Интервју са Анастасијом Шћепановић,награђеном пјесникињом

Разговарамо са песникињом Анастасијом Шћепановић, која је једна од награђених на књижевном конкурсу ,,Дринских књижевних сусрета“ у категорији Прва књига.

АСинфо: Твоја збирка песама у рукопису ,,Молитва умјесто пољупца“ једна је од награђених у категорији Прва књига, те самим тим учинак је велика помоћ при штампању књиге. Реци нам, какав значај, поред самог материјалног подстицаја има још за тебе оваква награда?

Анастасија: За почетак ћу рећи да сам заиста поносна на себе као и на свој успјех када говоримо о мом првијенцу, о збирци „Молитва умјесто пољупца“. Свакако да ова награда има велики значај за мене, али не само у материјалном смислу, него и у сваком другом. Велика ми је жеља била да једног дана објавим књигу, чак је то била и жеља мог оца који ми је свих ових година пружао несебичну подршку као и свих оних људи који прате мој рад на друштвеним мрежама. Драго ми је што ће књига наћи своје мјесто у домовима широм моје Црне Горе, Србије па преко Дрине до Републике Српске. Морам рећи да је исту жељу имао и мој ђед који није дочекао да му саопштим лијепу вијест, али вјерујем да се он радује негдје горе на небесима.

АСинфо: Каква је тематика збирке песама, који су мотиви најчешће присутни, судећи по наслову у збирци има љубавних мотива, али и духовних такође?

Анастасија: Тематика збирке је разноврсна и управо из тог разлога је иста подијељена на седам циклуса у којима ће моћи да се прочитају љубавни стихови, родољубиви, духовни… Али нећу говорити о томе шта је све конкретно опјевано у збирци. То остављам читаоцима да виде сами када исту књигу узму у руке. Када говоримо о мотиву, онда се свакако може рећи да је љубав највећи мотив. Сматрам да је она била камен темељац сваког исписаног слова. Без ње то не би имало смисла. Када смо већ споменули наслов, прокоментарисаћу и њега, тј. даћу објашњење зашто баш тај наслов. Одлучила сам се да књигу тако назовем, јер сматрам да могу да се молим за свако људско биће које битише на овом свијету, али не и да љубим.

АСинфо: Књига ће ускоро ићи у штампу, можеш ли нам открити ко су сарадници и каква очекивања имаш после штампе?

Анастасија: Књига ће изаћи у сарадњи са издавачком кућом ,,Асоглас“ из Зворника на чијем је челу Дејан Спасојевић. Када је ријеч о сарадницима, рецензију ће одрадити пјесникиње Невена Милосављевић из Звечана и Маја Бабовић из Подгорице, док ће слово о књизи писати један велики пјесник, а још већи човјек и пријатељ – Благоје Баковић. Каква су ми очекивања… То је већ мало теже питање, јер заиста о тим очекивањима још увијек нисам размишљала. Мислим да ће одговор на то питање остати изненађење и за мене и за јавност.

АСинфо: Недавно си имала прилике да рецитујеш пред патријархом Порфиријем, али и пред песником Матијом Бећковићем. Какав је био осећај говорити пред таквим величинама, свако у свом позиву, јеси ли имала неку дозу страха?

