Неколико речи о књижевном првенцу
„Звер сам био – јагње ме дотакло”, господина Немање Јовановића
Драги читаоци, можете и сами из наслова књиге да наслутите да ћете на њеним страницама моћи да прочитате о једном животном путу, који није био нимало лак. Наш брат Немања нам сведочи о свом животном путу, који је био пун кривина, успона и падова. У сваком човеку постоји искра Богочежњивости, али је Немања у својој младости тражио ту чежњу за Богом на погрешним местима, кроз погрешне ствари и међу погрешним људима. Срећом, његов морални пад није био на пропаст, него на спасење. Управо тај његов пад га је и довео ка Богу, а његов повратак можемо тумачити и као повратак
„Блудног сина“, своме Оцу. Исто тако се Немања на неки начин враћа своме Оцу Небескоме, али исто тако и свом духовном оцу, Стефану Рајчићу. Он га прима раширених руку, као и сваки добри отац. Не поста- вља сувишна питања, него теши и грли. Брат Немања је искусио све „ сласти“ овога живота и схватио је колико су те „ сласти “ уствари „ горке “ и како нема радости у души оног човека који их са задовољством понавља. Када је већ на крају свог погубног ( блудног ) живота дошао „ иза решетака “, схватио је да га такав начин живота неће никуда одвести и схватио је да је време за промену. И то не за било какву промену, него за ону праву, животну! Немања пада на колена, молећи Бога за опроштај, и добија га. Од тада, његов живот се потпуно мења. Одлази код свог духовног оца, почиње да пости, да се исповеда и причешћује. Негује своје молитвено правило и по благослову митрополита шумадијског Јована, почиње да учествује у хуманитарним пешачењима по манастирима. Баш пред једно пешачење до манастира Рибница, дешава му се искушење у виду повреде на скијању. Али, милостиви Бог је допустио да Немања ипак стигне у манастир и да победи искушења нечастивог. Живот јесте пун успона и падова, али за брата Немању више не морамо да бринемо. Чак и ако још некада у току живота посрне или падне, он ће знати коме треба да се „обрати“ и кога да замоли да га „подигне“. Наравно, тај који ће га подићи је Господ, којег је наш брат Немања „упознао“ срцем и душом. Сваки човек који је бар једном осетио љубав и милост Божију, пожели да их више никада не изгуби. Брат Немања то добро зна и искрено се радујем због тога. Радост ми је за сваку изгубљену душу која је пронашла своју радост у Господу. Радује се такође и наш Господ, због повратка
„ изгубљене овце “ из „ стада “ Његовог. Жив и здрав ми био, драги Немања!
Нека су ти срећни сви путеви, на које крећеш уз помоћ Божију!
s
Ђакон Александар Цигановић, Храм Св. Стефана, Сремска Митровица
