ЖАН БАХИТ

О АУТОРУ

ЖАН БАХИТ

Бахитжан Мусаханович Канапјанов, потписан као Жан Бахит (рус. Бахытжан Мусаханович Канапьянов – Жан Бахыт), је казашки пјесник, писац, филмски драматург. Рођен је 4. октобра 1951. године у граду Кокшетау у учитељској породици. У школу је пошао у селу Сиримбет, гдје се налазило породично имање учењака и историчара Чокана Валиханова (1835-1865), који је у сродству са прецима пјесника.

По првостеченом образовању Бахит је инжењер-металург, а потом је завршио Више курсеве за режисере и сценаристе у Москви у класи Емила Лотјануа, потом Више књижевне курсеве при Удружењу књижевника СССР на семинарима Александра Межирова.

Радио је као истраживачки инжењер на Институту металургије Академије наука Казашке ССР, а и као сценариста, режисер и уредник у филмским студијима «Казахфильм» и «Мосфильм», у продукцији Казахстана.

Године 1971. упознао се са Олжасом Сулејмановим, што је утицало на даљу судбу младога пјесника.

Прве пјесме је објавио 1975. године у часопису „Простор“, затим је поезију и поеме објављивао у периодици многих држава свијета. Аутор је више од тридесет књига поезије и прозе, које су излазиле у издаваштвима Казахстана, Русије, Јерменије, Украјине, САД-у, Великој Британији, Малезији, Пољској, Француској, Монголији, Турској.

Аутор је идеје о одржавању Свијетског дана поезије, за коју се чуло први пут 1996. године у Алматију, на пјесничкој вјечери Андреја Вознесенског и Беле Ахмадулине.

Лауреат је многих међународних књижевних награда, међу којима су „Алаш“, „Тарлан“, Међународни пјеснички конкурс „Наде лира златна“ (Њујорк, САД, 2004), Сверуска награда Антона Делвига (2013), награда М.О.Ауезова казашког ПЕН-клуба (2014). Његова пјесничка дела преведена су на многе језике свијета, ушла су у књижевне антологије држава ближег и даљег иностранства.

Члан је казашког и руског ПЕН-клуба.

Секретар је одбора Удружења књижевника Казахстана.

Дописник је „Књижевних новина“ у Републици Казахстан.

Члан је одбора Европског конгреса књижевника (Праг), у којем се представља регион Централне Азије и Казахстана.

Почасни је професор Универзитета имена Шакарима (Семипалатинск).

Академик је Кримске књижевне академије (Симферопољ, Крим). Академик је новинарства Казахстана.

Учесник је санирања хаварије на Чернобиљској нуклеарној електрани (1986-1988).

Заслужни је активиста Републике Казахстан (2011), заслужни радник Републике Казахстан (1998), побкедник народног гласања „Ел Тулгаси“ – „Име Отаџбине“ у номинацији „Култура и умјетност“ (2012).

Награђен је орденима „Парасат“, „Достик“ 2. стјепена, „За допринос култури“ Међународног комитета мира и слоге (Москва), медаљама Казахстана, Русије, Украјине.

Добитник Државне награде Републике Казахстан по имену Абаја за 2020. годину.