Sara nas svojom poezijom podseća da je sreća svuda oko nas, ona ističe da i one velike tuge sa kojima se teško borimo, zbog kojih su nam noći često besane, a dani magloviti i bezbojni, u sebi nose klicu buduće sreće, samo moramo biti dovoljno strpljivi da dočekamo čas u kojem će se ona dogoditi, moramo biti i mudri da je prepoznamo i hrabri da je prigrlimo. Svojim stihovima autorka nam poručuje da je život reka „nekada mirna, nekada vesela” i skup neznanih puteva kojima koračamo tražeći svoje mesto pod ovim nebom i nikada ne znamo koga ćemo na njima sresti, ljude dobre ili loše, ali uprkos neizvesnosti, na tom putovanju moramo istrajati, jer samo smo mi svoje priče junaci i sreće stvaraoci. U njenoj poeziji sve je posvećeno onim divnim „čudacima”koji imaju hrabrosti da vole, da se raduju, pate i plaču, da neguju lepe uspomene i da opraštaju kao deca, da sanjaju velike snove i velike ljubavi i da od njih nikada ne odustanu.
Mirjana Mitrović, profesor srpskog jezika i književnosti