АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
Рецензија игумана Василија
Збирка песама за децу прожета и надахнута хришћанским духом која упућује децу и све нас на хришћанске врлине и Божје заповести, од писца ове збирке песама госпође Радмиле је од велике користи за васпитање деце и нас одраслих да се посветимо честитости (свих врлина). Она својим умећем сликовитости свога песничког израза задивљује и најједноставније приближава деци да ове песме разумеју.
У томе је снага оваквог израза, који је једноставно схватљив, јасан, а има у себи васпитни карактер. Будућност је наша у заједници човека и Бога и то кроз Свете тајне и врлине, и ако хоћемо да децу сачувамо требамо их учити врлинама. Овакве збирке песама нам служе у том правцу, поред друге хришћанске литературе. Деца су бестрасна по својој природи док су деца, а одрасли зависи од подвизавања. Најосетљивија су на љубав и брзо се враћају у стање љубави зато што су чистог срца. Љубав је сва од Духа Светога и сва у Духу Светоме.
Ми дајемо срце, а љубав нам даје Дух Свети кроз Свете тајне и врлине. Љубав је света, бестрасна, бесмртна и ништа је не може уништити. Бог је даје по нашој ревности.
Потребна је дуготрпељивост, христолик живот, а даје нам снагу Господ Исус Христос за такав живот. Све потребно Бог нам даје кроз врлине и Свете тајне. Омогућити људима свети живот и дати им силе да то остваре, циљ је богочовечанског подвига спасења света Господа Исуса Христа. А силе за то су у Богочовечанском телу, Цркви кроз Свете тајне и врлине.
Игуман Василије
Осврт на поетске збирке Радмиле Шиник
Читајући збирку пјесама ,,Срце лавље” коју је написала Радмила Шиник, стекао сам утисак да су пјесме дуго сазријевале, као и теме које је обрађивала и емоције које проноси кроз стихове. Писање за дјецу носи додатну одговорност, јер поред литерарне постоји и педагошка одговорност умјетника који ствара свој однос према дјелу, али и према дјеци којима књига треба да послужи и у чију част се објављује.
Теме које је ауторка обрадила носе у себи одређену дозу поуке која васпитнo дјелује на дјецу и оплемењује њихово одрастање. Она подсјећа на праве вриједности и радост игре далеко од рачунара и мобилног телефона, који у савременом свијету отимају велики дио пажње и времена, чак и одраслима, а не само дјеци. Радмила својом поезијом на чудесан начин тежи да свијет учини бољим, а на то указују и стихови из истоимене пјесме:
,,Само сам једно искрено д’јете,
И мајстор за поправку планете!
Не брините се за своје здравље,
Имам такву моћ, и срце лавље!”
Моћ чистог дјечијег срца и доброте исијавају из пјесме ,,Дјечје моћи” која је дубоко хришћанска, али и радосна пјесма о дјеци, чија машта може заиста свашта, јер ствара један бољи свијет. Неки од стихова из те пјесме управо говоре о томе:
,,А када се насмијемо,
Сву планету окренемо;
Љубав ту је, страх се брише,
Све трепери и мирише!”
Поезија Радмиле Шиник је римована, углавном се римују први и други, трећи и четврти стих, а у стиховима носи раздраганост и радост из којих зрачи оптимизам.
,,Играћемо ја и бата
Врједније је то од злата!
Биће кућа богатија
Од среће ће сва да сија!”
Радмила је од оних аутора који настоје да направе сликовит поетски колаж за дјецу и као да их кроз стихове зове на игру, а да би дјеца била лијепа и румена као јабуке, она им дарује истоимену пјесму у којој, између осталог, каже:
,,Симбол сам за младост
Љубав, мир и радост.
Кад ме трошиш сваки дан
Тад си ведар разигран!”
Ову књигу чине поетска збирка ,,Срце лавље” састављена из три цјелине и једног засебног дела, хришћанске поеме о манастиру, чиме ауторка употпуњује свој поетски путоказ непролазних вриједности.
Да се укртшају добре и богоугодне ствари доказ је и ова књига, чији један засебан дио чини поема коју сачињавају 33 строфе посвећене манастиру Завала, што даје духовну димензију овом књижевном подухвату.
У овом манастиру ступио је у монаштво Свети Василије Острошки и ауторка то казује стиховима:
,,У теби је боравио,
Од дванаест својих љета;
А и школу изучио,
Зато ту, раскошно цвјета!
Јовановић он је Стојан,
Своје славе је достојан!
Свакодневно чуда сије,
То је Свети Василије!”
А да би манастир сијао пуним сјајем заслужан је и игуман Василије, што пјесникиња запажа у стиховима:
,,И игуман Василије,
Заслуга му није мала,
Дође па те рушевине,
Преуреди, да све сине!”
Спасоносну вјеру хришћанску потврђује и једно овакво манастирско здање коме је пјесма и посвећена:
,,Испосничко, мјесто свето,
Гласно зове, да свратимо.
Оставимо започето,
Драгом Богу обратимо!”
Као и стиховима којима се поема завршава и указује на моћ молитве и благослова:
,,Завало, кад звоне звона,
Као да је земља нова!
Све свечано тад постане,
Свјетлија нам зора сване!
Молитвама преобразиш,
Негативно да погазиш,
Шаљеш свима благослов,
Нудиш живот сасвим нов!”
Вјерујем да ће ова књига имати топао пријем код читалаца и зато јој желим срећан пут у читалиште, поезији на дар, дјеци и родитељима на радост!
Дејан Спасојевић
