Из штампе је изашла збирка афоризама ”ЗАВРЗЛАМЕ” Милана Пантића

ИЗДАВАЧ: Библиотека
“17. септембар ” Мали Зворник
и “АСоглас” Зворник.

ЗА ИЗДАВАЧА: Славојка Спасеновић и Дејан Спасојевић

РЕЦЕНЗЕНТИ: Иво Мијо Андрић и Мирјана Ђапо.

ИЛУСТРАЦИЈЕ: Момир Васић

НАСЛОВНА СТРАНА: ChatGPT

ДИЗАЈН КОРИЦЕ: Стефан Вучевски

Страница: 112

Афоризама: 475

ТИРАЖ: 300 примјерака

ГОДИНА: 2025.

ЗАВРЗЛАМА ЈЕ НАША СУРОВА СТВАРНОСТ

На ведре странице балканског афоризма, књижевник Милан Пантић уписао се као озбиљан и зрео аутор иза кога стоји седам објављених самосталних књига те два зборника изнадпросјечне литерарне вриједности у овом жанру књижевног стваралаштва. Тиме је стекао статус незаобилазног афористе, чији ће се радови уврштавати у будуће зборнике и антологије на нашим и ширим географским просторима, што је свакако вриједно постигнуће и важно признање за његов упоран и предан списатељски рад. Ту стваралачку стабилност потврђује и најновија збирка под насловом „Заврзламе“ која је састављена од близу 500 мисли и афоризама на разне животне теме и дилеме.

Књижевник Милан Пантић посједује богато радно и животно искуство које му омогућава да на свијет и све што се у њему догађа гледа реално и оптимистично, неовисно од свеприсутних ратова, људских страдања и друштвених промјена у ближем и даљем окружењу. Човјеку који живи непосредно уз ‘криву’ ријеку Дрину, и који је пловио новинарским и стручним електроничким водама, стварност је онаква каквом је види и доживљава, а не како је приказују и уљепшавају носиоци политичке и економске власти, као и пристрани тумачи наше садашњости и блиске прошлости. Зато се његове филозофске мисли и афоризми у много чему разликују од онога што читамо из фризираних извјештаја и позитивних оцјена органа власти, или слушамо из самохвалних изјава локалних, регионалних и државних дужносника који стање у својим срединама виде и описују, углавном, у свијетлим бојама и тоновима.

Наслов збирке није одраз само њезиног загонетног и мудрословног садржаја, већ и свега што свакодневно видимо и доживљавамо на радном мјесту, у школи, продајним и угоститељским објектима, пред шалтерима, или на улици за вријеме дневних и ноћних шетњи. На тим и другим мјестима писац проналази тематску грађу коју претвара у кратке мисаоне изричаје  обликоване у гноме, сентенце, афоризме, сатиричне поруке и друге кратке форме обогаћене иронијама, алегоријама, метафорама, антитезама, симболима, хиперболама, еуфемизмима,  сарказмима и другим примјереним стилским фигурама. Неке од њих сежу до граница апсурда и парадокса, у овисности од тежине проблема и штетности уочених и описаних негативних друштвених појава. Писац је ту само објективни проматрач и приказивач стања кога треба мијењати, да би се отклониле свеприсутне неправилности и незаконитости којима се повређују, оштећују и ускраћују права и интереси радних људи и грађана. Описане заврзламе презентиране су говорним језиком народа и на начин који је разумљив читаоцима свих узраста и нивоа образовања. Због тога ће лако пронаћи своје поклонике и промоторе мисли и д‌јела Милана Пантића, чији се мудрословни радови, осим у књигама, могу пронаћи и на страницама листова и часописа те у бројним електронским медијима у земљи и иноземству. То потврђује његов широки стваралачки потенцијал и сврстава га у ред најплоднијих писаца афоризама и других кратких мисли на нашим и ширим просторима. Приказ друштвене збиље на хуморно ауто-ироничан и сатирично-алегоричан начин, аутор понајвише веже уз политичко и економско стање у друштву, које је добар дио грађана довело на руб духовне биједе и материјалног сиромаштва. Та вишедеценијска, готово трагична послијератна ситуација у босанскохерцеговачком друштву, тјера нарочито младе на сеобе у друге развијеније и сређеније државе Западне Европе, гд‌је проналазе мир, сигурност, стални посао и извјеснију будућност за себе и своје породице.

