LJUBODRAG STOJANOVIĆ: Ljudima je svakako potrebno više ljubavi, saosećanja i milosrđa, uprkos sistematskom otuđenju u svetu nametnutih bezvrednosti.

Intervju sa Ljubodragom Stojanovićem autorom pohvaljene zbirke priča “Potraga za Bogom“

 

 

ASinfo: Za početak ovog razgovora možete li našim čitaocima reći neke opšte podatke o sebi, odakle ste, od kada se bavite pisanjem i koliko ste knjiga do sada objavili?

Ljubodrag:  Rođen sam u Gnjilanu 1972. godine, gde sam živeo do 26. juna 1999. godine. Posle sam, zbog dobro poznatih razloga, izbegao u neokupirani deo naše zemlje, konkretno u Niš, gde i danas živim.

Pisao sam i kao dete, nisam bio svestan svog kvaliteta ili nekvaliteta, jednostavno sam uživao u pisanju.

Samostalno sam izdao četiri knjige: Srpsku priču (Drama), I lud i zbunjen (Zbirka aforizama), Bolje od smrti (Zbirka poezije), i sada zbirku priča Potraga za Bogom.

 

ASinfo: Autor ste pohvaljenog rukopisa na konkursu za 4.Drinske susrete za najbolju neobjavljenu zbirku priča pod naslovom ’’Potraga za Bogom’’ , zašto baš taj naslov i možete li ukratko reći koliko dugo je nastajala ta zbirka, nešto više o temama priča koje ste napisali ?

Ljubodrag: Nisam bio siguran u vezi sa naslovom. Na kraju sam se odlučio da naslov jedne od priča bude i naslov zbirke. Zašto baš Potraga za Bogom? Zato što ja, a verujem i većina nas traga za dodatnim smislom, za nečim što je više od puke slučajnosti. Zato što većina nas traga za nečim dubljim, verujući ili nadajući se da smrt nije kraj i da život nije samo razmak između dva broja. Teme su, verujem, raznovrsne i izvan klasične žanrovske estetike.

Većina priča u zbirci je nastala između 2013. i 2023. Inače, volim priče, pogotovo Borhesa, koji je moj najveći literarni uzor.

 

ASinfo: U pripremi je drugo izdanje ove zbirke priča u saradnji Asoglas izdavaštva i Književnog društva Sunčani breg iz Beograda, kada očekujemo da se knjiga pojavi i da li ćete praviti promociju standardnog tipa ili pribegavate drugim modernijim vidovima promocije vašeg stvaralaštva, tu mislim na društvene mreže i intervjue prije svega…

Ljubodrag: Da nije društvenih mreža, nikada ne bih upoznao veliki broj divnih i darovitih ljudi, mahom neafirmisanih, ali sjajnih književnica i književnika iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i drugih nekadašnjih republika SFRJ. To su ljudi čije mi mišljenje i literarna naklonost veoma znače, a neki od njih su postali meni bliski ljudi i izvan takozvanog virtuelnog sveta.

Nadam se da ću imati i klasično literarno predstavljanje, ali nisam siguran da to previše zavisi od mene.

 

ASinfo: Dobitnik ste nagrade za Najbolji strip scenario na Svetskom festivalu stripa 2011.goidne u konkurencji nekoliko stotina radova iz svih dijelova svijeta, možete li nam reći nešto više o tom vidu stvaralštva i samom konkursu ?

Ljubodrag: To je moj prvi i jedini strip scenario. Jednaka zasluga za tu strip nagradu pripada i mojoj sestri Jeleni Jovanović. Ona je crtala i bojila, izuzetno je talentovana i ta nagrada pripada njoj koliko i meni.

Stripove čitam od svoje četvrte godine, otkako sam naučio da čitam i ćirilicu i latinicu. Ne volim superheroje niti mogu da se povežem sa njima i tom i takvom estetikom. Više mi prijaju radovi iz evropske škole stripa, pre svih Bonelijevi junaci poput Dilana Doga, Zagora i drugih. Mislim da taj festival više ne postoji u takmičarskom smislu, što smatram lošim i za strip scenu i za kulturu, uopšte.

ASinfo: Pojedini autori vas porede sa Borhesom, da li ste imali uzore u književnosti i da li je njihov uticaj na vaše stvaralštvo primjetan , koliko je zapravo taj uticaj bitan na sazrijevanje u smislu razvojnog puta jednog pisca?

Ljubodrag: Volim da kažem da postoji književnost i da postoji Borhes. Svestan sam da preterujem, ali njegovo pisanje je za mene bilo veliko otkrovenje, verovatno kao i u slučaju Danila Kiša, koji se posle literarnog susreta sa Borhesom u potpunosti posvetio pripovetkama.

Odrastao sam na Nušiću, Ćopiću, potom se dograđivao drugim piscima, i našim i svetskim. Ja sam, ipak, najpre čitalac, potom pisac. Mislim da bi uporno trebalo čitati, izgrađivati vokabular, raditi na gramatici i pravopisu jezika kojim stvarate. Takođe, volim da izmišljam reči i tako doprinosim bogaćenju našeg divnog jezika dugog trideset slova i bezbroj svemira.

 

ASinfo: Svi znamo da čitanje jako bitno zbog poetskog i knjizevnog vokabulara uopšte, obogacuje fond riječi ali smo svjedoci da često oni koji mnogo čitaju uopšte ne pišu, da li je taj poriv i talenta za pisanje ipak urodjen ili  je dominantno to stečeno tj iskustveno?

Ljubodrag: Mislim da je kod mene i jedno i drugo. Oduvek sam, bez lažne skromnosti, umeo dobro da „baratam“ slovima i rečima. Slovo je u mom slučaju sinonim za Logos. To je dar veći od Prometejeve Vatre, jer nas nosi i ka Duhovnom, ne samo ka Fizičkom.

Takođe, ne znam kako bih i da li bih (pre)živeo bez čitanja i pisanja. Pišem krvlju i to tvrdim bez preterivanja. Za mene je pisanje i samoisceljenje, a najlepši komplimenti su mi kada neko kaže ili mi napiše da mu/joj je moje pisanje pomoglo u vezi sa nekim ozbiljnim stvarima u životu.

 

ASinfo: Da li je u pripremi neki novi rukopis?

Ljubodrag: Nadam se da će naredna knjiga biti roman; posle drame, zbirke aforizama, zbirke pesama i zbirke priča, želim da objavim roman koji dugujem svom rodnom gradu, porodici, pa i samom sebi.

ASinfo: Neka poruka čitaocima za kraj razgovora?

Ljubodrag: Ne volim poruke, ne mislim da umetnička dela moraju da nužno imaju famoznu poruku i poentu. Delo mora da bude dubinski višeslojno i da izaziva različite utiske od čitaoca do čitaoca. Dostojevskog ili Andrića svako od nas doživljava na poseban način. Interpretacije su različite i to je izuzetno dobro po život dela izvan autorove unutrašnje kosmogonije.

Ljudima je svakako potrebno više ljubavi, saosećanja i milosrđa, uprkos sistematskom otuđenju u svetu nametnutih bezvrednosti.

 

Razgovor vodio : Dejan Spasojević