesnik donosi knjigu u kojoj, možda ponajviše od svih njih, otvoreno priznaje i potencira životne događaje kao temu. To dokazuje naslov knjige, kao i naslovi njenih ciklusa, ali i pesnikovo prozno obarćanje zapisano na kraju zbirke u vidu zahvalnice.
Brzo ćemo shvatiti iz pročitanog, da pesnik Dejn Lukić – Bata nadahnuće za stvaranje svojih pesama pronalazi u ogromnoj ljubavi prema porodici (majci, ocu, sinu, bratu i supruzi), a onda i prema rođacima, svojoj zaljubljivoj prirodi, zavičajnim mestima, prijateljima, običajima i tradiciji – uopšte životu. Mada, ponekad, to nadahnuće dolazi i od želje pesnika Lukića da sebi da odgovore na neka pitanja iskonski osećajući da su ti odgovori pesnicima omogućeni kroz pisanje poezije.
U svojim pesmama Dejan Lukić – Bata voli da koristi rimu. Ali, on to ne čini po pisanim pravilima, već prema svojim unutrašnjim prirodnim osećajima. Zato povremeno, u pojedinim pesmama ove zbirke, pronalazimo rimu koja ne ide dosledno do kraja pesme ili čak u nekim je pesmama upotrebljeno dve vrste rime neujednačeno. To se ne može mnogo korigovati, ali se može posmatrati kao takvo. Čini se, da to ne umanjuje vrednost pesama da ih čitaoci dožive na pravi način i u njima uživaju.
Međutim, u ovoj je zbirci ipak mnoge više pesama koje su uspele da zaobiđu zamke književnih pravila, pa i one pesme koje u sebi sadrže neki oblik rime.
Pesme Dejana Lukića – Bate još karakteriše: melodičnost, ispovedni ton, autentičnosti nastale iz pesnikove sposobnosti za jezičkom dovitljivošću, jednostavnost. Ovakve pesme mogu biti interesantne za svačije oko i uho. Posebno, što je u mnogima od njih savršeno oblikovana poetizovana priča. Ako svemu tome dodamo dobrodušnost, otvorenost i iskrenost pesnika kao ličnosti, a to se razaznaje u samim pesmama pred nama. Čitaoci lako mogu biti potaknuti pesmom, te zbog nje maštom stići do krajeva (obično malih varoških područja), koji se u pesmi pominju. Dok se isto tako, mogu suočiti sa emocijama koje pesnik pesmom dočarava.
Nećemo pogrešiti, ako tvrdimo da ovim svojim prvencem Dejan Lukić – Bata na ozbiljan način potvrđuje, da je pesnički sposoban da napravi pesmu od bilo koje životne realnosti i u bilo kom momentu. Pa, čak i kada se radi o pesmama koje su nadahnute navijačkim strastima prema sportu, a koje se teško mogu zamisliti zajedno sa onim pesmama dušeugodnih poruka koje zatičemo u ovoj knjizi. Ipak, ovakvih pesama ima u ovoj, sve u svemu, ukomponovanoj zbirci.
U svakom slučaju, pesme poput Batinih ostavljene su samo pojedinim pesnicima da ih pišu i pojedinim knjigama da ih ovekovečuju. To su one pesme koje uspevaju da ozare čitaoca. Ustvari, sve one koji na bilo koji načini dođu u dodir sa njima. Pa, i one čitaoce , koji negde izdaleka čitaju Batine stihove ne osvrćući se na bila šta drugo osim pesme.
Iz svega smo gotovo sigurni, da je za objavljivanje ove knjige odgovorna pesnikova publika. I, da se ovde ne radi o onoj publici koja se našla u Batinim pesmama. Ili, onima koji potiču iz opevanih krajeva. Već i onim, za pesnika nepoznatim, slušaocima i čitaocima koji su njegovim pesmama uzdigli svoj duh i razgalili dušu.
Ostaje zaključak, da pesnicima poput Dejana Lukuća – Bate život je pesnika zagarantovan. Pa, čak i u slučaju da se njegove pesme nadju samo u jedinoj objavljenoj knjizi. On će uvek stvarati pesme na sreću onih koji su kraj njega i imaju tu moć da se raduju pesmi i da se njome ozare.
Tanja Prokopljević
3.9.2025,
