РЕЗЕНЗИЈА ЗА КЊИГУ О СВЕТОМ ГАВРИЛУ ГРУЗИЈСКОМ, АУТОРКЕ МИЛИЈАНЕ ДЕВИЋ НИКОЛИЋ
Драги моји, на самом почетку вам морам рећи да сам веома почаствован што ми се дала прилика да напишем коју реч о једном овако дивном светитељу, из нашег времена. Заиста, Свети Гаврило Грузијски је био прави „ стуб вере “ у временском раздобљу у којем је живео. Читајући књигу сазнајемо да је рођен у побожној породици и да је од малих ногу гајио љубав према својој вери. На леп начин је у књизи описано и познанство са Светим Серафимом Саровским, великим руским светитељем. Одлучио се за монашки живот у време комунизма и био је један од ретких људи који је показивао жељу за монаштвом у то време. Ту његову жељу је препознао тадашњи Патријарх грузијски и рукопроизвео га је у чтеца, и имао је дужност да чита одељке из Старог и Новог Завета.
- године је постао ипођакон, а 1954.године је добио име Гаврило ( световно име пре монашења му је било Годерзи Ургебазде ).
Три пута је градио цркву, а државне власти су је три пута рушиле! Тек након трећег пута је успео уз Божију помоћ да сагради цркву. Његова породица је хтела да га ожени, али је он то упорно одбијао.
У књизи има говора и о Светој Нини, великог Грузијској светитељки, коју је по предању сама Богородица послала на проповед!
Књига је писана у првом лицу једнине и читајући је, заиста имамо осећај као да нам се лично обраћа Св. Гаврило и прича нам своју причу, која уопште није била лака!
Он нам проповеда како је било тешко у време Совјетског Савеза и да је власт покушавала на сваки начин да врбује свештена лица, како би их користила за своје интересе. Светитељ каже како је после 1953.године, а у време Совјетског Савеза и Антистаљинистичке кампање пролило много крви, а највећу жртву је поднела грузијска омладина.
Путујући даље кроз странице ове душекорисне књиге, сазнајемо и како је Св. Гаврило узео на себе подвиг јуродивости, па је са собом често носио флашицу са соком од вишње и наздрављао је, а сви су мислили да је унутра вино. Тешко му је падала када су га деца исмевала, а једном приликом када се сакрио од њих у једну дрвену кабину, мало је фалило и да га запале! Осим његовог примера, ауторка Милијана Девић Николић као примере јуродивости наводи и Св. Ксенију Петроградску и Св. Андреја Јуродивог.
Имао је виђење да су га два војника увели у једну белу кућу ( без крста ), и унутра је видео доста мале деце која су падала са таванице, а видео је и Богородицу, па је схватио да су то све била нежељена ( абортирана ) деца, па је одмах сутрадан у проповеди замолио мајке да не врше побачаје, да би се спасила Грузија!
Светитељ нам говори и како је трпео подсмехе и клевете од стране режимске полиције. Оклеветали су га код патријарха и патријарх му је забранио да служи и да се причешћује. То му је тешко пало, па се опет правио јуродив и просио је код храма, а уз њега су били Господ и Пресвета Мајка Божија. Имао је виђење како је слетео на Часну Трпезу пред патријарха и свештенике, и да су Господ Исус Христос и Богородица рекли патријарху да ће само од Гаврила примити дарове. Ујутру пред литургију га је патријарх позвао да се причести и да служи Свету Литургију, а сви верници су плакали од среће када су га видели. После свих ових догађаја, био је постављен у Самтавријски ( женски ) манастир, у близини Богословског факултета. У Самтавријском манастиру је остао до краја живота, а понекад се повлачио у Миријанову кулу, да се тамо у тишини моли. У манастиру га је посетила монахиња Теодора и донела му је поклоне од патријарха и новац, таман да има нешто купити да поједе ( Св. Гаврило је сматрао да му је она сама била послата од Бога јер пре тога већ 2, 3 дана није ништа имао да једе. Питао је за помоћ локалне мештане, али су га они вређали и исмевали. ). Нека друга жена га је исто посетила и помогла му је у чишћењу олтара.
- 11. 1995. године је био последњи дан његовог земаљског живота.
Када се упокојио, многи верници су долазили ( а и дан данас долазе ) на његов гроб и добијају исцељења од својих болести.
Још једном, неизмерно хвала ауторки Милијани Девић Николић, на овако лепој књизи, која ће бити на корист свим оним људима који је буду читали!
У овом времену без душе, потребне су нам овакве приче о светитељима који су живели међу нама!
Потребни су нам њихови свети примери, како бисмо на неки начин нашли утеху и лека за искушења која нас сналазе у животу.
СЛАВА ИМ И ХВАЛА ИМ НА СВЕМУ!
СВЕТИ ГАВРИЛО ГРУЗИЈСКИ, МОЛИ БОГА ЗА НАС!
У Сремској Митровици, 12. октобра 2025. године
Ђакон Александар Цигановић
Храм Св. Стефана, Сремска Митровица
