Издавачи: АСоглас д.о.о Зворник, Клуб писаца “Вуково перо“ из Лознице.
РЕЦЕНЗИЈА ЗА ЗБИРКУ ПЈЕСАМА МИЛАДЕ ТАНДАРИЋ-КАПЕТАНОВИЋ – „У ИМЕ ЉУБАВИ“
- Љепша душа дубље јеца! (Иво Андрић)
У име љубави…
Љубав – вјечита и неисцрпна тема људи оштрог пера и пјесника и боема.
Племенита емоција, која понесе и до неслућених висина у облаке диже, али и у амбис баца. Покретач је то и најјачи замајац био и надарене пјесникиње, која изњедри ову врсну збирку пјесама „У име љубави“ – Милада Тандарић – Капетановић.
Прошетала је Милада цвјетним баштама љубавне поезије као добра вила, размишљајући о свом краљевићу настањеном у сновима. Испјевала му је тужне и сјетне стихове – просула их као најљепше бисерје и драгуље сликовито украшавајући странице своје укоричене исповијести.
Маштовити игрокази стихова извиру из чисте душе у очају, која сања, прижељкује и бољем се нада. Понекад се нађе и у ћорсокаку, насумице тумарајући до раскршћа туге и радости. Иако силно тежи ка свјетлости лантерне на углу мрачне улице, она често одустаје на корак од злата, јер је увјерења не пуштају даље и помиреност са чињеницом да све је судбина.
Судбина је записана негдје,
мој си неко кога сам чекала.
Сад када си ти на моме путу,
душа те је сама препознала.
(КО СИ ТИ)
Ауторка вјерује у закон и моћ свемира и са зебњом констатује – ту не треба ништа да се дира. Треба само срећа да се чека и да јој се нада, а она ће сигурно однекуда доћи, али када за то буде вријеме, баш као у стиховима Десанке Максимовић.
…
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.
Стога су наслови пјесама, као и њихова садржајна раскош обавијени велом тајне и на рубу стварности и илузије, среће и туге, као на оштрици ножа, без назнака и намјере за предузимање било какве акције, која би довела до реализације љубави о којој сања.
Ауторка је дочарала слободу свог богатог унутрашњег свијета, упјесмила и овјековјечила своја осјећања у форми љубавне пјесме, римованог стиха, код кога се последња ријеч римује са оном из другог стиха.
Зашто нисмо ми заједно,
ја судбину често кривим.
Из свег срца тебе волим,
а крај њега само живим.
(ИРОНИЈА)
Ишчитавајући стихове ове збирке „У име љубави“, кристално јасно казује се само, да су љубав, вјера и нада – три сестре, радоснице, вјернице, ратнице и сапатнице, које љубе, вјерују и надати се никад не престају.
И никада нећу престат’ да се надам,
да ћеш снагом срца наћи пут до мене,
па да љубав наша поново процвјета,
кад осјетиш срећу крај вољене жене.
(ТРАЖИМ ТЕ)
Топло препоручујем ову збирку пјесама и вјерујем да ће наћи пут до читалаца, јер је саткана од стихова чежње и надања, у којима ће се сигурно препознати они, чије душе су прожете њежним и тананим осјећањима.
У Дервенти, о Крстовдану 2022. љета Господњег
Књижевница Неда Ђукић Боројевић
У ИМЕ ЉУБАВИ У ИМЕ ВЕЧНОСТИ
Можемо ли поменути љубав, а да при томе не помислимо на вечност? На бесмртност? На невидљиву силу, уткану у сваку видљиву и невидљиву творевину?
Не можемо, јер љубав је живот. Живети значи волети и волети значи живети. Јер… све што радимо, радимо у име живота, у име љубави.
Пред нама је збирка песама ауторке, песникиње Миладе Тандарић Капетановић, под називом ,,У ИМЕ ЉУБАВИ.“ Песникиња своју збирку љубавне поезије испуни стиховима посвећених вољеном бићу.
Свети Порфирије Кавсокаливит је рекао :
,, Када кажемо љубав, није ту реч о врлинама које ћемо стећи, него о срцу које љуби Христа и ближње.“
Своју збирку ауторка је и посветила својим ближњим, односно, уткала је љубав према ближњима у стихове својих песама и тиме им подарила бесмртност, вечни живот у песми, у стиховима. Своју безрезервну, а засигурно и безусловну љубав, излила је у стихове :
,, Невидљиве чврсте нити
наше душе повезују.“
Самим тим стиховним изразом ауторка потврђује нераскидиву повезаност два бића, две душе које чине једну целину.