Анастасија: Када говоримо о мојој појави и рецитовању пред Патријархом Порфиријем волим рећи да ми је тај догађај највећа награда. Ипак, ту прилику не могу баш тако лако да добијем, а свакако је и рецитовање пред Матијом била велика част и задовољство. Па ако је било страха онда је он био присутан у веома малим дозама. У оба случаја сам себи поставила питање да ли ћу ја то моћи да изнесем онако како би требало, да се осјети емоција док рецитујем, да не буде чисто механички и успјела сам у томе. Ваљда то тако иде када ускладите избор пјесме са мјестом гдје се налазите и са људима пред којим се појављујете.
АСинфо: Књижевник Бранимир Шћепановић био је венчани кум Матије Бећковића, јесте ли били у сродству, с обзиром на податак да волиш и читаш његова дела?
Анастасија: Свакако да јесмо. Он ми је био веома близак рођак. Куће на селу су нам биле једна до друге. И заиста ми је много жао што нисам имала ту прилику да се сретнем са њим, али сам поносна на чињеницу да ми је један такав великан род. Надам се да ће нека улица понијети његово име. Заслужио је.
АСинфо: Уписала си студије у Београду, реци нам која катедра је у питању, како напредујеш и да ли ти недостаје родни град Подгорица?
Анастасија: Студент сам Саобраћајног факултета у Београду. Тренутно сам на катедри жељезничког саобраћаја и транспорта, али ако све буде како треба онда се надам да ћу успјети након прве године да се пребацим на ваздушни саобраћај. Мислим да је још увијек рано причати о томе како напредујем када је факултет у питању. Свакако да ми недостаје мој родни град, али више ми недостају људи које сам оставила тамо. Првенствено породица, али ће Божић брзо покуцати на врата.
АСинфо: Пратимо твој рад и видимо да се нижу награде и гостовања, наступи, недавно си гостовала на ТВ Храм, такође и на ТВ Данкос + из Косовске Митровице. Можеш ли нам открити како су изгледали интервјуи, где можемо наћи линкове гостовања? А такође, реци нам како се сналазиш пред камерама, и да ли ти прија интересовање медија за твој рад?
Анастасија: Интервјуи су били занимљиви, тематика је била разноврсна. Говорило се о мом студирању, летењу, писању и заиста сам задовољна гостовањима. Гостовање на локалној телевизији Косовске Митровице је доступно на мом јутјуб каналу, док гостовање на телевизији Храм неће бити доступно један дужи временски период, али чим објаве на свом јутјуб каналу подијелићу са јавношћу. Чини ми се да се много добро сналазим пред камерама ако узмем у обзир да чешће дајем интервјуе у писаном облику за портале. Свакако да прија интересовање медија јер осим друштвених мрежа они такође предстваљају један од путева да јавност чује за некога и о некоме. Какво ће њихово интересовање бити у будућности за мој рад не знам, али се надам да ћемо наставити сарадњу.

АСинфо: Твоје две велике љубави су летење и падобранство, недавно си имала прилике да скачеш падобраном у друштву владике Јована, али и владике Методија, који су вешти падобранци. Опиши нам тај догађај, сигурно је то нешто што ћеш памтити читавог живота.
Анастасија: То је била много лијепа прилика у мом животу. Када је прављен план лета за групу која иде на скакање у којој сам била ја првенствено је са мном требало да буде само владика Јован, али не знам шта се десило у тренутку па је одлучено да иде и владика Методије. Чувши и видјевши да обојица иду са мном обузела ме је велика радост, али и смирење јер готово три године нисам ушла у авион, али нећемо о разлозима. Ја могу само да се захвалим онима који су ме приземљили. Захваљујући њима, али и мом инату да ћу се опет винути у плаветне висине па макар било то преко границе указала ми се прилика да упознам ове дивне људе, али и многе друге. Нисам сигурна, али мислим да је владика Методије у току лета можда чак и примијетио моју напетост и страх, па је услиједило „баци пет“. Бацила сам пет, а потом се и прекрстила. Ипак је сваки скок прича за себе. И свакако да ћу тај дан памтити до краја живота.
АСинфо: Какви су твоји планови у будућем периоду, можемо ли очекивати још неке новине од тебе?
Анастасија: Планови за будућност?! Свакако да их имам, али не могу да гарантујем да ћу све успјети да реализујем. Не бих ништа о истом да откривам. Ако будем успјела да реализујем биће подијељено са јавношћу. Нека нам вријеме покаже своје.
АСинфо: За крај разговора, пренеси нам утиске са ,,Дринских књижевних сусрета“ у Зворнику и са доделе награда.
Анастасија: Драго ми је што сам имала могућност да будем учесник на манифестацији Дринских књижевних сусрета јер самим тим сам се срела са много драгим људима и пјесницима чији рад пратим преко друштвених мрежа. Није то било само једно обично вече гдје смо читали стихове. То је било вече у којој су сви зрачили позитивном енергијом и емоцијом. С обзиром на то да живимо у времену када нас много тога раздваја искрено се надам да ће Дрина остати та која ће нас спајати и повезивати на једној од својих обала. Или речено у стиховима Зорке Аврамовић Чордашевић:„Поручи им, хладна Дрино,из свега гласа, немој крити,љепота си земље српскеал’ граница нећеш бити.“

Разговор водила: Невена Милосављевић