У припреми роман “РОБИЊЕ између легенди и стварности“ Вукосава Делибашића

Између легенде и стварности:

Сва лица истине у роману ,, Робиње“ аутора Вукосава Делибашића

 

,,Свијет је овај тиран тиранину

а камоли души благородној.“

– Петар II Петровић Његош

 

Историјске теме у књижевности су готово херојски подухват, поготово када су епохе о којима се пише вековима удаљене од садашњице, то мора бити, одиста велика храброст, посебно ако се историјска тема романексира надрадњом ликова пишчевом фикцијом. Роман ,,Робињеˮ аутора Вукосава Делибашића гради причу око историјског лика Смаил-аге Ченгића, временска перспектива измешта се у 19. век, а просторна перспектива обухвата пределе Османског царства, посебице Грузије, Црне Горе, данашње БиХ и Републике Српске, као и Турске. Основа око које осцилира прича јесте Смаил-ага, као историјска личност, али и књижевни лик, међутим, писац је отишао корак даље и за главни лик овог романа узео је мајку Смаил-аге Ченгића, о којој се у историјским изворима може само пронаћи да је била: ,,Ђурђијанка (Грузијанка) робиња“. Робиње у Османском царству су биле претежно хришћанке, које су турски великани отимали или куповали, а кроз историју познато нам је много чињеница о харемима и о томе како су робиње постајале царице и хануме, чак и султаније (Хурем). Међутим, тешка судбина тих жена које су још као девојке отимане није ни приближно романтична као што се покушало приказати у романима који су и екранзовани и на тај начин створили су идеализовану слику једног суровог времена. И управо овај роман описује трагичну судбину тих девојака, кроз лик главне јунакиње Амине, мати Смаил-аге и њене слушкиње Ирме. У једном од разговора између ове две пријатељице, Ирма заправо открива какав је у то време био положај жена у мушком свету:

 

Амина драга, изгледа да је казна Божија родити се као женско у овом суровом свијету. То је највеће проклетство које живог инсана може снаћи.

 

Иако писац судбину главне јунакиње препушта у руке милостивом Ибрахим-бегу, који је био заштитнички настројен према њој, и посебно нежан, ипак описујући најинтимнија превирања у њеној души, ми откривамо да је у њој умрла жеља за страшћу и нежношћу, и да је као кадуна бегова своје дужности вршила из поштовања, готово страхопоштовања. Да ли она кад сазнаје за смрт свог мужа жали за њиме или плаче над својом судбином, писац оставља читаоцима да закључе, а може бити да женско срце нежност може откравити, само је питање колико је способно опростити учињене му неправде. С друге стране, прича слушкиње Ирме је потпуно другачија, и показује ужасну судбину жене која својом вољом постаје робиња мушкарцу своје вере. Отуда, баш кроз Ирмину причу ми сагледавамо друго лице ропства, оног добровољног, вртлога несреће из којег нема излаза, осим смрти. Па се прича и судбина Аминина чини готово као добар животни удес спрам Ирминог. У бити, роман дубоко задире у питање положаја жена, које и данас бива имагинативно приказан као повољан, али писац вешто приказује да смо често сами робови својих жеља и незадовољства, и да су ратови које водимо у себи благи спрам оних који се воде око нас. Љубав мајке према сину је заправо централни мотив, а уз њега је уско повезан моменат религиозног преображаја, кад кадуна по смрти свог мужа завапи Христу, јер његову смрт доживљава и као слободу, али и као ново ропство. Од удове се очекује преудаја, али она коначно жели да постане господарица свог живота. Син је њен центар света, сав будући живот њему је посвећен и она се труди да утиче позитивно на њега, да буде блажи и правичнији у владању и мудрији у одлукама. Писац је на уму имао и ону спрегу у личности Смаил-аге која се коси у легенди и стварности. У спеву Ивана Мажуранића ,,Смрт Смаил-аге Ченгићаˮ, Смаил-ага је приказан као негативан лик чије су особине хиперболизоване и пренаглашене да би се створила атмосфера херојства чина његовог убиства. Међутим, у Предговору овог спева (Погибија Смаил-аге Ченгића) професора Лаза Ђ. Поповића о аги се говори:

 

Смаил-ага је био добар, поштен и правичан човјек. Зулума по Дробњацима није чинио. Хришћанима не само што је допуштао да слободно врше своје вјерске обреде и обичаје…

…Уопште Дробњаци нијесу имали бољег турског старјешине од Смаил-аге, те су га због његових врлина поштовали.

