Интервју са Јасном Миленовић, побједницом у категорији “најбоља необјављена збирка пјесама “

Разгоаврамо са пјесникињом Јасном Миленовић из Сремске Каменице, побједницом овогодишњег конкурса за манифестацију “Дрински књижевни сусрети“ , у категорији за најбољу необјављену збирку пјесама.

АСинфо: Побједили сте на нашем овогодишњем конкурсу у категорији за најбољу необјављену збирку пјесама, у сасвим јакој конкуренцији по мишљењу жирија, да ли вас то чини срећном?

То ме, наравно, чини веома срећном, али и веома одговорном према поезији. Конкурси ме подстичу да дајем највише што у том тренутку могу. А награде да се трудим да увек будем боља него у претходним песмама.

АСинфо: Шта је то о чему пишете у збирци “ВЕЧНОСТИ БЕЛА КРИЛА“?

Бавим се универзалним темама: шта је то што човека надахњује, и подстиче, да чини управо то што чини. И које последице из тога произилазе. Покушавам да осветлим неке од углова из којих се та питања могу посматрати. Интересују ме, и изазивају да о њима пишем, историјске личности (пре свих жене), и историјске околности. Нарочито средњи век. Наша народна поезија, митови и легенде, десетерачки стих. Однос ствараоца и његовог дела, као и Божијег надахнућа, неопходног да дође до стваралачког чина. Те теме, и однос према свему што је непролазно, ставила сам међу корице овог рукописа, подељеног у три целине. Трудим се да свака моја збирка буде проткана неком заједничком нити, која повезује циклусе и песме.

АСинфо: Које сте књиге до сада објавили и да ли сте награђивани на неким конкурсима или манифетацијама?

Ово ће ми бити четврта збирка поезије. Претходне су: Оком окована (Стражилово, Ириг, 1987), Град од уздисаја (Доситеј, Горњи Милановац, 2014), Плес Лепенског Вира (Савез Срба у Румунији, Темишвар, 2017). Имам десетак награда: неколико на Фестивалу песника за децу Булка у Црвенки, Награду Стојан Степановић на Вуковим ластарима у Лозници, две друге награде за духовну поезију у манастиру Бешеново, награду Извор за најлепшу песму о завичају…

АСинфо: Да ли ваше поријекло има везе са нашим крајевима?

Моја претходна збирка, Плес Лепенског Вира, посвећена је мојим прецима са Дунава, са очеве стране. А овом збирком, и вашим посредством, са леве стране Дрине, повезујем се са својим прецима са мајчине стране. Тако су и у поезији обједињена оба дела мога бића. То је мој дуг према прецима, и ја се трудим да тог задатка будем достојна.

АСинфо: Ваша порука читаоцима…

Ако песме нађу пут до читалаца, и подстакну их да се замисле над судбинама и идејама које су водиле моје јунаке, ако их поезија оплемени и учини им бар неки тренутак у животу лепшим –сматраћу да је моја мисија да пишем испуњена. За мене, поезија треба да представља лепоту, доживљај за уживање. Али и за размишљање.