,, Пола душе фали мени,
зато према мени крени.“
Јер, наша душа да би била потпуна и цела, она вапи за својом другом половином, јер само уз своју сродну половину може бити бити спокојна и цела.
Има ли већег благослова него боравити у нечијем срцу, бити део нечије душе? Има ли већег дара од љубави, од те невидљиве слепе силе која све покреће? Људско биће није створено за самоћу. Као што се дрво на дрво наслања да уједињени лакше одоле ветру и олуји, тако и људско биће вапи за својим сапутником са којим ће лакше поднети животне буре и изазове које живот спрема.
,,Ко у љубави очекује само срећу, тај нема појма о љубави“-рекла је романописац Перл Бак.
Па стога, љубав и туга се врло често уједине и удружене кроз живот ходе трошећи безвремене ђонове својих ципела. Када нам на врата покуца љубав ми јој галантно отворимо неслутећи да смо са њом примили и њену честу дружбеницу, тугу. На то нас и ауторка опомиње у своме стиху :
,, Ко искрено воли
он много и пати.“
А само велика срца воле, што значи да је и туга намењена само великим срцима. Онима, који искрено воле.
У једном стиху ауторка нас опомиње:
,, Не смеј се туђој муци бездушност је опака.“
Подсетимо се да нас је и Сигмунд Фројд упозорио:
,,Никада нисмо незаштићени него када волимо.“
А живети значи волети, и обрнуто. Јер, живот је љубав разасута свуда око нас. Ми је као расуте перле сакупљамо и од ње правимо животну ниску. Свака је перла један трачак љубави. Да ли према сунцу које нам дарује топлоту, или према леденом извору који нам гаси жеђ, или према својима ближњим?
Као што нам је заповеђено у другој заповести:
,, Љуби ближњега свога, као самога себе.“
Јер, ко љубав сеје, љубав ће и жњети.
,, Знаћу да се молиш искрено за мене
када Божја светлост пут мени покаже“-
гласе стихови једне од песама сабраних у ову збирку. Захваљујући њима ова збирка има и елементе духовне тематике.
У збирци се налази и песма којом се ауторка обраћа своме чеду:
,, Родитељски савет запамти и цени.
Нек кроз живот теби то смерница буде.“
Овде наилазимо на елементе традиције. Благословене су породице којима је Господ напунио наручје, даровао пород. Јер…
,, Деца су наслеђе од Господа“ – рече нам Давид у својим Псалмима.
У времену када породица, а самим тим и љубав, пропада и нестаје под неким новонасталим ударима и наметима велики је благослов сачувати породицу, а самим тим и очувати традицију.
Одржати завет. Волети и бити вољен.
Као што нам рече светски, а ипак наш, Никола Тесла:
,,Моћ једне једине мисли може да одреди кретање универзума“
тако нам и ауторка потврђује стиховима :
,, У молитви својој помени и мене
да у овој тами ја ветлост пронађем.
нек из твога срца молитва потече
па да душа моја утјехом се води.“
Велики је благослов бити део нечије молитве. Има ли ишта узвишеније него молити се за друго биће? Од Господа тражити милост и благослов, не за себе, него за друге. Усмерити снагу у молитву и њоме одредити кретање универзума. И све то, у име љубави. У име несебичног срца и чисте душе.
,,Воли као што птица воли небо“ – поручује ауторка. А ми знамо да су небо и птица нераскидив спој. Вечни сапутници на бесконачном хоризонту, ма какав он био. Јер…
,,Све су наше стазе путеви и пруге“ – гласи један стих.
Имајмо довољно мудрости коју стазу изабрати и препустити се њеном смеру.
,,Уживајмо у сваком тренутку живота.
За срећу су понекад потребне ситнице“- мудра је порука једне песме из ове збирке.
Ако уђемо у срж тих стихова долазимо до закључка да су ситнице највреднији чиниоци нашег постојања. С тога, закључујемо, да требамо уживати у ситницама, јер заправо оне чине велику скупину коју зовемо живот.
Понекада, бежећи од суровости живота прибјегавамо илузији. Ушушкамо се у њу као у златну хаљину и под њеним плаштом скривамо стварност. Тако је урадила и ауторка, бар у стиховима.
,,И поново стварам илузије нове
упознајем срећу у сновима само.
Од свег ружног у животу
да побегнем ја сам хтела.“
У ИМЕ ЉУБАВИ је плетеница у коју је ауторка уплела своје чисте емоције. Топло препоручујем да је читајући расплетете.
Борка Миличић писац
Успеније Пресвете Богородице
– Велика Госпојина
- 08. 2022