NADINO POETSKO ZAVEŠTANJE
Teško je u nekoliko redova uhvatiti suštinu, emotivni intenzitet i poetičku lepotu koju obilato nude stranice ove pesničke knjige. Autorka stvara univerzum osećanja koja se kreću u rasponu od tuge i patnje, preko nade i kajanja, do ljubavi i potrage za smirenjem. Reč je o stihovima koji prodiru duboko u dušu, izazivajući i nostalgiju i želju za ispunjenim životom, čak i onda kada nam je srce obeleženo ožiljcima. Pesnikinja se odlučuje na iskren i direktan pristup, oslanjajući se na jezik koji je lišen pretencioznosti, ali bogato ukrašen snažnim slikama. Ona koristi metafore i simbole kako bi izrazila svoje najdublje misli i emocije, a istovremeno uspeva da ostane sasvim jasna i razumljiva. Njena poezija je nalik razgovoru sa bliskim prijateljem, gde se svakodnevni izrazi prepliću sa unutrašnjom dramom i filozofskim zapažanjima o životu, ljubavi, gubitku i prolaznosti.
Jedan od najupečatljivijih slojeva ove poezije jeste njeno umeće da slika trenutke i osećanja koja čitalac može vizualizovati i proživeti. U pesmi „Jesen“, priroda postaje scena na kojoj se odigravaju lične drame, gde svako opalo lišće nosi poneku neprocenjivu uspomenu. Nasuprot tome, pesme poput „Zbog tebe sam“ ili „Nemoj me se odreći“ prodiru u srce i govore o neispunjenim ljubavima, gubicima i nadi u ponovni susret. Ovaj narativni element pruža tekstu univerzalnu privlačnost, oslikavajući patnju i nadu na način koji su svima poznati.
Ritam i muzikalnost stiha su takođe značajni aspekti Nadine poezije. Pesme su ispunjene zvučnim i tematskim ponavljanjima, koja podsvesno podsećaju čitaoca na otkucaje srca koje lupa od uzbuđenja ili tuge. Rime su jednostavne, ali snažne i dodatno naglašavaju emocionalnu dubinu. Ritmičke konstrukcije čine stihove lako čitljivim, ali ne dozvoljavaju čitaocu da ostane ravnodušan. Umesto toga, primoravaju ga da se suoči sa vlastitim osećanjima podstaknutim stihovima pesama.
Pored toga, svaka pesma u ovoj zbirci nosi slojevita značenja. Na površini su tuge, razočaranja i nada, ali u dubljim slojevima naziru se filozofska pitanja o smislu života i večnom traganju za istinskom ljubavlju i mirom. Autorka se često obraća božanskim silama, unutrašnjem miru i traganju za smislom u ovom prolaznom svetu. Ovi momenti religiozne i duhovne introspekcije daju pesmama misaonu dubinu, premda ostaju dovoljno suptilni da svakog čitaoca inspirišu na sopstvena razmišljanja.
Jezik pesama je obojen tankim nanosima melanholije, ali u isti mah nosi i svetlost nade. U pesmama poput „Odlazim“ i „Tamo gore daleko“ prisutan je motiv odlaska, ali on nije uvek obeležen očajem, već nekada i tihom, dubokom pomirenošću. Pesme koje govore o prolaznosti godišnjih doba predstavljaju metaforu za ljudski život, a jesen i zima nose značenje transformacije, pripreme za nove početke, ili možda mirno prihvatanje onoga što sledi.
Konačno, ova zbirka poezije predstavlja intiman pogled na ljudsku dušu, osvetljen najiskrenijim emocijama i misaonim zapažanjima. Ona se obraća svakome ko je ikada osetio bol, gubitak, ali i nadu, obećavajući da čak i u najmračnijim trenucima uvek postoji svetlost koja nas čeka, makar iza oblaka ili u sećanjima koja nikad ne izblede.
U Bijeljini, 3.11.2024.
Milan Nikolić