АСоглас Издаваштво Штампарија и издаваштво
Хумор кроз поезију Драгане Павловић Рибаћ
Читајући песмице из збирке „Рода без пардона“ вратих се у дјетињство. Оно право, исконско детињство какво желим и својој дјеци. Детињство богато поезијом, прозом и свим оним драгим дечијим јунацима, а без модерне технике и техничких достигнућа. Књига ме сваком песмицом вратила на онај најлепши део детињства када се траже узори и певају песмице са другарима из вртића.
Песме су садржајне, изразом богате, ритмичне и пуне хуманих порука. Први циклус песама прати шумску чаролију и деци омиљене доживљаје животиња. Песме из овог циклуса су блиске дјеци, разноврсне и употпуњују њихову представу о животињама. Темом су богате и забавне, изразом једноставне и задовољавају дечију радозналост. У свакој песми се крије ведрина и оптимизам који постоји само кад се пише за дјецу и о деци.
Други циклус песама под називом „Татине муке“ је за нас, маме. Уз дозу хумора, одабраном лексиком уз низ личних поука песникиња говори о свакодневним мукама новоостварених родитеља. Писано је за децу али је посвећено родитељима. Ту ћете пронаћи све од мука пресвлачења детета преко зубића, школе па до оних најмањих, тајних, прећутаних страхова само мајкама познатих:
„И плашим се да доћи ће трен
И створиће међу нама мост
Кад у твојој соби будем само
Непожељан, а и мрзак гост“
Песникиња је оголила своју душу, али и душу сваке мајке. Најтананијим пажљиво бираним ријечима продире у суштину мајчинства. Даје нам у истој пеозији две перспективе: мајке и детета. Плаше се и мајка и дете али на различите начине.
Драгана својом поезијом слави мајчине бриге и неуморно подизање детета, мајчину жртву за децу, вечиту и непресушну љубав и подршку, ма колико година деца имала. Зато је распон њених песама од оних посвећених њеном детету до оних посвећених њеној мајци.
Трећи циклус је за старију децу тако је тиме песникиња заокружила круг у збирци у којој има понешто за свакога, за све узрасте. Песме из овог циклуса обилују мудрим мислима, паметним поукама и вечним питањима која муче генерације деце: Шта да будем кад порастем? Шта је правда и има ли је? Шта је довољно за срећу, а шта живот нуди?
У песмицама Драгана поставља питања али даје и одговоре па је васпитно-образовна намера ове збирке и више него јасна:
- „Шта ли за срећу треба?
Шта ли то живот нуди?
Јесу ли битне ствари?
Или да будемо људи?
Ту је и један од одговора:
„Jeдино у животу
Праведно, на крају, то је:
Да све заслуге, добре и лоше,
У суштини добију своје.“
По чему је ова поезија оригинална? По томе што је искрена и исповедна. У њој је Драганин већ остварени дио живота и најава за неки нови још неостварени, наслућени и ишчекивани живот.
Била је то једна лепа авантура кроз коју ме водила песникиња. Открих њене најскривеније мисли и поимање смисла живота. А опет није у томе она себично цела…има простора за свакога од нас. Да запловимо у свет дечије маште, да се пронађемо, да се насмејемо или да нам стихови песама пробуде најскривеније страхове и вечита помало заборављена дечија питања.
Рецензент
Проф. српског језика и књижевности Александра Гајић
