У припреми збирка пјесама “Моје молитве“ – Стојанка Косорић

                                                             Молитве чистог срца

,,Молитва за свет, одржава свет,

а кад ослаби молитва, тада ће свет пропасти.

Када на свету нестане молитвеника за свет,

тада ће свету бити крај.”

Старац Силуан

              Молитва је благодарност душе, лек за све душевне и физичке боли, а најкраћа и најтачнија дефиниција молитве је ,,Молитва је разговор душе с Богом”. И управо такав молитвени, поетски разговор песникиња Стојанка Косорић Николић води са Господом и светитељима у својим песмама у збирци ,,Моје молитве”. Истински, скрушено и верујући у Божанску мисао, ауторка, попут Светог владике Николаја Велимировића исписује свој молитвени пут кроз уподобљавање Господу, покајно созерцава највише врлине у својим стиховима.

         И управо у посвети на почетку књиге, хришћанском радошћу жели да допре до свих и да радује сва срца којих се такне. Почевши од вечерње молитве, с песмом ,,Моја вечерња молитва” у којој се обраћа Господу, Светом Духу, Богородици, уз захвалност на земаљским и небеским лепотама, радујући се свршетку дана и рађању будућег јутра:

,,Молитву моју предала Богородици!

Јутро ће да дође, Сунце да земљу огрије,

дан ће да крене, ја ћу да се радујем,

знам да ме је чула, и чекаћу

да ме БОГОРОДИЦА обрадује!“

     У својим песмама, поред обраћања Богородици и непосредно Господу Исусу Христу, ауторка се у апострофи обраћа посредно и непосредно и Блаженој Мати Ксенији, Светом Василију Острошком, Анђелу чувару, Светом Ђорђу, Светом Николи, Светом Сави, Светој Петки, Светом Николају, а поједине песме свечаним тоном славе празнике: Бадњи дан, Божић, Благу Марију, крсну славу. Песникиња попут Десанке Максимовић у име свих људи молитву спева:

,,Помози, МАРИЈО БЛАЖЕНА, нама на земљи“;

 А онда се диви као Свети владика Николај Велимировић звездама на небу и свемиру који је Бог устројио:

 ,,А звијезде ко драгуљи по бескрају трепере,

 гдје јесам спознала да ми сјај даје”;

да би у истинској вери владике Петра Петровића Његоша покушала да докучи тајне свемира кроз Божије очи:

,,Гледам кроз прозор, шта небо крије?

Како да додирнем рај, како да уђем у дом

гдје желим бити ја?

Пишем молитве, кад бројим

Богу се молим.

Питам себе: колико искре?…”

Толико љубави, топлине и вере у стиховима једног хришћанског срца налазимо само још у молитвама светих отаца, а Стојанка имајући такве за учитеље и не може писати другачије, него чистотом своје правдољубиве богоугодне душе. И одиста, док читате, ви се молите заједно са њом, од јутра до вечери, пред иконом, у манастиру, на источнику, пред огњиштем, бадњаком, трпезом, сваки ће храм бити као Ђунис, а свака молитва истински ,,разговор душе с Богом“. Јер, кад вера управља и умом и срцем, свака ће реч бити песма, свака песма биће молитва, а свака молитва спасење и кључ вечног живота.

      проф. Невена Милосављевић