У Зворнику промовисане књиге „Молитва умјесто пољупца“ Анастасије Шћепановић и „Ничија међа“ Радосанке Ковачевић Шевкушић

У зворничком Дому омладине синоћ су представљене књиге „Молитва умјесто пољупца“, аутора Анастасије Шћепановић из Подгорице, и „Ничија међа“, аутора Радосанке Ковачевић Шевкушић из Шековића.

Шћепановићева је рекла да је књига „Молитва умјесто пољупца“, плод деценијског рада писања поезије, настала, прије свега, из душе, за душу аутора.

„У књизи се константо спаја небеско и земаљако, пролазно и непролазно, и једноставно се кроз књигу може видјети да ништа на овоме свијету нема без молитве, било за нас саме или за друге и управо зато и носи назив „Молитва умјесто пољупца“.

Према њеним ријечима, можда не могу да љубим свакога, односно, волим, али могу за сваког да се молим.

Књига „Молитва умјесто пољупца“ награђена је на „Дринским књижевним сусретима“ одржаним у Зворнику 2022. године.

Ренензент Невена Милосављевић је написала да „безусловна љубав према вјери, отачаству, истинско родољубље издвајају Анастасију од својих младих колега, самосвијест о поријеклу, прецима, правим вриједностима обликују је у будућу наду српског пјесништва“.

Шевкушићева је рекла да су у књизи „Ничија међа“ описана дешавања у окружењу гдје су се људи најчешће свађали због међе, због парчета земље, да би на крају постала ничија, зарасла у коров, земља коју више нико не посјећује нити обилази.

Истичући да је књига настала на истинитим догађајима, али да су имена измишљена, Шевкушићева је истакла да је књига, чији је наслов упечатљив и доликује причи, писана једноставним и разумљивим језиком управо оних који су актери дешавања на земљи коју нема ко више да обрађује.

Она је нагласила да је порука књиге у праштању, не у свађи и похлепи и додала да је спас свих нас у добру, а не у отимачини туђег.

Рецензент Сенахид Незировић је рекао да је књига „Ничија међа“ израз тензија међуљудских односа у животу, гдје увијек мора бити завађених и страдалих.

„Сузе које се читаоцу сливају низ лице док Шевкушићева пише, одмотавајући клупко људских судбина, могу натјерати из душе и срца једино врхунски писци“, рекао је Незировић и додао да је њен, народни, српски језик, веома једноставан и близак нашем народу, без „учених“ израза који допринисе херметизму причања.

Књиге су изашле у издању зворничке издавачке куће „Ас оглас“, чији је уредник Дејан Спасојевић рекао да су и једна и друга књига на свој начин интересантне, као и писци који завређују читалачку пажњу.

(Инфо Бирач)