У Саборном Храму Христовог васкрсења у Подгорици одржано је Књижевно вече  БРАНКА – БАТА  КРКОВИЋА

 

– Поводом 50 година књижевног стваралаштва –

Водитљ програма хаџи Љубислав Бјелић

Бранко Бато Крковић рођенје 1947. године у селу Љевиштима, старим Ускоцима, у Горњој Морачи. Пола вијека бори се да се сачува традиција српског народа, српски језик, ћирилично писмо и братска љубав према Русији и руском народу. Објавио је 21 књигу. Двадесетдва гуслара снимили су његове пјсме уз звуке гусала, неки и по шест пјесама. Добитник је више признања а има ЗВАЊЕ ДУХОВНИ ВОЈВОДА уз благослов Србске Православне цркве. Опширније о стваралаштву Бранкову говориће Отац Предраг Шћепановић који ће и благословити скуп

Предраг је истакао да је Бранко све словенски пјесник који 50 година својом епском поезијом опјевао многе историјске витезове, јунаке и догађаје да их сачува од заборава и остави за трајно сјећање. Рођен у Љевиштима гјдје је рођен и бард епске поезије хаџи Радован Бећировић Требјешки. Чувар је традиције српског надода, српског језика, ћириличног писма, вјерник чија душа зрачи светосавском вјером…

 

Проф. др Будимир Алексић

Због спријечености Будимира да буде присутан Жарко Бојић прочитао је Будово запажање о

Бранкову стваралаштву.

Спријечен да дођем и говорим на скупу посвећеном истакнутом фолклористи и мом пријатељу Бранку Бату Крковићу, овим путем најсрдачније поздрављам све присутне на тој својеврсној духовној гозби. Желио сам, заправо, да кажем неколико чињеница о Бату Крковићу и његовом стваралаштву.

Бато Крковић није непознат нашој културној и књижевној јавности, јер већ деценијама представља једног од најактивнијих баштиника нашег фолклорног наслеђа, и најистакнутијих чувара и промотера наше народне традиције.

Потекао и духовно формиран на извору богатог српског епског стваралаштва, у историјским Љевиштима, славном ускочком збјегу и колијевци великих људи и јунака, Бато Крковић као да је предодређен да чува нашу духовну баштину и традицијску културу. Бато Крковић је изузетно плодан и разноврстан стваралац. Поред великог броја епских пјесама ,,на народну“, аутор је и такозваних кратких форми – афоризама, епиграма, епитафа, а сакупљач је анегдота и архаичних ријечи.

Када је о његовом епском стваралаштву ријеч, треба истаћи да је Бато Крковић један од најистакнутијих савремених стваралаца новије српске епике, слиједећи у том погледу поетску и креативну нит свога земљака и пјесничког учитеља – Радована Бећировића Требјешког. Попут овог великог епског барда, и Бато Крковић је опјевао не само догађаје и личности из наше историје, него и своје истакнуте савременике. У том смислу треба указати на његову књигу Епски пјесници и гуслари у којој је опјевао и отргао од заборава ствараоце наше хроничарске епске поезије, као и гусларе који су те пјесме изводили уз струне гусала.

Изузетно је значајна и његова лексикографска дјелатност. Он је прикупио и обрадио народне ријечи и изразе и објединио их у књизи ,,Рјечник српских архаичних ријечи“, обима преко 300 страница, која представља драгоцјено свједочанство богатства српског народног језика.

Аутор је феноменалног осјећања за језик и културно наслеђе, с развијеном историјском свијешћу и моралним слухом у овим, како би Иво Андрић рекао, ,,поремећеним временима“, у којима је дошло до ерозије морала и до дезавуисања свих традиционалних врлина и вриједности.

Не треба заборавити ни његов антологичарски рад. Он је, наиме, са Пером Вујотићем, објавио књигу Москва је душа моје душе, гдје је зналачки одабрао књижевне текстове који свједоче о љубави  Црногораца према Русији и руском народу, и у којима долази до изражаја одушевљење том пространом словенском земљом.

Имајући све наведено у виду, можемо закључити да је Бато Крковић поуздани чувар наше фолклорне грађе, народних вјеровања и предања, анегдота и изрека, формула и формулаичних израза. То огромно духовно и културно наслеђе српског народа на овом простору постало је током последњих тридесетак година предмет правног, административног, и интерпретативног насиља, фалсификовања и присвајања.

