АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
ПЈЕСМЕ ПО МЈЕРИ СРЦА ПОД СУНЦЕМ И ШИРИНОМ НЕБЕСКОГ ПЛАВЕТНИЛА
(Магдалена Јовић: ,,Све што сам хтјела да кажем, а нисам„)
Магдалена Јовић појављује се по први пут у јавности својом поезијом самопријегорно
пјевајући о оним најинтересантнијим трепетима дјевојке која стасава и осјећа магију
чудесне, женске љубави према супротном полу, према мушком бићу.
Њена књига, плетисанка, првјенац „Све што сам хтјела да кажем, а нисам“
исплетена је стручцима пјесама које чине цјелину једне осјећајности дјевојке која, као и сва млада бића, имагинацијом, првим стидљивим, или оним вижљавим-сањалачким
погледом разлистава први пуп љубавног цвјетања.
Ако се водимо изреченом мишљу љубав ће спасити свијет“, онда је јасно да је
пјесникиња на првом кораку свога пјесничког пута, логично, погодила тему, па у њеним
пјесмама љубав пулсира пуноћом крвотока егзистенције.
У пјесмотворству Магдалене Јовић чулне и тјелесне струје нису у првом плану, али се
оне јављају као наговјештај будућег времена у којем ће она као жена сазријевати и имати своје љубавне координате, што је природно стање ствари.
Занемаримо ли младост пјесникиње и сазнање да је ово прва збирка која ће ићи на суд
читалачке публике, за ову књигу би засигурно могли рећи да има дубине животног
присуства у том најљепшем и најинтезивнијем времену заноса и трепетавости
доминирајући много већом озбиљношћу кроз нит изражајности језика и суптилност
мисли. Другим ријечима речено; пред нама је поезија много зрелија од животне доби коју налажу године.
Редају се стручци осамдесетак процвјеталих пјесама које чине миришљиви букет књиге
„Све што сам хтјела да кажем, а нисам“ који је најљепши поклон читалачкој публици, али и самој ауторки у њеним ливадама пјесничких снова. Све пјесме су по мјери срца и свака има своје мјесто под овим сунцем и ширином небеског плаветнила.
Да наведемо неке од наслова: „Деведесет девет“, „Љето“, „Пијаца“, „Ситнице“
Ти“, „Ако одеш“, „ У ово доба ноћи“, али и остале пјесме које се налазе у садржају.
Година за годином,
вуку се и пролазе полако.
Као и љубави!
И то треба да нас радује.
Само смо ближе оној правој,
суђеној
Једној правој у стотину погрешних!
(Деведесет девет)
Бавити се писањем и бити пјесник није лако, мада је благословено. То је тренутак када
на рођењу Господ дарује љепотом ријечи новорођенче и опредјељује га за трновит, али узвишен пут пјесничког ходочашћа. Зато, пјесници јесу божији пастири који иду цијели живот за својим ријечима, за пјесмама-за својим стадом.
Како настаје пјесма? Настаје када се склопе видици, завлада тишина и ноћ почне да
пуни крчаге маште и жеља. Када се распјева душа или заболи неодређено, необјашњиво, али ипак трепетаво и немиром проспе мастило лиричности по црнилу ноћи
У ово доба ноћи
док ја тонем у сан.
неко лети,
неко пије,
неко се некога сјети!
Неко плаче,
неко спава,
неко се радује,
мада такви су ријетки
у ово доба ноћи!
(У ово доба ноћu)
Магдалена Јовић се опредијелила да буде пјесник, да у сепету вјечности остави
завјетну ријеч која ће увијек бити међу свјетовима садашњости и будућег времена.
Вјерујем у први корак, јер то је корак када крећемо на пут наше судбине, у средиште
нашег живота и знам да нема повратка!
Пред овом младом пјесникињом су непрегледне степе пјесничких даљина у које је
закорачила првим кораком носећи тешко пјесничко бреме на крхким плећима. Нека јој
буде срећно и благословено на многаја љета!
Власеница, на Свете Духове-Тројице
Аћим Тодоривић, књижевник
- јуна, љета Господњег 2022.