О трагици несретно подијељене земље и њених народа Милан Пантић свједочи кратко и јасно у бројним афоризмима, од којих за илустрацију издвајам тек неколико најупечатљивијих: Хероји рата треба да нас оставе на миру!; Етничко чишћење? Прљав је то посао!; Јединству се највише противе братства!; Некада је опасност вребала из засједе, сада са засједања!; Ми који се ништа не питамо, треба да одговарамо!; Клечање преносимо с кољена на кољено!  Мајстор мудре кратке мисли и афоризма са неколико зналачки одабраних ријечи описује једну друштвену појаву, догађај или ратну и поратну драму о којима приповједач пише краћу или дужу причу, драматичар ведру или трагичну драму, а романописац цијели роман од стотину и више страница. У томе је разлика између афористичког минимализма и рационализма, на једној, и прозаичног емпиризма и лексичке растрошности, на другој страни. Отуда је лако закључити: да афоризам има будућност у времену које ће захтијевати мање описне приче, а више вербалне краткорјечивости испуњено смислом, духовном снагом и мисаоном дубином. Милан Пантић то ефектно поручује радно-разумским афоризмом у коме каже: Биће посла за раднике, сељаке и вјештачку интелигенцију. Све је у духу времена у коме живимо и невремена које нам ‘из засједе’ или са засједања’ пријети.

Заврзламе, којима свакодневно свједочимо у срединама гд‌је живимо и радимо, постале су саставницом нашега живота и неће нас оставити на миру све док ходимо и бродимо овим лијепим свијетом. Због њих, а и због нас и наших потомака, ова књига мисаоних бисера убраних са дна мора и лексичких кристала преузетих из нашег говора, има лијепу и сигурну будућност, јер свједочи о садашњост и прошлости које би биле пуно љепше да их нисмо кварили ружним поступцима. Али, тако је то у једној земљи сељака на брдовитом Балкану, што би рекла наш позната пјесникиња. А ја бих томе још додао … и радника са што више природне, а што мање вјештачке интелигенције. На здравље вам било екс читање и препричавање Миланових мудрих мисли и афоризама!  Иво Мијо Андрић

„ЗАВРЗЛАМЕ“, КЊИГА ЖИВОТА

(на начин афористичара Милана Пантића)

Тешко је бити оригиналан, духовит, бритак  у своме казивању, јер си  онда на мети свих који не мисле исто и доживљавају те као непријатеља. То полази за пером само најбољим афористичарима,   какав је г-дин Милан Пантић који се и досадашњим збиркама овог жанра наметнуо читалачкој публици  и учинио много  да ова књижевна форма  још више заживи на нашим просторима. „Заврзламе“ су књига о свима нама, колективној свести и одговорности да мењамо себе и систем у коме не живимо, него животаримо, у којем влада летаргија и све подсећа на жабокречину из које аутор  жели да нас извуче.

Ова збирка афоризама – медитација,  о којима пишем нешто попут приказа, подељена је тематски у неколико циклуса. Први: „Доспјели смо гдје нигдје нисмо приспјели“ је  најангажованији јер се дотиче власти,  друштвено најактуелнијих тема,  прича  о онима на врху и онима на дну, на самој маргини друштва.

Пантић је, очито, опозиционар јер се залаже  за борбу против корумпиране власти. Цитираћу га кроз пар афоризама:

-Борба против корупције би нас могла  увести у братоубилачки рат.                –Онај који зна да купи диплому, зна и коме ће се продати.                   –Ми, који се ништа не питамо, треба да одговарамо.

-Кад говорим, шкодим себи. Кад ћутим, штетим потомцима.

-Народ жели промјене и ту се никад ништа не мијења.

Тешких, актуелних, политичких тема држи се и у другом циклусу где се,  још увек, дотиче власти – моћи и немоћи, и оних на врху и оних на дну, којима  ови први владају: „Раде најбоље што знају, али не знају шта је најбоље“ је уводни афоризам другог циклуса.

Цитираћу и овде самог аутора кроз афоризме:

-Ми смо за промјене, нека нам се на леђа попну неки лакши.

-Руке помирења најчешће се пружају увис.

-Док се суди ратним злочинцима, поштени изазивају нове ратове.

Прави афористичар  спреман је да се суочи и са властитим слабостима. Један број афоризама новог циклуса писан је у првом лицу. Почетни  из овог циклуса је: „У најбољим сам годинама од ових које су ми преостале.“

Међу њима  има  и  духовитих,   можемо рећи искуствених,  где нам је живот био најбољи учитељ.

