АСинфо: На почетку реците нам нешто о себи.
Рођен сам 1976. године у Коњицу. Поријеклом сам невесињац, а живим и радим у Требињу. Дакле, моје одредиште је Херцеговина. Образован сам као дипломирани инжењер и магистар економије, а запослен сам у Електропривреди Републике Српске. У слободно вријеме се бавим писаним стваралачким радом, јер ме то чини срећним.
АСинфо: Учествовали сте на нашем овогодишњем конкурсу и ваша пјесма је уврштена у зборник Пјесама и кратих прича, од када се бавите писањем поезије?
Част ми је била учествовати на конкурсу у Вашој организацији, мада ријетко учествујем на конкурсима уопште. Када то учиним, изаберем њих пар током године. Једноставно, разлог за то је што све ово радим у дио слободног времена, не оптерећујући се признањима ни покушајима за истим. Најважније ми је лично задовољство и срећа проистекла написаном пјесмом или прозним радом, а све то остављајући да живи у будућности.
Још као дјечак од десет година живота сам писао приче и пјесме, а неки радови су били тада награђени. Сјећам се да је то била пјесма „Прољетнице“, која је била објављена и награђена у сарајевском дјечијем часопису „Мале новине“. Наставио сам да пишем, у разним животним околностима, све до времена када су, како то често пута кажем, посложиле се коцкице животног мозаика, те озваничио рад кроз објаву прве књиге. То је било прије осам година.
АСинфо: Шта је то што вас као умјетника инспирише и о чему пишете?
Рођен сам у свештеничкој породици. То је доста утицало да наставим ту на мој начин мисију проповиједања вјере и Бога. Већина књига је тог садржаја. Мистично и натприродно је оно што ме привлачи и што тежим да кроз окриље вјере спознам и преточим ријечима на папир. Такође, моја стална инспирација је Херцеговина, јер желим да је у најљепшем свјетлу својим језиком опишем. Желим да они који Херцеговину не познају довољно, упознају као необичну земљу сунца, камена, неба и љубави!
АСинфо: Колико сте радова до сада објавили, видимо да је у нашој штампарији у припреми књига под називом Трагови, можете ли нам рећи нешто више о том издању?
Као аутор или приређивач објавио сам 12 наслова, од којих су два изашла у два издања. Ту су монографије, збирке пјесама и два романа. Рецензије су писали истакнути пјесници, историчари, књижевници, зависно од тематике радова. Иако себе сматрам првенствено прозним писцем, почаствован сам био што је Матија Бећковић дао позитиван суд о поезији, те написао и рецензију.
АСинфо: Наслов ваше књиге коју штампамо гласи ’’Трагови’’
У збирци прича „Трагови“ исказана је, у најкраћем, љубав, вјера и Бог. Садржај књиге су трагови, из прошлости, садашњости и они за будућност. Неколико прича је истргнуто из мене, као траг досадашњег мог живота. Остале приче су плод имагинације, али која је дио нас и нашег идентитета. Имагинација не значи да је нешто измишљено и немогуће за дешавање. Ликови могуће да јесу, јер је то и неопходно. Али радње осталих прича које су везане за Херцеговину, Божја давања и промисли, су нешто са чим живимо. Нагласио бих да су приче настале у књижевним стилу, чак и у доживљеним сегментима, са описима који су употпуњени оним којима се може дати читаоцу порука или поука. Издавачи књиге су Књижевна заједница „Јован Дучић“ Требиње и „Свет књиге“ Београд. Књигу је рецензирао академик проф. др Љубомир Зуковић, а корице је дизајнирала позната сликарка, из Новог Сада, Биљана Ристић. И наравно, у том низу слиједи и штампарија АСоглас.
АСинфо: Ваше мишљење о положају умјетника али и уопште мислећих људи у друштву у данашњим околностима…да ли се труд ипак исплати…
Нисам одушевљен са положајем умјетника и умјетности уопште. На жалост, о томе као и о многим сегментима културе одлучују и исту креирају они који су најмање компетентни. Ваљда се некад схвати да основу културе чине и они који је стварају, кроз књижевна дјела, умјетност и друго. Осјећај за културу осликан је и кроз посјећеност књижевних вечери. Надам се да ће се некад тај положај поправити. У сваком случају, све што је записано остаје да живи, па ће некад неко то прочитати. То је оно што ми даје снагу да стварам.