Стога је дјелатност Бата Крковића изузетно значајна за очување наше историје и традиције. Не треба посебно наглашавати колико је то значајно за очување српског националног и православног хришћанског идентитета на простору данашње Црне Горе.

Стога Бату Крковићу треба увијек, па и вечерас, одати признање за његов предан и посвећен културни и национални рад, који је сваке хвале вриједан.

Желим му доброг здравља и стваралачке снаге да нас у блиској перспективи обрадује новим дјелима, једнако вриједним и занимљивим као што су све његове до сада објављене књиге.

 

Дејан Спасојевић

Часни оче Предраже,

Браћо и сестре уХристу, помаже Бог

Ја сам Дејан Спасојевић директор АСоглас, издаваштво из Зворника.

Част ми је и задовољство што сам вечерас са вама.Већ дужи период сарађујем са Удружењем књижевника и других стваралаца ,,Сјеверац” из Подгорице, браћом Милованом Мишом Кубуровићем, Бранком Батом Крковићем и Жарком Бојићем који су редовни учесници Дринских књижевних сусрета гдје су запажени као велики родољуби и браниоци Српства.Што се тиче конкурса за 8. Дринске сусрете он је у току и ја овом приликом позивам ауторе да учествују.До сада смо штампали 5 Бранкових књига и ја ћу овом приликом само укратко рећи по нешто.

Бранкову књигу Епски пјесници и гуслари штампао сам 2021. године. У њој је Бранко

опјевао епске пјеснике и гусларе који су напустили овај свијет. Бранко се једини сјетио да их сачува од заборава у својој књизи. Колико је вриједна ова књига говори да је реномирани гуслар Младен Јеврић из Бијељине  већ снимио четири пјесме уз звуке гусала: о Филипу Вишњићу, Вуку Караџићу и двије о хаџи Радовану Бећировићу Требјешком.

Друга Бранкова књига Рјечник српских архаичних ријечи, 11300 ријечи је изузетне

вриједности како мр Невена Милосављевић каже: ,,надмашила је оба Речника Вука Караџића, јер је Бранко акцентовао слова и тако је боље приближио читаоцима”.

Трећа књига Честитке и посвете такође је посебне вриједности. Бранко је стихом

описао седамдесетак браниоца србске вјере и традиције почевши од Митрополита црногорско-приморских Амфилохија, Јоаникија, јеромонаха мр Предрага Шћепановића и многих других из Црне Горе, Републике Српске и Србије па и ван ових граница. У овој књизи је тридесетак посвета српских књишевних манифестација гдје је лично присуствовао и описао своја запажања .

Четврта књига је Трагом историје гдје сам наслов казује њену садржину.

Пета књига је Ровца кроз историју. О вриједности ове књиге најбоље говори то што је

рецензент Матија Бећковић, а благослов за штампу дао је његово преосвештенство Јоаникије, митрополит црногорско-приморски.

Мене је ова књига посебно одушевила што је у њој Бранко описао преко 160 имена или

презимена, за познате личности и тако освијетлио њихов прави индетитет.

Нпр:

Јакша Гачанин (Авдаловић) из Гацка живио у Горњој Морачи

Барјактар Лимо (Велимир Срдановић) из Дробњака

Бајо Пивљанин (Радојица Николић) из Пиве

Никац од Ровина (Томановић) унук Лала Дрекаловића, из Куча

Стеван Синђелић, син Радована Ракића, по мајци Синђелији Синђелић

 

Милован Мишо Кубуровић истакао је да је Удружење књижевника и других стваралаца ,,Сјеверац” основано 1983. године у Днској. 2007. пренешено је у Подгорицу гдје је и Бранко један од оснивача. Покушали су да га дукљанизују али захваљујући Бату удружење је сачувано и хвала Богу препознато на свим србским просторима. То говори за Бата да је чувар Србства и прави насљедник својијех предака.

У програму су учествовали гуслари: Жељко Бугарин, Исак Симићевић Миленко Калезић, Ранко Бојић који су из струне гусала пјевали Бранкове стихове.

Програм је допунила Роса Џудовић са пјесмом о Косову.

Програм је завршен са изворним народним пјесмама.

У просторијама ,,Сјеверац” настављено је дружење до попоноћи.