Изашла књига афоризама Јове Николића „Пуцњи без опомене“

Аутор: Јово Николић, Издавач: АСоглас д.о.о Зворник, Штампарија: АСоглас д.о.о ,За издавача : Дејан Спасојевић, Рецензент : Др Слободан Симић, Лектор : Грујо Леро, Тираж: 300 примјерака

Ријеч аутора: Афоризми су настали као инсерти турбуленција времена у којем живимо, писани руком аутора који је настојао да свака ријеч буде на свом мјесту, да има универзално, језгровито, сатирично, смисаоно, вишеструко и, изнад свега, умјетничко значење. Настале мисаоне варијације су биране сензибилитетом искусног стручног консултанта који се трудио да имају јасну, недвосмилену и оригиналну поруку.

Уз наду да је то постигнуто, искрено се захваљујем свима, а посебно агилном издавачу који је свој посао урадио високопрофесонално.

Љубитељи овог жанра књижевности моћи ће да се увјере у све предочено уколико се потруде да пронађу и прочитају ову књигу.

 

Неки од афоризама из збирке:

Сатиричар мора да иде испред свог времена.
Ако га стигну они о којима пише – готов је.

 

Најбољи афоризми створени су у тишини

– кад ниси смио ни да писнеш.

 

Данас се свијет дијели на:

оне који се дијеле

и оне који не могу заједно.

 

Ситуација у земљи је добра,

али је катастрофална чим избије на површину.

 

 

Па шта ако моји афоризми личе на неке мисли великана?
Не могу да побјегнем од себе.

 

Умјетност стварања старија је од умјетности уништавања,
али су докази уништени.

 

Да би били своји на своме,
многе треба лагеровати на ђубриште историје.

 

 

Исписали смо још једну страницу историје.
Цијепај даље!

 

А сви који би хтјели у боље сутра мораће да дођу сутра.

 

 

Неки окупатoри никад више неће се вратити
на ове просторе.
Да би се неко вратио, прво мора да оде.

 

Због чега смо се убијали? Да нас убијете, не знамо.

 

Власт не може испуњавати захтјеве народа као појединца.
Њено је да ради за добробит свих грађана.

 

Богати могу да купе шта хоће,
они други могу да купе – прње.

 

 

Никад не бих могао да штрајкујем глађу.
Немам ја стомак за то.

 

Ако радници не изађу на улице,
могло би се догодити да остану на улици.

 

Нико неће да легне на руду.
Сви би да копају у администрацији.

 

Гдје се фабрички димњаци не диме
радници могу да се пуше.

 

Велиш: четрдесет година стажа без дана боловања.
Ти си, пријатељу, стварно болестан.