ОДРЖАНА СВЕТОСИМЕОНСКА АКАДЕМИЈА ПОСВЕЋЕНА СТЕФАНУ НЕМАЊИ

ЗВОРНИК, 25. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У Зворнику је вечерас одржана Светосимеонска академија у част Стефана Немање – светог Симеона Митоточивог, творца и заштитника српске државе и српског народа.

Протојереј-ставрофор Видоје Лукић благосиљао је академију у име Његовог преосвештенства епсикопа зворничко-тузланског Фотија, истичући да је Свети Симеон Мироточиви, односно Стефан Немања, родоначелник српског рода који се залагао за изградњу храмова и чистоту православља.

Професор Универзитета Источно Сарајево Саша Кнежевић је у бесједи о Светом Симеону, архијунаку српске писане књижевности, рекао да се све што се зна о његовом животу зна се из Житија и неких других текстова које су написали његови синови Стефан Првовјенчани и Свети Сава.

„Свети Сава Стефана Немању приказује као монаха и свеца и, прије свега, ставља акцент на тај дио његове личности, док Стефан Првовјенчани, као његов наследник и први српски краљ, акцент ставља на државнички и ратнички дио његове личности“, рекао је Кнежевић.

Кнећевић сматра занимљивим код Стефана Првовјенчаног да пет пута у том књижевном дјелу говори о чудесима које се дешавају.

„Прво чудо везано за Стефана Немању док је био владар кад му је Свети Ђорђе помогао, а послије се он као светац појављује управо као Свети Ђорђе, као свети ратник и помаже своме сину против непријатеља који су жељели да одузму дио или цијелу српску територију“, рекао је Кнежевић.

Према његовим ријечима, то је јако занимљиво да заправо имамо једног књижевног јунака а два различита лика у јендом човјеку који је темељ српске државности.

„Ако говоримо о Светом Сави као темељу српске цркве, његов отац је темељ српске државности, али исто тако темељ је и српске цркве“, рекао је Кнежевић.

Подсјетивши да је Хиландар подигао Стефан Немања, тада је већ био Симеон али још није био светац, Кнежевић је рекао да људи који прате династију Немањића схавтају, прије свега, кроз двије најзначајније личности, дакле Светог Саву и Цара Душана.

„Сви остали су понекад у њиховој сјени, мада то не би требало бити јер је његова важности и као Стефана Немање, као заштитника те династије, али и као човјека који се под старе дане замонашио и у монаштву заправо започео још једну важну ставр а то је подизање манастира“, рекао је Кнежевић.

Он је нагласио да је Стефан Немања, односно Симеон, започео ту ктиторску актвност у династији Немањаића што је са данашње перспективе можда најзначајније.

Кнежевић је нагласио да у манастирима из тог времена имамо сачуване прве слике, прво сликарство у срској култури и прве писане књиге које су посвећене Стефану Немањи.

„Ако је наша култура Светосавска, она је сигурно и Светосимеонска“, рекао је Кнежевић.

Предсједник Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ „Просвјета“ Зворник Раде Перић рекао је да се у Зворнику више од 20 година одржава Светосимеонска академија посвећен Стефану Немањи, односно Светом Симеону и Немањићима, њиховим порукама, поукама и завјетима.

„Веома је значајно одржавати сјећање на Немањиће због тога што је са Немањићима настала српска држава и српска црква“, рекао је Перић и додао да црпећи заоставштину Немањића опстајемо као српски народ кроз бурну историју.

Главни уредник издавачке куће АСоглас из Зворника Дејан Спасјевић изразио је задовољство што је учесник Светосимеонске академије посвећене најсвјетлијима из српског рода и народа.

У музичко-сценском дијелу Светосимеонске академије наступили су ученици зворничког Техичког школског центра, док је на академији за најбољу књигу зворничких аутора проглашена књига афоризма „Ситно самљевено“ аутора Милана Пантића. /крај/мсг/фото