(Погибија Смаил-аге Ченгића, Цетиње: 1912)

 

Смаил-ага Ченгић је био поштован и као храбар јунак, па се његово убиство у спеву славило као велики подвиг. С друге стране, чињенице о погибији младих Петровића и Његошеве туге и жеље за правдом, говоре о другим особинама ове историјске личности. О обести и суровости према раји и према ,,непријатељимаˮ, великој сујети када помисли да му се слуге обраћају с непоштовањем. Све је ово у обзир узео писац, читао је о Смаил-аги Ченгићу све изворе које је пронашао, и на основу њих изградио лик његове мајке, са опет посебним током приче, где се њихова међусобна прича укрштала на неким кључним тачкама у роману, које су биле утемељене на историјским догађајима. То су школовање агино, битке, освајања, сеча младих Петровића, превара Новице и Црногораца који су намамили агу и пресудили му. После агине смрти било је много турских зулума по Дробњацима и Црној Гори као освета због његове смрти, али писац оставља мајку ван тих догађаја, на начин који би био најбољи за причу, али и за саму јунакињу која је изгубила сина јединца.

Роман ,,Робињеˮ је Похваљен на литерарном конкурсу ,,Дрински књижевни сусретиˮ у категорији прозе, жири је једногласно дао препоруку за штампу, указујући на особености и квалитете овог књижевног дела. То су, између осталог, квалитети који се огледају у томе да је роман орнаметалан у детаљима, како одеће, мириса, укуса, архаизама и турцизама (мехр, сеџада, чалма…) и атмосфере оријента, тако и тенденциозно психолошки и социјални роман, захвалан за тумачење и посебно погодан за екранизовање приче. Заправо, овај роман би био пандан романима у којима је романтизована судбина жена које су биле робиње у харемима или дворовима, па и самих кадуна, ханума. Приповест која показује да је истина негде између стварности и легенде, и књига која ће испричати истину о сломљеном срцу једне жене, угашеним сновима и прекинутој младости, али и трагичном удесу једне друге жене која је спас нашла управо на турском двору. Свака прича има две стране. Свака истина има два лица. Питање је само колико смо спремни да је прихватимо и разумемо.

Мср Невена Милосављевић

Празник Ваведење Пресвете Богородице

Лета Господњег 2023.

Косово и Метохија

 

 

О АУТОРУ ПОХВАЉЕНОГ РОМАНА „РОБИЊЕ“

Вукосав Делибашић је рођен 18. септембра 1947. године у Трепчима, код Никшића, гдје је завршио oсмогодишњу, а потом, на Цетињу, медицинску школу. Радни вијек je провео у никшићкој Општој болници. Стручни радови су му објављивани у медицинским часописима, а проза у књижевној периодици, штампаним и електронским медијима, поезија у разним зборницима широм региона. За поезију и за хаику је награђиван и похваљиван. Писањем се интензивно почео бавити након пензионисања. Робиње је његов трећи роман, а пета објављена књига. Роман је од стране жирија похваљен на литерарном конкурсу Дрински књижевни сусрети, 2023. године и добио препоруку за штампање. До сада је објавио аутобиографски роман У вртлогу времена, и роман Повратак из пакла, чији рукопс је од стране Друштва књижевника и књижевних преводилаца, града Ниша, проглашен најбољим у 2022.години и награђен наградом тога града, за коју се додјељује штампање књиге и плакета која носи име култног писца Славише Николина Живковића. Осим прозе објавио је збирку поезије Траг, чије штампање је суфинансирало Министарство културе и медија Црне Горе и књигу У моменту ~ хаику и друге форме јапанске поезије.  

Живи и ствара у Никшићу