-Моје сиромаштво је са богатим искуством.

-Крадем од себе, док имам од кога.

-Нећу се сагињати, радије ћу да чучнем!

-За дјецу сам могао учинити више, да сам чинио мање.

Преостала два  циклуса: „У цијелом свијету влада хаос, а код нас полусвијет“  и „Земља се окреће за капиталом  који се обрће“ чине колаж  различитих тема које окупирају и муче Пантића, борца за једно лепше,  праведније друштво.

-Проблеми наступају кад је омладина непослушна, а полиција послушна.

Овим афоризмом аутор се декларисао  и као интелектуалац и као борац за неко боље време које нам могу донети само млади људи неупрљаних биографија

За крај овог приказа могу само  да се поклоним аутору који је најбољи хроничар  овог нашег лудог времена у коме толико тога не штима, а сви „штимају“ по властитом слуху и  хоће  да буду диригенти.  Афористичари се обично памте по пар добрих афоризама, а аутора ове књиге ћу само цитирати:

–Добра прича се препричава, пјесма пјева, а афоризам памти.

Многе афоризме из „Заврзлама“    већ сам меморисала и прихватићу их  јер се од најбољих учи   књига живота.

Мирјана Ђапо, проф. и књижевник                                

О ПИСЦУ

Рођен 1963. год. у Локању, општина Зворник. Гимназију завршио у Бијељини, а електротехнички факултет у Тузли. Са дужим прекидима, више од 45 година се бави писањем афоризама. Сарађивао са бројним листовима, а прве хонораре зарадио у првим бројевима „Семберских новина“.

Збирка афоризама, претежно ратних, „Знам за јадац“  изашла је 1994. године. „Ситно самљевено“ је збирка афоризама објављена 2021. године, а „Сметнуто са ума“ годину дана касније.  Исте године је приредио и издао „Књигу мојих пријатеља“, гдје је своје афоризме објавило 53 афористичара из региона. Већ 2023. године су  му изашле збирке афоризама „На крај памети“ и „С врха језика“. Књигом „Ма шта рече“ (2024.) је завршио циклус од четири књиге дневника афористичара. „Смицалице“ су изашле 2024., а „Друга књига мојих пријатеља“, са 116 аутора из осам земаља, 2025. године. Био је уредник више листова и часописа, ратног листа „Дрински“, зворничког „Српског гласа“, „Зворничких новина“… Професионално се бавећи новинарством, више од деценију, сарађивао је са „Вечерњим новостима“, „Ревијом 92“, „Панорамом“ и другим листовима.

Одскора објављује афоризме у „Јежу“, “Политици“, “Новостима“, „Илустрованој политици“, “Енигматици“, „Разбибризи“, „Сатираскопу“, „Балканиуму“, „Етни“, „Концепту“,  „Ух!Аха“, „Аполону“, „Српској вили“,  „Суштини поетике“, „Књижевном прегледу“, „Српском телеграфу“ и другим листовима, као и на сајтовима: “Шипак“, „Сатиргора“, „Конкретно“, „Словословље“, „Показивач“, “Оксиморон“, „Неказано“, „Књижевна радионица Кордун“, „АС.инфо“ „Звоно.медиа“ и другим.

Учествовао је на „Сатира фесту“ 2022. године. Заступљен је у антологијама Витомира Теофиловића „Враг и шала“ (пола столећа српског афоризма), антологији Драгана Огњановића „Године заплета“ (од пада Берлинског до пада српског зида), „Зборнику хумора и сатире“  и „Зборнику медитација“ Књижевне радионице Балкан, као и многобројним „Алминим“ годишњацима Ђорђа Оташевића.

Његови афоризми су се нашли у зборницима српских и хрватских афористичара “Ружичасти црњак“ и „Најљепше мисли о љубави“, које је приредио Златко Томић, као и зборнику Иве Мије Андрића „Ријечи на дјелу“. Заступљен је у македонском зборнику „Групни афористички портрет“ (2024.) године.Заступљен је у бугарској антологији Валентина Димитрова „Балканизми“(2025.).

Добио је другу награду за афоризам на конкурсу „Банатско перо“ 2021. године у Житишту, а трећу на конкурсу за афоризам на фестивалу сатире у Затону 2023. године, као и похвале на конкурсима у Мркоњић Граду и Житковцу 2024. године. Афоризми су му превођени на руски, словачки, бугарски и македонски језик. Његови афоризми и кратке приче су се нашли у више зборника, а неки су и посебно похваљивани.